Odložena restitucija crkvama u Češkoj      

Objavljeno : 16.08.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Poslanički dom češkog parlamenta ponovo će morati da glasa o restituciji crkvene imovine i odšteti za ono što su komunisti nacionalizovali posto je gornji dom odbacio predlog zakona, a kritike poravnanja sa crkvama neočekivano stižu i iz kancelarije predsednika Vaclava Klausa. Opoziciona levica, koja ima većinu u Senatu, smatra da je imovina precenjena, ali i da bi povraćaj crkvene imovine trebalo odložiti s obzirom na to da u ovom trenutku građani ionako moraju da "stežu kaiš". Problem vraćanja otete imovine crkvama u Češkoj postoji već 22 godine, dok su ostali dobili natrag nacionalizovanu imovinu još u prvim godinama tranzicije.

 

Senat, u kojem većinu ima opoziciona levica, odbacio je 15. avgusta uveče posle burne desetočasovne rasprave dogovor vlade i 17 verskih zajednica u Češkoj da se vrati polovina istorijskih crkvenih nepokretnosti koje su sada u vlasništvu države, u vrednosti od oko tri milijarde evra.

Background

U EU ne postoji jedinstveni model restitucije, ali se ona traži jer je značajna za sigurnost privatne imovine.

 

Češka i Slovačka su restituciju sprovele brzo nakon pada gvozdene zavese, s tim što u Češkoj restitucija crkvama još nije sprovedena. Prioritet je imao povraćaj imovine u naturi. Mađarska je rešila ovo pitanje za dve godine tokom 90-ih godina. Odlučila se za ograničenu nadoknadu.

 

Rumunija je u tom pogledu "loš đak" EU - restitucija se do sada sprovodila uz brojne nejednakosti, a sprečavalo ju je i prisustvo dela Čaušeskove "komunističke niže garniture" u vlasti. U aprilu je vlada pozvala javnost da učestvuje u raspravi kako bi se našlo konačno rešenje.

 

U Srbiji je zakon o restituciji donet u septembru 2011. godine i bio je jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za EU. Prema usvojenom zakonu, imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja. Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4,5 milijardi evra, od čega će dve milijarde evra biti u obveznicama. Vraćanje imovine crkvama ranije je regulisano.

 

U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju. Precizirano je da će predmet vraćanja biti oduzete nepokretnosti, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, kao i pokretne stvari i preduzeća. Prema dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

 

Zakon je predvideo da za imovinu u vlasnistvu opština i regiona i privatnika crkve dobiju odštetu u vrednosti od 2,36 milijarde evra. Suma bi se isplaćivala u narednih 30 godina tokom kojih bi država prestala da plaća zarade sveštenika iz državnog budžeta. Zakon, međutim, računa sa valorizacijom odštete u skladu sa inflacijom.

Predsednik Senata, socijaldemokrata Milan Šteh, upozorio je tokom rasprave da je i levica za poravnanje sa crkvama, restituciju i da konačno poreski obveznici prestanu da plaćaju sveštenike, ali da ne prihvata ovakav zakon.

 

"Među manjkavosti tog zakona spada precenjeno zemljište i šume za koje će biti isplaćena odšteta i to što će prva prodaja vraćene imovine biti oslobođena poreza na prodaju nepokretnosti", kazao je Šteh.

Kao apsolutni apsurd on je označio činjenicu da će pravo na vraćanje imovine imati i sedam verskih zajednica koje pre 1990. i pada komunista nisu ni postojale, tako da komunisti ništa nisu ni mogli da im otmu.

 

Još prilikom usvajanja zakona u donjem domu Češka socijaldemokratska stranka zahtevala je da se odloži restitucija crkvene imovine za bolja vremena, kada prođe kriza a građani ne budu morali da stežu kaiš.

Problem vraćanja otete imovine crkvama u Češkoj postoji već 22 godine, dok su ostali dobili natrag nacionalizovanu imovinu još u prvim godinama tranzicije.

Iako češki predsednik Vaclav Klaus u načelu podržava poravnanje sa crkvama, kritiku iz predsedničke kancelarije izazvao je sada sitni paragraf u zakonu koji omogućava crkvama da u nekim slučajevima traže imovinu koja im je oduzeta i pre dolaska komunista na vlast u februaru 1948. godine, mada su se sve restitucije u Češkoj odvijale upravo od te granice.

 

Vlada centra i desnice na čelu sa premijerom Petrom Nečasom sada mora da obezbedi 101 glas u donjem domu od 200 poslanika da preglasa veto na zakon koji je vratio Senat. Na zakon može da stavi veto i predsednik Klaus koji je proletos izjavio da ga ne muči to da li treba vratiti imovinu u vreme krize i da li Češka to sebi može da dozvoli, već neka konkretna rešenja iz tog zakona.

Autor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

Foto: Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA