EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Svaki deseti gej mladić razmišlja o samoubistvu    

Objavljeno : 02.10.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

U Srbiji 9% homoseksualno orijentisanih mladića starosti između 18 i 26 godina trenutno razmišlja o samoubistvu, dok 4% ima razrađen plan samoubistva i u neposrednom je riziku, rezultati su istraživanja doktorke Jelene Srdanović Maraš, specijalistkinje medicinske psihologije. U brojnim istraživanjima se kao faktori rizika navode pol, uzrast, porodična disfunkcionalnost, ali sva naglašavaju i društvene faktore - diskriminaciju, viktimizaciju, zlostavljanje, predrasude, odbacivanje.



Povezanost seksualne orijentacije i suicidalnosti Srdanović Marš, koja radi na odeljenju za dečiju i adolescentnu psihijatriju u Novom Sadu, utvrdila je u okviru doktorske disertacije "Suicidalno ponašanje homoseksualno orijentisanih mladića" odbranjene na novosadskom Filozofskom fakultetu.

 

Prema podacima, procenat homoseksualnih mladića koji prijavljuju suicidalna razmišljanja u toku života je veoma visok, čak 63,4% ispitanika, naspram 23,9%, koliko je zabeleženo u grupi ispitanika heteroseksualne orijentacije.

 

Ti podaci nedvosmisleno pokazuju povećan rizik seksualnih manjina unutar već visokorizične grupe adolescenata.

 

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je suicid jedan od tri najčešća uzroka smrtnosti među adolescentima u svetu - svakog dana 250 adolescenata izvrši a njih 10.000 pokuša suicid. U Srbiji na godišnjem nivou 46 osoba uzrasta od 15 do 24 godine izvrši suicid. Posebno rizične grupe su mladi beskućnici, odbegli od kuće i delikventi, ali i seksualne manjine.

 

Istraživanja iz sveta pokazuju da oko 30% samoubistava u svetskoj populaciji počine homoseksualno orijentisane osobe.

 

Ranija istraživanja britanskog profesora psihijatrije Mičela Kinga pokazala su da 12-19% adolescenata homoseksualne ili biseksualne orijentacije u biografiji ima pokušaj samoubistva. Druga studija na Novom Zelandu pokazuje da su LGB osobe starije od 21. godinu šest puta češće jednom ili više pokušala suicid u životu u odnosu na heteroseksualne vršnjake, dok istraživanje obaveljno u Minesoti ukazuje da LGB adolescenti imaju sedam puta veće šanse da počine samoubistvo nego njihovi heteroseksualni vršnjaci.

 

Kao glavni faktori rizika navode se pol, uzrast, porodična disfunkcionalnost, prisustvo mentalnog poremećaja (depresija, nisko samopoštovanje, osećaj beznadežnosti), ali sve studije naglašavaju i društvene faktore: diskriminaciju, viktimizaciju, zlostavljanje, predrasude, roditeljsko ili odbacivanje od strane vršnjaka, kao i povećan rizik za zloupotrebu alkohola.

 

Prema podacima doktorke Srdanović Maraš, 72,7% gej mladića bilo je izloženo diskriminaciji, dok se 32,7% osećalo neprihvaćenim u grupi vršnjaka u toku školovanja.

 

"Diskriminacija je snažan i hroničan stres i sigurno ima potencijal negativnog uticaja na različita rizična ponašanja, pa i na suicidalno ponašanje. O tome govore istraživanja, ali i iskustva iz kliničke prakse. Narativi mladih osoba homoseksualne orijentacije koje dospeju do psihijatrijskih odeljenja zbog pokušaja samoubistava obiluju temema kao što su neprihvatanje sebe, emotivno odbacivanje od strane porodice, pritisci da se promene i 'izleče', zatim tu su osuđivanje, ismevanje i pretnje iz neposrednog vršnjačkog okruženja, ali i strah od nasilja iz šireg okruženja", ističe Srdanović Maraš.

 

Uticaj porodice

 

Prema njenom mišljenju, glavni protektivni faktor koji štiti gej populaciju od razvojnih rizika i potencijalnih negativnih zdravstvenih posledica jeste porodica.

 

"Uloga porodice je ogromna tokom procesa formiranja homoseksualnog identiteta, koji je neretko otežan različitim negativnim spoljašnjim uticajima, što može mladu osobu da uvede u razna rizična ponašanja. Ukoliko je porodica funkcionalna i prihvatajuća, ona ima potencijal da negativne sredinske uticaje ublaži i ostvari svoju ulogu, a to je da svakom svom članu obezbedi rast i razvoj", objašnjava Srdanović Maraš naglašavajući da se problem ne može prepustiti samoj porodici, već se mora delovati planski, sistemski i dugotrajno.

 

Doktorka Srdanović Maraš ističe i da je važan aspekt prevencije suicidalnog ponašanja rad sa mladim gej osobama kako bi im se pomoglo da kod sebe prepoznaju različita neprijatna osećanja i psihičke krize, ali i resurse u zajednici, kome i kako da se obrate za pomoć.

 

Ona ističe i neophodnost programa za osnaživanje, razvoj samopoštovanja i samoprihvatanje mlade osobe, kao i programa koji bi bili usmereni na porodicu gej adolescenta koja je takođe izložena velikim pritiscima i negativnim uticajima iz okruženja.

 

Siguran puls mladih

 

Programe usmerene ka porodici gej osoba sprovodi jedino organizacija Siguran puls mladih, koja je senzibilisana upravo za tu tematiku.

 

"Većina roditelja je u početku doživela emotivni šok u vezi činjenice da je njihovo dete homoseksualno. Taj period traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i karakterišu ga postupci poput negiranja činjenice da je dete gej, tendencije da se dete vodi na lečenje, a bilo je i slučajeva prekida komunikacija sa detetom i izbacivanja iz kuće", ističe koordinator projekta Isein Fetoski.

 

On kaže da je većini roditelja zajednička loša komunikacija sa decom, neposedovanje teorijskih i praktičnih znanja o toj temi i činjenica da nemaju kome da se obrate i podele svoje brige i strahove. Zato je organizacija Siguran puls mladih akcenat stavila na prenošenje modela nekonfliktne komunikacije i edukaciju.

 

"Najviše korišćen program su grupe samopodrške u kojima roditelji uz superviziju i stručnu podršku psihologa pružaju jedni drugima pomoć u prevazilaženju kriza koje su imali ili imaju u odnosima sa svojom decom koja su LGBT. Osim toga radimo i edukativne radionice čiji je cilj edukacija roditelja u vezi specifičnih pitanja koja su od značaja za konstruktivno razumevanje LGBT idenititeta. To su pitanja o polu, rodu, seksualnosti, vezama, promiskuitetu", objašnjava Fetoski.

 

Primer iz sveta su Projekat Trevor (The Trevor Project), koji postoji već 14 godina, a od 2010. i kampanja "Postaje bolje" (It gets better) koji su usmereni na prevenciju suicida LGBT omladine.

 

SOS telefon

 

U Srbiji postoji samo jedan takav program i to LGBT SOS telefon (011/292 00 67) koji od 2006. godine vodi organizacija Gejtin LGBT (GayTen).

 

Koordinator LGBT SOS telefona Milan Đurić ističe da je taj vid podrške posebno značajan za osobe iz unutrašnjosti, gde ne postoje servisi za direktno obraćanje kakvih ima u Beogradu ili Novom Sadu, kao i za osobe koje imaju strah da se direktno obrate i izlože svoj problem.

 

"Posebno smo istrenirani za suicidalne pozive. Ne mogu da dam tačan podatak, ali u velikom broju slučajeva osobe koje nam se javljaju su barem razmišljale o tome. To su osobe koje ne vide mogućnost pronalaženja izlaska iz problematične situacije, ne vide nikakvu alternativu. Najčešće se može pratiti jedna paralela - ukoliko ne vide mogućnost odlaska iz zemlje, o čemu najveći broj ljudi razmišlja ili makar mašta, ne vide drugo rešenje ili izlaz. Pozivi osoba koje su na ivici suicida zaista su jako česti", ističe Đurić potvrđujući i sopstvenim iskustvom faktore rizika koji se javljaju u svim istraživanjima suicida.

 

Ðurić kaže da su razlozi najrazličitiji, od nekog vida nasilja u primarnim porodicama, straha u najrazličitijim oblicima, problema prihvatanja seksualnog ili rodnog identiteta do "toksičnog" stida, sramote, osude sredine, odbacivanja, problema u školi ili na poslu. Takođe, dodaje Ðurić, kod velikog broja osoba postoji strah da neće dobiti posao ili da će morati stalno da se skrivaju da bi ga zadržali.

 

SOS telefoni pokazuju se kao primer dobre prakse u kritičnim situacijama, ali za rešavanje problema neophodan je kontinuirani rad na višim nivoima a kao ključni faktor izdvaja se državu.

 

"Država bi morala da u nastavni plan i program psihologije uvede obavezne tematske celine koje treba da demistifikuju i destigmatizuju pojam homoseksualnosti i podrži kampanje koje imaju za cilj negovanje tolerancije prema LGBT osobama. Neophodno je i sprovesti programe edukacije psihologa u osnovnim i srednjim školama i centrima za socijalni rad", smatra Isein Fetoski.

 

Izvor: Nemanja Marinović, stažišta Euraktiva

Foto: Sxc.hu

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA