EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


 

Vruće evropsko leto nagoveštaj super vrućina      

Objavljeno : 29.08.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Dok se Evropa oporavlja od neuobičajeno vrućeg leta, u novim istraživanjima upozorava se da će toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa biti još češći i da neke regione istočne Evrope mogu da pogode temperature iznad 55 stepeni. Zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni predstavlja najbolji način da se izbegnu promene klime u vidu "super vrućina" opasnih po zdravlje i ekonomije, ocenio je u autorskom tekstu za EURACTIV.com direktor koalicije nevladinih oganizacija CAN Evropa.

 

Autor: Vendel Trio, direktor Mreže za klimatsko delovanje u Evropi

 

"U Evropi kao u paklu zbog toplotnog talasa Lucifer", "Jedna od najtežih suša za više decenija uništila useve na jugu Evrope", "Požari gutaju kuće, evakuacije u Grčkoj i Portugaliji", samo su neki od mnogobrojnih naslova u evropskoj štampi ovog leta. Širom Evrope haos zbog visokih temperatura postao je glavna tema i u medijima i u svakodnevnoj konverzaciji.

 

Bilo je ovo katastrofalno leto za Evropu i njene stanovnike. Temperature su rušile rekorde, izvori vode su presušivali, plamteli su šumski požari, oluje i tornada nanosile su velike štete na kućama i prekidale saobraćaj, broj oboljevanja i smrtnih slučajeva zbog vrućine je porastao.

 

U većini medijskih tekstova se veća učestalost i snaga ekstremnih vremenskih prilika povezuje sa promenama klime. Jača svest da klimatske promene pogađaju sve i da su posledica emisije ugljenika koja nastaje zbog korišćenja fosilnog goriva i neodržive poljoprivrede.

 

Međutim, ono što nedostaje je poziv da se deluje kako bi se rast globalne temperature zadržao na 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Posledice klimatskih promena više se ne mogu izbeći. Ali, obim štete koju prave zavisi od adekvatnosti odgovora vlada. Zadržavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Clezijusa je naša najveća šansa da izbegnemo izlaganje još većeg broja ljudi još većoj opasnosti.

 

I dok bi dalje otopljavanje imalo opasne posledice, postoji značajna razlika između zadržavanja rasta temperature na 1,5 i dva stepena Celzijusa. Rast od 1,5 stepeni bi znatno smanjio štetu u našim ekosistemima. Rizik od istrebljenja vrsta bio bi prepolovljen, bio bi smanjen rizik od teških suša u Evropi i sprečeno topljenje velikih površina leda.

 

O doprinosu EU limitiranju klimatskih promena biće odlučeno narednih meseci, kroz pregovore o klimatskoj i energetskoj politici EU u narednoj deceniji. Među temama su i sistem trgovine emisijama i paket za čistu energiju.

 

Ono što je trenutno na stolu, nije dovoljno da se rast temperature zadrži na bezbednom nivou. U Pariskom sporazumu vlade su navele doprinose, uključujući preuzimanje obaveze EU da smanji emisiju za najmanje 40% do 2030, ali je to nedovoljno da rast globalne temperature ostane ispod dva stepena.

 

Kako bi se zatvorio jaz, Program UN za prirodnu sredinu (UNEP) pozvao je sve zemlje da smanje emisije do 2030. za još najmanje 25%. Rast globalne temperature ispod 1,5 stepeni zahtevao bi još veće smanjenje emisije.

 

EU treba da se obaveže na ciljeve daleko iznad sadašnje ponude u kontekstu Samita UN o klimi 2018,  kada će se svetski lideri okupiti da ispitaju napredak u sprovođenju Pariskog sporazuma. Nova politika mora da sadrži mehanizam za pregled (stanja) kako bi se osiguralo usklađivanje propisa EU sa višim ciljevima.

 

Nauka je brutalno jasna: ne možemo sebi da priuštimo nemar. Ako se nešto ne preduzme i globalna temperatura poraste za više tri stepena Celzijusa, šteta od promena klime u EU biće najmanje 190 milijardi evra.


Novo istraživanje objavljeno letos pokazalo je da će, ako se rast temperature ne zadrži na sigurnom nivou, Evropa verovatno redovno patiti od vrućina sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa. Neki regioni na istoku Evrope mogli bi da budu pogođeni i "super vrućinama" sa temperaturama iznad 55 stepeni.

 

Talasi vrućine predstavljaju najsmrtonosniju opasnost povezanu sa vremenskim prilikama u Evropi. U nedavno objavljenoj sudiji ocenjuje se da broj smrtnih slučajeva zbog vremenskih nepogoda, vrućine pre svega, ukoliko se ne preduzmu odlučne mere da se smanji emisija gasova sa efektima staklene bašte, može da se poveća 50 puta do početka sledećeg veka.

 

To znači da bi vremenske neprlike mogle da ubiju 152.000 ljudi godišnje između 2071. i 2100. prema 3.000 godišnje sada.

 

Pomisao da ekstremne vremenske prilike mogu da budu još ekstremnije u budućnosti užasava. Ipak, postoji velika nada: izbeći opasne klimatske promene još je moguće i donosi brojne koristi za zdravlje i zapošljavanje, kao i ekonomsku stabilnost.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: CAN Europe

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
CAN Europe

26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA