Gogić: U digitalizaciji smo iznad evropskih standarda    

Objavljeno : 03.01.2016. Štampa El. pošta bookmark
 

Branko Gogić, v.d. direktora Emisione tehnike i veza

 

U Srbiji je digitalnim TV signalom pokriveno 98% stanovništva, što je iznad evropskih standarda, a u planu je da se pokrije i preostalih 2%. U 2015. su obnovljene 163 emisione stanice. Od prodaje frekvencija na 1.800Mhz i digitalne dividende država je zaradila skoro 100 miliona evra neto.

 

Kakvi su rezultati istraživanja prijema digitalnog signala? Da li na nekim područjima ima problema sa signalom i šta će se preduzeti da se to reši?

 

Inženjeri i tehničari Emisione tehnike su merenja snage i kvaliteta digitalnog TV signala planski vršili od samog završetka digitalizacije, od 7. juna 2015. godine.

 

Sa mrežom od 208 emisionih stanica širom Srbije, koje smo opremili najmodernijom digitalnom tehnologijom, postigli smo pokrivenost od 97,82% stanovništva Srbije, umesto projektovanog evropskog standarda od 95%. Srbija se može pohvaliti time da ima mrežu zemaljske digitalne televizije kakvu u ovom trenutku ima svega nekoliko država u Evropi i da je postignuta pokrivenost veća od evropskog proseka.

 

Sva naša merenja i odlasci u kuće građanima pokazuju da su se najčešći problemi sa digitalnim signalom javljali zbog antena, kablova, priključaka, a mnogo ređe i zbog samih televizora ili set top boksova. Naše ekipe su proteklih meseci odlazile gde god su pozivane preko pozivnog centra i otklanjale probleme.

 

Koji su vam planovi i prioriteti za 2016.

 

Gde god bude potrebno, a bude mogućnosti širićemo mrežu zemaljskih predajnika. Planiramo da omogućimo da nekoliko sela iza Vršca, koja nikada nisu imala televiziju, dobiju digitalnu TV sliku. Nastojimo da popravimo infrastrukturu FM radija kako bi građani Srbije imali kvalitetan radijski program. U planu su i novi servisi za korisnike naše mreže zemaljskih digitalnih predajnika – za TV i mobilne operatere.

 

Jedan broj emisionih stanica u našoj mreži nikada nije imao rezervno napajanje električnom energijom, pa je, u slučaju nestanka struje, dolazilo do potpunog prekida emitovanja TV programa. Tokom ove godine obezbedili smo agregate za rezervno napajanje jednog broja najznačajnijih emisionih stanica, a u 2106. godini ćemo obezbediti agregate i upseve za još sedam emisionih stanica.

 

Nakon digitalizacije oslobođene frekvencije podate su za 105 miliona evra telefonskim operaterima. Da li mislite da je ovaj način dodele bio efikasan i da je prihod države od toga zadovoljavajući?

 

Država je početkom 2015. godine prodala deo spektra na 1.800 megaherca, po ceni od 21 milion evra, a pre mesec dana digitalnu dividendu za 105 miliona evra. Ako se uzme u obzir to da je digitalizacija u Srbiji ukupno koštala oko 40 miliona evra, od kojih je 10 miliona evra donacija Evropske unije, Srbija je od digitalizacije zaradila 126 miliona evra, a čista dobit je nešto manja od 100 miliona evra. Malo ko je u Srbiji verovao da će se digitalizacijom oslobođene frekvencije, tzv. digitalna dividenda, prodati tako brzo i toliko dobro. Građani su dobili kvalitetniju TV sliku, bolji pristup mobilnim mrežama i brži internet. Operatori koji su kupili digitalnu dividendu ponudiće građanima nove usluge.

 

Da li je završena obnova infrastrukture planirana za 2015. godinu i šta je konkretno urađeno?

 

Završili smo obnovu 50 emisionih stanica, koju Emisiona tehnika i veze finansira sopstvenim sredstvima. Veliki uspeh na kraju 2015. godine je i to da smo sredstvima EBRD obnovili još 88 emisionih stanica, od kojih je 18 dobilo potpuno nove antenske stubove. U januaru 2016. godine biće završeni poslednji radovi.

 

U januaru se planira početak radova na izgradji novih emisionih stanica u Somboru i Kiikindi, čiji završetak je planiran do aprila 2016. godine.

 

Napominjemo da je i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija rekonstruisalo 25 kapitalnih emisionih stanica, pa možemo da kažemo da smo do kraja 2015. godine ukupno obnovili zgrade i antenske stubove na 163 emisione stanice.

 

Zaboravlja se da je u NATO bombardovanju 1999. godine emisionoj infrastrukturi Srbije nanesena šteta, procenjena na 420 miliona dolara. Stoga je rekonstrukcija i obnova pomenutih 163 emisione stanice ogromnog značaja, jer naše emisiona tehnika tek sada, toliko godina nakon bombardovanja, dobija kvalitetne zgrade, objekte i antenske stubove.

 

Da li su standardi u digitalnom emitovanju i infrastrukturi na nivou EU i da li će sa pristupanjem EU biti potrebne promene u standardima i radu Emisione tehnike? Da li su mogućnosti za moderne usluge korisnicima na zadovoljavajućem nivou?

 

Ako izuzmemo zlatne i srebrne medalje u sportu, Srbija je malo gde kao u oblasti digitalizacije zemaljske televizije, prevazišla standarde koji vladaju u većini evropskih zemalja. Sa izuzetkom nekoliko država Evropske unije, sve ostale zemlje će tek morati da ugrađuju najmoderniju digitalnu tehnologiju (DVB-T2, za prenos i MPEG4 za kompresovanje TV signala), kakvu je ugradila Srbija, jer su te evropske države digitalizovale svoje mreže predajnika i repetitora sa starijom (DVB-T) tehnologijom.

 

Treba reći i ono o čemu se retko govori. Digitalizacija je pokazala da Srbija ima mesta u kojima se televizija nikada nije mogla gledati. Takva mesta postoje i u najrazvijenijim državama Evrope i sveta, jer je evropski standard, 95 odsto pokrivenosti . Cilj nam je da, širenjem mreže digitalnih predajnika i repetitora omogućimo da i preostalih 2% stanovnika Srbije koji nisu pokriveni digitalnim signalom ugledaju digitalnu televiziju.

 

Za samo nekoliko meseci – od juna do današnjeg dana, na više od 14 lokacija u Srbiji koje nisu bile u planu digitalizacije, izgradili smo i pustili u rad nove digitalne emisione stanice. To su Stalać, Paraćin, Obrenovac, Pančevo, Braćevac, Rakita, Đake, Darkovce, Brodarevo, Bogutovac, Lisna stena, Požegrmac, Gradska i Sastav reka.

 

U planu je i širenje mreže u opštini Vršac, Beloj Crkvi, Beočinu, Ledincima, Bukovcu i drugim mestima za koje se ukaže potreba i tehničke mogućnosti to dozvoljavaju.

 

Pre 20-ak dana obnovili smo i pustili u rad emisionu stanicu Sremski Karlovci, a pre 10-ak dana pustili smo u rad „Goliju“, na kojoj smo, u najkraćem roku, izgradili iz temelja novu emisionu infrastrukturu. Zahvaljujući njoj više od 30.000 građana je dobilo kvalitetan digitalni TV signal. Reč je o mestima: Sjenica, Štavalj, Duga poljana, Brnjica, Sušica, rubni delovi ka Crnoj Gori: Karajukića Bunar, Ugao, Suvi do, zatim o višim delovima oko Ribarića, o severnomi delu Crne Gore oko Rožaja, kao i dodatno o pokrivanju samog Novog Pazara. Na tom prostoru bilo je i mesta koja nikada nisu imala televiziju.

 

Kakva su iskustva sa digitalizacijom u regionu? Da li je svugde završena i da li postoji neki vid saradnje u regionu u toj oblasti?

 

Plan i zahtev Evropske unije bio je da se digitalizacija zemaljske televizije završi u našem regionu do 17. juna 2015. godine. Srbija je svoju digitalizaciju uradila pre roka, ali neke zemlje u okruženju, na žalost nisu stigle i još su daleko od završetka. Reč je na primer o Rumuniji, BiH i Albanija.

 

Ilustracija: Shutterstock

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

27.09.2016, Beograd
Organizator: EU info centar
29.09.2016, Beograd
Organizator: EU info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA