 Francuska, za razliku od Berlina, ne želi da se odmah pokrene nova institucionalna reforma Evropske unije, ali je spremna za dublju integraciju u sadašnjim okvirima koju će pratiti i više solidarnosti, rekao je francuski ministar za evropska pitanja Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve). Potrebu za promenama unutar EU je nametnula dužnička kriza i već mesecima se razmatraju različita rešenja koja bi pre svega doprinela izlasku iz krize. Svoje predloge o uređenju izneli su i šefovi diplomatija 11 zemalja EU, okupljenih u neformalnoj grupi, koji, između ostalog, traže jačanje uloge šefa evropske diplomatije.
"Ne treba predlagati institucionalne promene kao rešenje za krizu koja zahtev hitan odgovor. Mi želimo da se temeljno preusmeravanje EU nastavi u sadašnjem okviru", rekao je Kaznev novinarima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nasuprot tome smatra da bi lideri EU trebalo da već krajem godine odluče o produbljivanju političke unije kako bi se prevazišla dužnička kriza, što bi se ostvarilo kroz reviziju ugovora o EU. Revizija ugovora bi donela veće usklađivanje budžetskih politika ili direktan izbora čelnika EU.
Kaznev je rekao da Francuska o tom pitanju nema isti stav kao Nemačka i naglasio da se razlike ne odnose na ciljeve veća na vremenski sled i metode.
Francuska je spremna da učini taj institucionalni skok ka većoj integraciji ali u zamenu za više solidarnosti, poput podele rizika kada je reč o obveznicama zemalja u krizi, što odbija Berlin, rekao je francuski ministar. On je podsetio na koncept "solidarne integracije" za koji se zalaže francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande). O tome će se, kako je ocenio, više raspravljati prilikom narednih izbora za Evropski parlament 2014.
Kaznev je rekao da je uveren da će na kraju Berlin i Pariz postići "čvrst kompromis" o jačanju ekonomske i monetarne unije. "Nije uvek poželjno biti složan na početku, važno je postići dogovor u pravom trenutku", rekao je on.
On je ocenio da Evropljani treba da se usredsrede na sprovođenje odluka koje su donete u junu a odnose se na uspostavljanje bankarske unije, uvođenje taksi na finansijske transakcije, stalni Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) ili paket mera za rast.
"Nikada Evropi nije bilo toliko potreba dodatna integracija i nikada taj politički skok nije bio teži s obzirom da su ljudi zbog krize sve skeptičniji prema Evropi", rekao je on.
Kazneva očekuje odbrana ratifikacije ugovora o jačanju budžetske discipline u francuskom parlamentu početkom oktobra. Pakt osporava krajnja levica koja optužuje Olanda da nije ponovo otvorio pregovore o tom dokumentu kao što je obećao tokom predizborne kampanje, i da je tim ugovorom nametnuo zemlji politiku štednje. Francuska vlada je pokrenula 19. septembra proceduru ratifikacije tog ugovora.
Kaznev je ocenio da je Oland umesto da ponovo pregovara o tekstu ugovora uspeo da izmeni kontekst na koji se ugovor odnosi "preusmerivši debatu u Evropi na rast".
Ministri EU traže jačanje uloge šefa diplomatije
Šefovi diplomatija 11 članica EU zaključili su da je potrebno osnažiti ulogu šefa evropske diplomatije, piše 19. septembra portal Euobzerver. Ministri takođe traže "super-kvalifikovanu većinu" prilikom glasanja, dakle ne obavezno jednoglasnost, za promene Ugovora iz Lisabona osim za politiku proširenja, odnosno prijem novih članica.
Šefovi diplomatije Austrije, Belgije, Danske, Francuske, Italije, Nemačke, Luksemburga, Holandije, Poljske, Portugala i Španije naveli su to u saopštenju o "Budućnosti Evrope" nakon sastanka u Varšavi, odžanom 17. septembra.
EU treba da, kako je saopšteno, izvrši "temeljnu reviziju" Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) tako da šef evropske diplomatske službe bude zadužen za susedsku i politiku razvoja, kao i da usvoji novi model odbrambene politike koji predviđa formiranje "evropske vojske".
"EU mora da poveća koherentnost i političku moć svog spoljnog delovanja. Tražimo temeljnu reviziju odluke o EEAS u 2013. godini. Visoka predstavnica treba da bude odgovorna za ključne oblasti spoljnog delovanja. EU je takođe potrebna da iz osnova ojača zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i efikasnije oblikuje odnose sa strateškim partnerima", navodi se u saopštenju.
Prema sadašnjem ustrojstvu, pored aktuelne šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, komesari za proširenje i razvoj Štefan File i Andris Pibalgs zaduženi su za kontrolu najvećeg dela pitanja evropskog novca namenjenog Zapadnom Balkanu, Bliskom istoku i Africi.
Šef EEAS-a bi, međutim, po novom modelu, kontrolisao ova dva komesara.
U saopštenju se traži i više sastanaka šefova diplomatije i većinsko donošenje odluka o spoljnoj i odbrambenoj politici kako bi se "sprečilo da jedna jedina zemlja članica opstruiše inicijative". Izmene Ugovora iz Lisabona bi, prema tom modelu, bile usvajane super-kvalifikovanom većinom zemalja članica EU umesto jednoglasno.
Ministri podržavaju postojeće zakonske predloge da Evropskoj komisiji i Evropskoj centralnoj banci bude data veća kontrola nacionalne privrede.
Predložena je i ideja o jednom predsedniku EU koji vodi i Evropsku komisiju i Evropski savet koga bi direktno birali glasači na panevropskim izborima "istog dana u svim zemljama članicama".
Takođe se predlaže da spoljnu granicu EU obezbeđuje "Evropska pogranična policija".
U saopštenju se u više navrata napominje da se "nisu svi ministri koji su učestvovali, složili sa svim predlozima" što je, kako piše Euobzerver, zgodna formulacija na koju mogu da se pozovu ministri kad se suoče sa evroskepticizmom kod kuće.
Evropski parlament bi takođe, prema izmenama, mogao da inicira zakone a ne samo da ulaže amandmane ili blokira predloge Evropske komisije.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Evropska komisija
 Povezani sadržaj
|
