EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Spor razvoj električne mreže u Nemačkoj      

Objavljeno : 30.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Širenje i razvoj električne mreže jedan je od izazova sa kojima se Nemačka suočava nakon odluke da do 2022. zatvori nuklearne centrale i osloni se na obnovljive izvore energije. O razvoju mreže se raspravlja u trenutku kada bi Nemačka prvi put mogla da tokom dana nekoliko sati električnu energiju obezbeđuje isključivo iz obnovljivih izvora. Međutim, ocene su da se prenosna mreža koja pre svega treba da poveže sever i jug suviše sporo razvija. Procenjuje se da će za širenje električne mreže u toj zemlji biti potrebno 20 milijardi evra u narednih 10 godina.

 

Za širenje električne mreže u Nemačkoj biće potrebno 20 milijardi evra u narednih 10 godina, rekao je direktor operatora mreže Tenet (Tennet) Martin Fuks (Fuchs) na konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i tri ostala operatora nemačke visokonaponske mreže.

 

Fuks je precizirao da je to utvrđeno desetogodišnjim planom za razvoj. Taj plan su četiri operatora - Tenet, Amprion, 50Herc (50Hertz) i TransnetBW - uručila Merkelovoj tokom posete sedištu Savezne agencije za mreže (BNetzA) u Bonu.

 

Oko 50% planiranih ulaganja će biti namenjeno modernizaciji postojeće mreže, rekao je Fuks, a ostatak će biti uložen u izgradnju 3.800 kilometara novih veza, pre svega visokog napona.

 

Ta mreža u Nemačkoj mora da se značajno proširi kako bi se obezbedio transport struje proizvodene iz energije sunca i vetra koja treba da, bar delom, zameni energiju iz nuklearnih centrala. U okviru postojeće mreže nisu dovoljno povezani sever koji je centar proizvodnje struje iz energije vetra, i jug zemlje. Na jugu i zapadu, kao industrijski najrazvijenim delovima zemlje, vlada najveća potražnja.

 

"Bez širenja električne mreže napredak u oblasti obnovljivih izvora enerigje će biti jalov", rekao je predsednik Savezne agencije za mreže Johen Homan (Jochen Homman) na konferencii za novinare.

 

Homan je prethodno u intervjuu za berlinski list Tagescajtung (Tagenszeintung) od 29. maja kritikovao "suviše sporo" širenje električne mreže u Nemačkoj, u trenutku kada su toj zemlji preko potrebne nove mreže visokog napona. Prema izvodima iz intervjua, Homan je naveo da je 2009. pripremljen plan o izgradnji u proseku 1.800 kilometara novih električnih veza, od kojih je do sada izgrađeno samo 214 kilometara.

 

Priključivanje na mrežu vetroparkova u moru kod obala Nemačke, od kojih su neki ili zvanično završeni ili su u fazi izgradnje, posebno predstavlja problem. Homan je ocenio da bi bilo korisno finansijski "podržati" iz javnih fondova operatora mreže Tenet, na primer putem nemačke razvojne bane KfW. Tenet je nadležan za električnu mrežu na severu zemlje.

Background

Nemačka je u maju 2011, nakon nuklearne nesreće u Japanu izazvane razornim zemljotresom, saopštila da će zatvoriti sve nuklearne reaktore do 2022. godine. Osam najstarijih od ukupno 17 nuklearnih reaktora na teritoriji Nemačke je zauvek zatvoreno.J oš šest reaktora će biti zatvoreno do 2021. godine, a preostala tri reaktora, poslednja sagrađena u Nemačkoj, ostaće otvorena godinu dana duže, do 2022. kako se ne bi omelo snabdevanje električnom energijom.

 

Pre odluke o zatvaranju nuklearnih centrala, Nemačka je iz tih centrala dobijala 23% struje.

 

 

Da se električna mreža sporo razvija smatra i šef poslaničke grupe Zelenih u nemačkom parlamentu Jirgen Tritin (juergen Trittin). "Četiri velika operatera mreže nisu dorasla zadatku", rekao je on za dnevnik Tagesšpigel (Tagesspiegel) od 29. maja. On je ocenio da je potrebno uvesti javni nadzor nad tim procesom koji je sada prepušten privatnom sektoru.

 

Stručnjaci su kritikovali proteklih nedelja suviše sporu izgranju novih mreža i kancelarka je to pitanje psotavila za prioritet vlade. Razvoj mreže je jedan od prioriteta vlade Angele Merkel koja je 29. maja posetila Agenciju za mreže kako bi razgovarala o tom pitaju. Ona je u redovnom obraćanju građanima ocenila da "vreme ističe".

 

Rekordna proizvodnja iz energije sunca

 

U Nemačkoj je zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije dosegla prošle nedelje rekordni nivo. Prvi put proizvodnja iz energije sunca premašila je 20.000 megavata 25. maja popodne, pokazuju procene specijalizovanog instituta IWR iz Minstera, na zapadu zemlje. Taj institut je u saopštenju ocenio da je reč o svetskom rekordu.

 

Proteklih dana spekulisalo se da bi koliko 28. maja Nemačka mogla da dočeka dan kada bi se zahvaljujući kombinaciji sunčanog vremena, vetra i smanjenoj potrošnji zbog praznika Duhovi (Pedesetnica), bar tokom nekoliko sati struja u potpunosti obezbedila iz obnovljiviha izvora. Prema zakonu, operateri mreže u Nemačkoj moraju dati prioritet energiji iz obnovljivih izvora, dok se struja iz nuklearnih centrala ili termoelektrana tretira kao dopunski izvor.

 

Za sada nisu objavljeni podaci ili procene koliko je električne energije proizvedeno 28. maja iz obnovljivih izvora.

 

"Praznik Duhova pokazao je koliko solarne energije Nemačka može da isporuči", rekao je Tritin i ocenio da zemlji nije uopšte potrebno da izgradi nove centrale na ugalj kako bi nadoknadila energiju koja se sada porizvodi u nuklearnim centralama.

 

U Nemačkoj se vodi živa debata o zameni nukelarnih centrala obnovljivim izvorima energije. Dok Zeleni smatraju da će obnovljivi izvori biti dovoljni, drugi smatraju da će ugalj biti neophodan, a proteklih dana se moglo čuti da će zatvaranje poslednjih rektora, planirano za 2022, morati da bude odloženo.

 

Merkelova je 29. maja odbacila tvrdnje nekih članova Hrišćansko-demokratske unije čiji je lider da planirani vremenski rok za "energetsku tranziciju", odnosno odustajanje od nukelarne energije i njenu zamenu, neće biti dovoljan. "Tranzicija onakva kakvu smo zamislili pre godinu dana je ostvariva", rekla je ona, dok je novi ministar životne sreidne Peter Altmajer (Altmaier) rekao u Bonu da taj prelaz "može i treba" da bude uspešan.

 

Povećanje udela eleketrične energije iz obnovljivih izvora će uticati i na cenu struje, odnosno povećaće troškove potrošača, a nemačka domaćinstva su već među onima u Evropi koja plaćaju najskuplju struju.
Sa 25,3 evro cena kilovat časa u Nemačkoj je znanto veća od proseka u EU koji iznosi 18,4 centa ili Francuskoj (14,2 centa), pokazuju podaci koje je 25. maja objavio Eurostat za drugo tromesečje 2011. Samo Danci plaćaju skuplju struju od Nemaca u Evropi. Cena kilovat časa u toj zemlji je 29,8 evro centa.

 

Izvor: AFP

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA