EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Gubici energije u zgradama i do 70%      

Objavljeno : 02.11.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Veliki broj zgrada u Srbiji, čak 75%, izgrađen je pre 70-tih godina prošlog veka, odnosno bez termoizolacije, zbog čega se gube velike količine energije, ukazano je u panel diskusiji o izolaciji u zgradarstvu i energetskoj efikasnosti. Njihova energetska efikasnost može da se poboljša i to do 80%, ali bi, prema procenama, za izolaciju zgrada bilo potrebno oko 800 miliona evra. Iako nema dovoljno sredstva za to, postoje određeni načini finansiranja, a očekuje se da će se stvari promeniti nakon usvajanja odgovarajućih zakona i posebno nakon uspostavljanja Fonda za energetsku efikasnost i Razvojne banke Srbije.

 

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić je ukazao da je veliki broj zgrada, preko 75%, izgrađen pre 70-tih godina prošlog veka, što znači da nemaju termoizolaciju, ali da bi njihova energetska efikasnost mogla da se poboljša i do 80%.

 

"Prvi korak je da se smanje gubici. Kroz spoljne zidove i prozore bez termoizalocije odlazi nam oko 70% energije koja se gubi", rekao je on na skupu o izolaciji u zgradarstvu i energetskoj efikasnsoti koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost i kompanijom Henkel Ceresit.

 

Kovačić je naveo da je utvrđen progam za razvijanje energetske efikasnosti do 2012. i mere za izolaciju i naveo da bi, prema procenama, za izolaciju višeporodičnih i jednoporodičnih stambenih zgrada bilo potrebno do 800 miliona evra.

 

On je naveo da je u potrošnji finalne energije učešće domćinstava, poljoprivrede i javnih i komercijalnih delatnosti iznosi nešto manje 40%, a da je udeo domaćinstava u potrošnji sturje veoma veliki i da iznosi između 50% i 60%. Od toga najveći deo, oko 60%, odlazi na grejanje, a 30% na električne uređaje. Kao novinu je naveo i povećanje potrošnje zbog hlađenja u letnjem periodu.

 

Savetnik direktora Gradskog stambenog Beograd Zoran Živković ukazao je da će zbog poskupljenja gasa sve više građana orijentisati na električnu energiju za grejanje. "Jasno je da je u budućnosti potrebno ulagati da bismo uštedeli. Stvari su jasne... Ono što moramo da činimo jeste da sprečimo da naše zgrade iznose energiju", rekao je on.

 

On je naveo da Gradsko stambeno održava 14.000 zgrada sa oko 270.000 stanova u Beogradu i da postoje mnogi problemi, poput prokišnjavanja fasade posebno na "panelnim sistemima gradnje iz 70-tih godina" u nekim delovima grada, uključujući Mirijevo i Novi Beograd.

 

Problem nedovoljna sredstva

 

Žiković je rekao da su neophodna ulaganja koja nisu mala i da Gradsko stambeno za sada nije u mogućnosti da se bavi izolacijom. "U iščekivnaju (novog) zakona o održavanju stambenih zgrada i nekih radikalnijih mera, mi praktično, sa ovim obimom finansiranja i plaćanja od strane građana, nismo u situaciji da se bavimo obnavljanjem fasada", rekao je on.

 

"Ja ne mogu u ovom trenutku da dam konkretan odgovor o finansiranju - prosto čekamo i zakonodavca, čekamo državu i očekujemo i povoljne fondove da možemo da pravimo sintezu i da izađemo na tržište", rekao je on i izrazio očekivanje da će ubuduće i komercijalne banke imati više sluha za ovakve projekte.

 

Predsednica Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić rekla je da je predviđeno da iz Fonda za energetsku efikasnost i građani koriste kredite za energetsku efikasnost i podsetila da je uspostavljanje tog fonda predviđeno zakonom o racionalnoj upotrebi energije koji treba da bude usvojen. Dodala je da je, prema rečima ministra za životnu sredinu, rudarstvo i prostorne planiranje Olivera Dulića, za izolaciju zgrade od 100 kvadratnih metara potrebno oko 2.300 evra i navela da bi se sredstva vraćala kroz tri godina na osnovu ostvarenih ušteda.

 

Prema njenim rečima, postoji mogućnost finansiranja iz stranih fondovi, a razvojne i komeracijalne banke daju povoljne kredite za projekte u oblasti energetske efikasnosti. Ona je istakla da se mnogo očekuje i od Razvojne banke Srbije koja, kako je navela, treba da se formira do kraja ove ili počektom sledeće godine.

 

Živković je rekao da je u saradnji sa kompanijom Henkel Ceresit obnovljeno 44.000 kvadratnih metara fasada na Bežanijskoj kosi od oktobra prošle godine do maja ove godine u vrednosti od gotovo milion evra. To je, prema njegovim, rečima pionirski korak ali je Gradsko stambeno pristupilo tome zbog problema sa prvobitnim izvođačima koji su zapali u stečaj, zbog čega se postavlja i pitanje naplate troškova.

 

Kao problem Živković je naveo i to da je za izolaciju zgrade potrebno da se prikupe potpisi 51% vlasnika na osnovu kvadrature, a da je to promenjeno u martu na 100%, što znatno umanjuje mogućnost da se projekat realizuje. Izrazio je očkivanjem da će novim zakonom to biti reuglisnao na 51% vlasnika jedinica, što je povoljnije i realnije.

 

Predstavnik Henkel Ceresita Jovan Šarenac je rekao da je pored obnavljanja zgrada na Bežanijskoj kosi Henkel radio i na termoizolaciji nekoliko bolnica u Srbiji i studentskog doma "Patris Lumumba" u Beogradu i da će sprovesti istraživanje zajedno sa toplanama kako bi se utvrdila ušteda koja je ostvarena.

 

Energetski pasoši kao garnacija

 

Učesnici skupa istakli su značaj uvođenja energetskih pasoša za zgrade koje se očekuje sledeće godine. "Novi Pravilnik o energetskim pasošima koji je usvojen u avgustu ove gadine propisuje obaveze kod novoizgrađenih objekata kada je reč o energetskoj efikasnosti. Znači, neće moći da dobiju kredite od banke, uptorebne dozvole, da trguju nerketninama ukoliko nemaju taj energetski pasoš", ukazala je Jovanka Arsić-Karišić. Ona je dodala da problem neće biti sa novim zgradanima već sa starogradnjom.

 

Kovačić je rekao da očekuje da već od 2013. godine mnoge zgrade imaju energetski pašoš. "Očekujem da kad krene realizacija, koju očekujem od septembra sledeće godine, da već negde od 2013. imamo mnogo zgrada koji će imati pasoše", rekao je on.

 

Šarenac je rekao da su na tržištu regulisani standardni izgradnje u vezi sa termoizolacijom, ali da i kod građana postoji svest o njenom značaju.

 

Generalni sekretar Komiteta Srbije Svetskog saveta za energetiku Miodrag Mesarović je podsetio je da Srbija mora da primeni evropske statističke metode Eurostata u praćenju potrošnje energije, u skladu s kojom ubuduće treba da umesto sadašnje tri oblasti prati pet oblasti - industriju, domaćinstva, javne i komunalne usluge, saobraćaj i poljoprivredu.

 

On je dodao da je obračun potrošnje struje komplikovan zbog različitih parametara koji se uzimaju u obzir, poput primarne i sekundarne energije ili obračuna potrošnje kilovat-sati po stanovniku i po dolaru BDP.

 

Naglasio je da je neophodno da se smanji potrošnja struje ne samo finalne energije već i u samom procesu koji joj prethodi.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

30.09.2014, Beograd
Organizator: BFPE, BCBP i EPuS

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA