Mukotrpna borba za pristup informacijama u Srbiji    

Objavljeno : 27.01.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija je uspostavila institucionalni i zakonski okvir u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, ima vrlo aktivnu nezavisnu instituciju koja nadzire ostvarivanje tog prava, ali nije rešila neka suštinska pitanja u toj oblasti. Pojedina zakonska rešenja su se pokazala kao nedovoljno efikasna, posebno kada je reč o primeni propisa i kažnjavanju odgovornih za uskraćivanje informacija. Pritom, u atmosferi u kojoj se na kritiku vlasti ne gleda blagonaklono, raste broj žalbi medija zbog odbijanja zahteva za pristup informacijama, dok se Poverenik za informacije od javnog značaja bori sa opstrukcijom ali i direktnim napadima iz redova vladajuće koalicije.

 

Autor: Maja Poznatov, urednica i novinarka portala EurAktiv Srbija

 

Stvari u Srbiji u pogledu pristupa informacijama od javnog značaja počele su da se, posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine, kao i u mnogim drugim oblastima razvijaju u pozitivnom smeru, ali uz mnoge poteškoće. Tome su pre svega doprineli odsustvo političke volje i nespremnost vlasti i državnih organa da zaista prihvate i razumeju rad nezavisnih institucija, poput Poverenika za informacije od javnog značaja, da kvalitetno reformišu medijski sektor i stvore uslove za slobodu izražavanja.

 

Srbija je, četiri godine od svrgavanja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, u novembru 2004. dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Mesec dana kasnije dobija i prvog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nezavisnu insituciju čija je jedna od nadležnosti da štiti ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

 

Za poverenika je tada na mandat od sedam godina izabran Rodoljub Šabić koji i dalje obavlja tu funkciju, posle reizbora 2011.

 

Novoj instituciji je predstojao mukotrpan rad na promeni svest građana i državnih organa i to u slučaju prvih da imaju pravo da zna šta vlasti rade, a u slučaju drugih da su dužni da omoguće uvid u informacije od javnog značaja.

 

Njegov rad se pokazao i kao neophodan za medije u okolnostima u kojima vlasti nisu previše otvorene za saradnju i kritiku.

 

Konstantan rast broja žalbi

 

Od početka rada Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pre 12 godina raste broja žalbi građana i medija toj instituciji zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ili takozvanog ćutanja institucija kada one ne dostavljaju odgovor.

 

Ukupan broj žalbi se udesetostručio sa 345 u 2005. na 3.474 žalbe iż oblasti slobodnog pristupa informacijama prošle godine, dok je 2015. poverenik primio 3.817 žalbi.

 

Prošle godine podneto je 670 žalbi zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, rečeno je Beti i EurAktivu u Kancelariji poverenika.

 

Broj tih žalbi veći je za 120 ili 21,8% u odnosu na 2015. godinu, dok se broj žalbi koje su podneli mediji povećao sa 268 u 2015. na 353 u 2016, što je rast od 31,7%, podaci su Kancelarije poverenika.

 

U Kancelariji kažu da od početka primene Zakona 2005. godine povećava i broj godišnjih izveštaja koje povereniku podnose organi vlasti o radnjama preduzetim u cilju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Broj organa vlasti koji su podneli godišnje izveštaje povećao se sa 310 u 2005. na više od 600 za prošlu godinu, što još nije konačan broj. Međutim, i pored opšteg trenda rasta, takav trend poslednjih godina nije posebno izražen, navode u Kancelariji poverenika.

 

Ti izveštaji predstavljaju osnovu za izradu godišnjeg izveštaja Poverenika a o stanju u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti. Izveštaj Poverenik podnosi Skupštini Srbije u martu svake godine za prethodnu godinu.

 

Predrag Blagojević iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekao je za Betu i EurAktiv da "posle duge uzlazne putanje, gde je uz manje izuzetke mnogo toga funkcionisalo prilično dobro, u poslednjih nekoliko godina utvrđeno alarmantno povećanje broja ozbiljnih problema".

 

"Pokazatelj toga je ogromno povećanje broja žalbi koje građani šalju Povereniku zbog toga što predstavnici vlasti odbijaju da im dostave tražene informacije ili jednostavno ignorišu te zahteve. Ipak, mnogo više brine ono što bi trebalo da se desi u takvim situacijama, a zapravo izostaje. To je činjenica da Vlada, koja bi po zakonu trebalo da ‘neposrednom prinudom’ obezbedi da se sprovede odluka Povereniku, to ne radi", rekao je on.

 

Otpor vlasti i institucija

 

Šabić je svojim doslednim postupanjem, nedvosmislenim reagovanjima i upozorenjima na loše prakse uspeo da ostvari određene rezultate i poboljša ambijent. Međutim, često je u svojim naporima nailazio na otpor i opstrukciju, ali i na otvorene napade iz redova vladajuće koalicije.

 

Poverenik se nije ustezao i da reaguje u politički osetljivom slučaju rušenja objekata u begradskoj četvrti Savamala u noći parlametarnih izbora u aprilu prošle godine, na čije razrešenje javnost čeka već devet meseci, a vlasti redovno odbijaju da dostave informacije.

 

Šabić koji je više puta reagovao u tom slučaju, ponovio je 11. januara da su nadležni organi dužni da javnosti bez njegove intervencije pruže relevantne informacije o slučaju rušenja u Savamali.

 

"Poverenik upozorava da nije dobro što mu se građani i novinari sve više obraćaju povodom prava na pristup informacijama o navedenom slučaju", naveo je poverenik koji je još jednom naložio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da javnosti učini dostupnim određene informacije o postupku u tom slučaju.

 

Šabić je u decembru upozorio i da njegov godišnje izveštaje već dve godine nije razmatran u Skupštini Srbije.

 

"Ta činjenica je destimulativna i mislim dvostruko štetna. S jedne strane Narodna skupština sebe tako lišava informacija o stanju u dve važne oblasti ljudskih prava, odnosno impulsa potencijalno korisnih za eventualne zakonodavne intervencije u tim oblastima. S druge strane, to je svakako loša poruka za druge organe vlasti, budući da je Narodna skupština, kao najviši organ zakonodavne vlasti valjda poslednja od koje bi trebalo očekivati neizvršavanje obaveza koje ima po zakonu i sopstvenom Poslovniku", naveo je on.

 

Poverenik se u decembru prošle godine našao u situaciji i da mora da odgovori na napad poslanika vladajuće koalicije Marijana Rističevića u Skupštini Srbiji da su on i ombudsman primli od "Velike Britanije po 80.000 evra i ko zna kako ih podelili" i da su od tada "protivnici Vlade Srbije".

 

Šabić je tada u saopštenju naveo da se "insinuacije" Rističevića odnose na sredstva data za višemesečni projekat "Zaštita uzbunjivača u Srbiji" za koji su donacije dale ambasada Velike Britanije i Holandije.

 

U takvim okolnostima postavlja se pitanje kako će po isteku mandata sadašnjeg poverenika 2018, stvari i dalje odvijati i da li će vlast imati sluha za to da na tu funkciju ponovo izabere nekoga ko je spreman da je kritikuje otvoreno.

 

Problem primene zakona

 

Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama u maju 2010. godine, Povereniku je omogućemno da novčano kazni sukcesivnim kaznama maksimalne ukupne vrednosti od 200.000 dinara odgovorne za uksraćivanje informacija. To je trebalo da obezbedi sprovođenje preporuka Poverenika ali se nije pokazalo kao delotvorno.

 

Blagojević iz NUNS-a ukazuje da se očigledno državnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama više "isplati" da plate velike novčane kazne, nego da sprovedu odluku Poverenika i građanima dostave informacije.

 

Poverenik može da se, ako kazna ne da efekta, obrati Vladi da merama prinude obezbedi izvršenje njegovog rešenja. Prema pisanju beogradskog lista Danas u januaru, Šabić se od 2010. Vladi tim povodom obratio 135 puta.

 

Blagojević je rekao zabrinjava to što Vlada ne obezbeđuje primenu odluka Poverenika i naveo da prema podacima koje je NUNS dobio iz kabineta Poverenika, nije od 2004. godine sprovela nijednu njegovu odluku.

 

"U takvoj situaciji izlazimo iz domena prava i prelazimo u polje politike", ocenio je on za Betu i EurAktiv.

 

Upitan da li treba menjati Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Blagojević je rekao da bi za početak bilo dovoljno da Vlada počne da sprovodi Zakon, odnosno da obezbedi sprovođenje odluka Poverenika i tako pošalje jasnu poruku da svi moraju da poštuju zakon.

 

"Jedan od nedostataka postojećeg zakona je to što čak i u slučaju kada Poverenik izriče novčane kazne, formalno to plaćaju institucije, a ne pojedinci koji ih vode. Tako zapravo ispada da kaznu za to što direktor javnog preduzeća krši zakon plaćaju građani, poreski obveznici. Treba definisati ličnu odgovornost", rekao je on.

 

On je upozorio i da je sve više slučajeva u kojima predstavnici vlasti građanima dostavljaju netačne podatke ili zastarele dokumente, a da je za to predviđena samo prekršajna, a ne i krivična odgovornost iako je reč o nekoj vrsti falsifikata.

 

"Tako ćemo lako doći u situaciju da funkcioneri u nameri da prikriju milionske zloupotrebe namerno građanima il inovinarima, dostave netačne podatke, svesni da će, ukoliko to bude otkriveno, u najgorem slučaju biti kažnjeni sa samo nekoliko hiljada dinara", rekao je on.

 

Blagojević je upozorio da je sve više funkcionera svesno nekažnjivosti, odnosno simboličnih kazni koje, kako je ocenio, umesto da preventivno utiču i spreče kršenje zakona, zapravo takvu praksu stimulišu.

 

Foto: Shutterstock.com

 


Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA