EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


 

Da li su električni automobili samo za bogate?      

Objavljeno : 09.11.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

U Norveškoj, koja ima bruto domaći proizvod po stanovniku duplo veći od proseka u Evropskoj uniji, gotovo trećina kupljenih novih automobila su električni. Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, ne postoji direktna uzročna veza između bogatstva i broja vlasnika tih vozila. Evropska unija je predložila nove mere u cilju smanjenja cene električnih automobila i njihovog lakšeg punjenja.

 

Električni automobili su za bogate, sugeriše izveštaj Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA).

 

Na vrhu liste po broju vozača električnih automobila je Norveška, koja na 100 novih automobila proda 29 električnih. Norveška ima bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 64.000 evra, što je dvaput više od proseka EU.

 

Na drugom mestu je Holandija, koja ima 40.900 evra BDP-a po stanovniku i gde električni automobili čine svega 6% prodatih novih automobila.

 

Iza nje je Švedska, sa 46.600 evra BDP-a po stanovniku i 3,6% prodatih električnih automobila, prenosi EURACTIV.com.

 

Iako ima veći BDP po stanovniku, u Švajcarskoj električni automobili čine samo 2% ukupnog broja prodatih novih vozila. Na petom mestu je Belgija, sa 1,7% prodatih automobila na struju.

 

U šest zemalja - Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Finskoj i Portugalu - između 0,5 i 1,5% vlasnika automobila poseduje električni auto, dok je u ostalim članicama EU taj udeo blizu nule.

 

Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, uzročna veza bogatstva i posedovanja tih vozila daleko je od pravolinijske.

 

Proizvođači automobila objašnjavaju da električna vozila čine više od 1% registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku veći od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, uključujući centralnu i istočnu Evropu, električnih automobila skoro da nema.

 

Prodaja električnih automobila na globalnom nivou znatno je povećana zahvaljujući Kini, koja je najveći svetski kupac tih vozila.

 

Veća potržanja za električnim automobilima zabeležena je i u Norveškoj i Švajcarskoj, gde je u prvoj polovini 2017. godine prodato 42,6% više "čistih" vozila. U Nemačkoj je prodaja električnih kola povećana za 134%, u Francuskoj za 46%, a u Velikoj Britaniji 9,9%.

 

Ipak, broj čistih električnih, ne hibridnih vozila i dalje je mali. Većoj prodaji takvih vozila mogu da doprinesu različiti podsticaji, koji opet odražavaju ukupno bogatstvo same zemlje.

 

U Norveškoj, na primer, oni koji kupe električni automobil ne plaćaju uvozne dažbine, mogu da voze u trakama za autobuse i ne plaćaju putarinu.

 

Takve olakšice nisu, međutim, dovoljne da utiču na veću kupovinu električnih automobila u drugim članicama EU, prema oceni Udruženja evropskih proizvođača, jer te zemlje imaju manji BDP po stanovniku.

 

EU smanjuje štetne gasove iz automobila za trećinu

 

Evropska komisija je 8. novembra predstavila svoje predloge za smanjenje emisije ugljen-dioksida u sektoru saobraćaja posle 2020, zahtevajući od automobilske industrije da za 10 godina smanji gotovo za trećinu emisiju štetnih gasova automobila da bi odgovorila na klimatske ciljeve Unije.

 

Komisija traži da za automobile i terenska vozila prosečna emisija ugljen-dioksida padne za 15% do 2025. godine i za 30% do 2030. Te predloge još treba da razmotre zemlje članice i Evropski parlament pre nego što budu usvojeni.

 

Nove restrikcije deo su glavnih mere koje je Komisija predstavila u svom paketu "Čista mobilnost" koji ima dvostruki cilj - uspešno odgovoriti na obaveze koje je EU preuzela prema Pariskom sporazumu o klimi, a takođe i podstaći sektor vozila na čistu energiju, što se smatra strateškim potezom. EU se u okviru Pariskog ugovora obavezala da će smanjiti emisije ugljen-dioksida za 40% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine.

 

Nove mere Evropske komisije, međutim, ne predviđaju fiksne kvote za vozila koja ne emituju štetne gasove i umerenije su od ciljeva nekih članica EU, prenosi AP.

 

Ipak, evropski proizvođači automobila smatraju da su ciljevi EK previše drastični, a predlozima se suprotstavio i ministar spoljnih poslova Nemačke.

 

Uduženje evropskih proizvođača smatra da cilj za 2025. godinu ne ostavlja dovoljno vremena da se naprave tehničke i promene u dizajnu vozila. Njihov predlog je da do 2030. emisija štetnih gasova bude smanjena za 20%, što je "ostvarljivo po visokoj, ali prihvatljivoj ceni".

 

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel rekao je da sve evropske zemlje imaju koristi od poslova auto-industrije i upozorio da vremenski okvir za smanjenje emisija "ne sme da bude previše restriktivan", a da nova pravila ne treba da "uguše" inovativne sposobnosti proizvođača.

 

Potpredsednik Komisije Maroš Šefčovič je izjavio da je plan "najrealniji" kompromis između evropskih ambicija da bude primer u čistoj energiji i troškova koji će morati da snose velike evropske automobilske industrije.

 

Plan Evropsko komisije predviđa i 800 miliona evra za širenje i standarizaciju stanica za punjenje električnih automobila širom Evrope.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
CAN Europe

17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA