EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Bolji položaj žena - manje gladi u svetu    

Objavljeno : 07.03.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Poboljšanje položaja žena i njihovo osnaživanje direktno doprinosi smanjenju gladi u svetu, deci povećava šanse za preživljavanje i podstiče poljoprivrednu proizvodnju, navodi se u izveštaju UN o pravu žena i pravu na hranu. Prema podacima navedenim u izveštaju, unapređenje položaja žena je sa 50% doprinelo smanjenju gladi u svetu u drugoj polovini 20. veka, a šanse dece za preživljavanje se povećavaju za 20% ako žena kontroliše porodični budžet. To, međutim, često nije slučaj zbog tradicionalne uloge žene u porodici i zajednici. Žene sve više dominiraju u poljoprivredi na malim, porodičnim imanjima, ali nemaju pristup istim mogućnostima i sredstvima kao muškarci. Pritom im se ne smanjuje teret obaveza u porodici zbog čega bi društvo trebalo da reaguje razvijanjem usluga brige za decu i stare, naglasio je specijalni izvestilac UN za pravo na hranu Olivije De Šuter (Olivier De Schutter).

 

"Podela prava i odgovornosti sa ženama prečica je za smanjenje gladi i neuhranjenosti i najefikasniji korak u ostvarivanju prava na hranu”, rekao je De Šuter 5. marta prilikom predstavljanja izveštaja na plenarnoj sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.

 

On je pozvao vlade da usvoje strategije za bezbednost hrane koje će preispitati kulturološka ograničenja i tradicionalnu podelu uloga između muškaraca i žena, objavljeno je na sajtu Regionalnog informativnog centra UN za zapadnu Evropu (unric.org).

 

Različiti oblici diskriminacije direktno utiču na ostvarivanje prava žena na hranu, a preko njih to se prenosi i na druge segmente društva i to na tri načina, naveo je De Šuter u izveštaju "Prava žena i pravo na hranu".

 

Pothranjenost majki i dece utiče na sposobnost učenja kod dece a kakve će prihode deca ostvarivati kao odrasle osobe zavisi od toga kako su se majka i dete hranili do druge godine deteta, uključujući trudnoću. Problemi zbog pothranjenosti tokom trudnoće ili ranog detinjstva prenose se sa generacije na generaciju i žena koja se loše hranila u ranom detinjstvu rađaće bebe koje će imati manje kilograma, upozorava se u izveštaju.

 

Takođe, zbog društvene uloge i podređenog položaja u domaćinstvu žena se može naći u situaciji da ne može da odlučuje na šta će se trošiti kućni budžet. Međutim, obrazovanje i zdravlje dece se značajno poboljšavaju ako žene mogu da donose odluke u vezi s tim pitanjima. U izveštaju se navode nalazi istraživanja koje je pokazalo da su šanse dece za preživljavanje povećavaju 20% ako majka kontorliše budžet domaćinstva.

 

Školovanje i obrazovanje žena ne doprinosi samo privrednom rastu neke zemlje već je najvažniji činliac kada je reč o dostupnosti hrane, ističe De Šuter.

 

Istraživanje koje je sprovedeno u zemljama u razvoju pokazalo je da se u periodu od 1970-1995. glad smanjila za 43% zahvaljujući boljem obrazovanju žena, gotovo isto koliko veća dostupnost hrane (26%) i unapređenje zdravstva (19%) zajedno. Smanjene gladi za 12% pripisuje se produženju očekivanog životnog veka žena tako da se 55% uspešnosti borbe protiv gladi može pripisati poboljšanju položaja žena, navodi se u izveštaju specijalnog izvestioca UN za pravo na hranu.

 

De Šuter je pozvao na nove napore kako bi se poboljšalo obrazovanje žena. "Ako se ženama omogući ravnopravan pristup obrazovanju, različite kockice u vezi sa dostupnošću hrane će se složiti”, rekao je on. "Povećaće se izdvajanja domaćinstva na hranu, dečje zdravlje će se poboljšati, a socijalni sistemi će biti bolje osmišljeni – za žene i od žena – tako da im pruže podršku sa značajnim višestrukim efektima”, dodao je on.

 

On je dodao da je, da bi se povećale mogućnosti za zapošljavanje žena, potrebne politike rada koje podstiču veću zastupljenost žena u svim sektorima i stavlja tačka na fragmentaiju tržišta rada, kao i mere koje omogućuju ženi da radi i da brine o porodici. Te mere treba da prate napori na uklanjanju stereotipa o polovima ne samo u pogledu poslova koje žene mogu da obavljaju već i u kontekstu podele odogovrnosti između žena i muškaraca u porodici. Jer, iako se žene više nego ikada zapošljavaju, ne smajuju se njihove odgovornosti u porodici.

 

Začarani krug diskriminacije

 

I pored mnogih međunarodnih konvencija, diskriminacija žena je rasprostranjena u svim sferama života, navodi se u izveštaju. Diskriminacija žena može biti rezultat zakona ali je češće posledica društvenih normi i običaja koji su povezani sa stereotipima o ulogama polova, neravnopravnim pristupom proizvodnim resursima poput zemlje i mogućnosti zapošljavanja uz adekvatnu platu, neravnopravnim položajem u domaćinstvu i podelom poslova, što dovodi do siromaštva žena, njihovog nedovoljnog školovanja i marginalizacije u odlučivanju na svim nivoima, upozorava De Šuter.

 

Obesrpavljenost žena dovodi do toga da su žene kao ekonomski činioici diskriminisane. Zbog toga, one su manje ekonomski nezavisne, izložene su nasilju i imaju nepovoljniji položaj u domaćinstvu i zajednici. Istovremeno, žene i dalje preuzimaju većinu zadataka i odgovornosti u porodici i domaćinstvu – vode računa o deci, starima i bolesnima, donose ogrev, vodu, kupuju i pripremaju hranu. Ova "ekonomija nege" vremenom dovodi do siromašenja žena.

 

Žene rade više sati nego muškarci, iako su poslovi koje obavljaju neformalni, odnose se na porodicu i nisu nagrađeni, jer se ne vrednuju niti čak priznaju. Zbog takvog položaja i obaveza žene su manje obrazovane i smanjuju im se mogućnosti da potraže bolji posao van kuće. Istovremeno, na tržištu rada im se ne pruža mnogo prilika zbog čega mogu biti obeshrabrene da poboljšjau svoje kvalifikacije. To dalje može jačati negativne predrasude o sposobnosti žena da jednako dobro obavljaju posao kao i muškarci.

 

Deo tog kruga je i nepriznavanje reproduktivnih prava - žene se često rano udaju i rađaju decu o kojoj moraju da se staraju iako to znači da će morati da prekinu obrazovanje ili će teže nalaziti posao.

 

Sve veća uloga žena u poljoprivredi

 

De Šuter je rekao da žene postepeno preuzimaju vodeću ulogu u porodičnoj poljoprivredi pošto muškarci često odlaze sa farmi u potrazi za poslom. "Međutim, ženama, iako se sve više suočavaju sa teretom obaveza na farmi i porodici, često su uskaćena oruđa koja bi im omogućila da poboljšaju svoj položaja – na i van farme”, rekao je on.

 

Žene koje rade u poljoprivredi čine 20 do 30% od oko 450 miliona ljudi u svetu koji su plaćeni poljoprivredni radnici. Taj udeo je još veći u Latinskoj Americi i karipskim zemljama gde iznosi oko 40%, navodi se u izveštaju.

 

Diskriminacija žena kao proizvođača hrane nije samo kršenje njihovih prava već se odražava na celo društvo jer znatno smanjuje produktivnost i utiče na uhranjenost dece. Podaci govore da zemlje u kojima žene nemaju pravo na vlasništvo i pristup kreditima imaju u proseku 60%, odnosno 85% više neuhranjene dece.

 

Pristup proizvodnim resursima poput zemlje, tehnologije i usluga su ključni za objašnjenje razlika među muškaraca i žena koji poseduju mala poljoprivredna dobra. Kako je naveo De Šuter, u 79% istraživanja o đubrivu, vrstama semena, oruđu i pesticidima zkaljučuje se da muškarci imaju veći pristup tim resursima i sredstvima.

 

U 2010. Organizacija UN za poljoprivredu (FAO) je zaključila da bi žene, "ako bi imale isti pristup proizvodnim resursima kao i muškarci, mogle da povećaju prinose na svojim farmama za 20-30%. To bi moglo da proveća celokupnu poljoprivredni proizvodnju u zemljama u razvoju za 2,5 do 4%, što bi smanjilo broj gladnih ljudi u svetu za 12 do 17%”, navodi se u zaključcima FAO.

 

De Šuter je na sednici Saveta UN za ljudska prava pozvao na uklanjanje diskriminatorskih zakona i praksi koji uskraćuju ženama pristup poljoprivrednim resurisma poput zemljišta i kredita. Pozvao je i na rasterećivanje žena od obaveza koje se odnose na negu u porodici, pružanjem odgovarajućih javnih usluga, kao što su briga o deci, dostupnost tekuće vode i struje.

 

Na zadatak nošenja vode ili brige o deci i starima otpada i do 15% BDP-a u zemljama sa srednjim prihodima i na čak 35% u zemljama sa niskim prihodima.

 

Iako ih je sve više u poljoprivredi, žena je najviše u "perifernoj" radnoj snazi koju čine nekalifikovani radnici, obično bez formalnog ugovora o zapošljavanju, angažovanih na sezonskim i privremenim poslovima. Glavni razlog za ovakvu zastupljenost žena u tom segemntu radne snage jeste što one imaju manje mogućnosti za zapošljavanje pa ih je lakše eksploatisati.

 

Pored toga, zarade im se obično računaju na osnovu učinka, što ide u prilog poslodavca koji ne obezbeđuje socijalno, zdravstveno i drugo osiguranje. Iako ovakav obračun zarade može ići u prilog ženama koje prebacuju normu, ne ide u korist žena koje rade teže poslove u kojima se učinak meri po muškim standardima. To, takođe, podstiče žene da dovode decu na posao kao "pomoćnike" kako bi brže obavljale posao i postizale veći učinak. Rezultat toga jeste da među decom koja se koriste kao radna snaga, 70% radi u poljoprivredi, odnosno oko 132 miliona dečaka i devojčica u dobi od 5 do 14 godina.

 

Žene su izložene i drugim vidovima diskriminacije kao što je slučaj kada poslodavac odbije da zaposli trudnu ženu zbog čega sezonske radnice ponekad kriju trudnoću da bi obezbedile prihode. Takođe, u pokušaju da pomire obaveze u kući i na farmi, žene dovode decu na plantaže, navodi se u izveštaju.

 

Obrazovanje kao ključ

 

Da bi se žene više zapošljavale u industriji ili sektoru usluga, neophodan je bolji pristup obrazovanju za devojčice ali i infrastrukturna ulaganja kao i ulaganja u sistem usluga kako bi se sa žena skinuo deo tereta u domaćinstvu, navodi se u izveštaju i podseća da je jedan od milenijumskih ciljeva UN urpavo da se postigne puno zapošljavanje i pravo na dostojanstven posao za sve, uključujući žene i mlade. To, kako se navodi u izveštaju, predstavlja implicitno priznanje da se žene zbog diskriminacije i nedovoljnih mogućnost za obrazovanje u nepovoljnijem položaju kada je reč o zapošljavanju.

 

Međutim, da bi se poboljšao pristup obrazovanju potrebno je da se promeni struktura podsticaja porodici i da se ospore kulturne i društvene norme zbog kojih roditelji odlučuju da prekinu školovanje devojčica.

 

Različiti programi su pokazali da se te prepreke mogu otkloniti poput programa stipendiranja, pokrivanja osnovnih troškova školovanja ili obezbeđivanja obroka u školi. Program ishrane u školi može biti koristan i za zapošljavanje siromašnih žena i podsticaj lokalnom tržištu na kome bi se nabavljali proizvodi. Tako je u Brazilu u junu 2009. donet propis prema kome se za program obroka u javnim školama, koji koristi 49 miliona dece, 30% hrane mora nabavljati sa porodičnih farmi, navodi se u izveštaju o pravima žena i pravu na hranu.

 

De Šuter je pozdravio inicijative za osnaživanje žena poput kvota u programima javnih radova u Indiji, ali je upozorio da su prepreke za učešće žena u društvu i dalje velike. "Žene neće imati koristi od kvota u radnim programima ako se ne obezbedi briga za decu", rekao je on. Prema njegovim rečima, pojedinačne mere neće biti dovoljne već se tradicionalne uloge polova i odgovornosti moraju sistematski preispitati.

 

Specijalni izvestilac UN za praov na hranu je ocenio da se dosta pitanja može rešiti kroz efikasne politike, zakone i dogovor u zajednici.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA