Lančano snižavanje rejtinga Slovenije      

Objavljeno : 09.08.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Agencija Fič (Fitch) je 8. avgusta snizila dugoročni kreditni rejting Slovenije za jedan stepen na A- sa negativnim izgledom. To su prethodno, pre svega zbog pogoršanja situacije u bankarskom sektoru, učinile i druge dve velike anglosaksonske rejting agencije - Standard i Purs (S&P) i Mudiz (Moody's). Stopa dugoročnog zaduživanja Slovenije već je visoka, oko 7%, što se smatra neodrživim na duži rok. Procenjeno je da će Sloveniji trebati i 8% bruto domaćeg proizvoda za dokapitalizaciju banaka. Ipak, stručnjaci smatraju da će Slovenija ovu situaciju moći da prevaziđe bez evropske pomoći, ali da će morati brzo da preduzme potrebne mere, kao i da prevaziđe političke sukobe unutar zemlje. Rejting slovenačkih obveznica kod sve tri agencije i dalje je u kategoriji dobrih hartija, za razliku od Srbije čije su obveznice u kategoriji špekulativnih, odnosno visoko rizičnih.


"Snižavanje rejtinga je odraz nedavnog pogoršanja stanja u bankarskom sektoru", navodi se u saopštenju Fiča, uz napomenu da je uticaj imalo i kašnjenje vlade da donese kredibilan plan za dokapitalizaciju banaka. "Uslovi finansiranja su se tako pogoršali i mogli bi da otežaju zadatak vladi da finansira mere bankarske dokapitalizacije", dodaje se u saopštenju.

Prema proceni Fiča, Slovenija će u bankarski sektor morati do 2013. godine morati da ubaci oko 2,8 miliajrdi evra, odnosno 8% bruto domaćeg proizvoda.

 

Vlada konzervativca Janeza Janše već je morala da priskoči u pomoć najvećoj banci, Novoj Ljubljanskoj banci, koja je u julu dokapitalizovana. Vlada planira da će moći da je privatizuje krajem ove ili početkom 2013. godine.

Agencija Mudiz (Moody's) je 3. avgusta snizila dugoročni rejting Slovenije za tri nivoa na Baa2, a Standard i Purs za jedan na A. Uprkos ovom "lančanom" snižavanju rejtinga, Slovenija ni kod jedne od tri dominantne agencije nije svrstana u kategoriju špekulativnih obveznica. Najlošiji rejting ima u Mudiz-u, gde je sa ocenom Baa2 u kaetgoriji obveznica srednjeg kvaliteta, uz moguć izvestan nivo špekulativnih odlika.

 

Ipak, stope zaduživanja Slovenije na 10 godina povećane su nakon pogoršanja kreditnog rejtinga kod Mudiza i S&P-a i premašile 7%, što se smatra granicom iznad koje je zaduživanje, dugoročno gledano, neodrživo.

Stopa je 8. avgusta, prema navodima slovenačke agencije STA, iznosila 7,03%.

 

(Ne)opravdano pogoršanje rejtinga

 

U prvi mah niko iz vlade nije želeo da komentariše odluku Fiča.

Nakon istog poteza prve dve agencije, vlada je bila "zatečena", ali je odbacila mogućnost zahteva za pomoć iz evropskih fondova. Stav vlade je, takođe, da agencije nisu uzele u obzir mere štednje koje je vlada donela u maju i koje bi trebalo da omoguće da se deficit snizi sa 6,4% iz 2011. na između 3,5 i 4% ove godine.

Mudiz i S&P se nisu zaustavile na snižavanju rejtinga državnih obveznica.

Mudiz je zbog sniženja rejtinga Slovenije 7. avgusta snizila i rejting njenih banaka i pojedinih preduzeća SID banke i njenih obveznica, banke Vipa i Faktor banke sa negativnom ocenom izgleda u budućnosti. Rejting je snižen i Telekomu Slovenija kao kompaniji u većinskom državnom vlasništvu.

S&P je, dan nakon toga, snizio bonitetsku ocenu grupi Triglav, a time i Osiguranju Triglav i Reosiguranju Sava. Kod svih smanjenja je S&P zadržala i negativnu srednjoročnu najavu.

 

Zakopati ratne sekire među političarima

 

U osvrtu na te poteze, list za privredu i finansije Finance je 7. avgusta u naslovu napisao da Sloveniji "još ne teče voda u grlo, ali je do vrata u blatu". "Slovenija tone, jer ne rešava svoje teškoće koje se sve više gomilaju", pišu Finance i dodaju da Slovenija zato "ima sve slabije bonitetske ocene, a ulagači na finansijskim tržištima ne žele njene obveznice".

Finance su upozorile da Slovenija ima "manje od godinu dana do ozbiljne krize". Ukoliko ne reši finansijske probleme svojih banaka i budžetski deficit, Slovenija će u junu 2013. godine biti u ozbiljnim problemima i verovatno će biti prinuđena da zatraži evropsku pomoć poput Grčke i još nekih zemalja. Time bi bile demantovane i tvrdnje iz Brisela da se ne očekuje da bi Slovenija mogla zatražiti evropsku pomoć, odnosno da joj ne preti "grčki scenario".

Međutim, stručnjaci sa kojima je razgovarao AFP smatra da će Slovenija moći da izbegne pomoć. "Na osnovu makroekonomskih pokazatelja, na bih rekao" da nam je potrebna finansijska pomoć, iako postoje veliki problemi u bankarskom sektoru, ocenio je direktor Ekonomskog instituta iz Ljubljane Jože Mencinger. Javni dug Slovenije je 2011. iznosio 47,6%, što je, uprkos povećanju, i dalje ispod ograničenja kriterijumima iz Mastrihta, kojima je propisan limit od 60%.

Profesor ekonomije Univerziteta u Ljubljani Maks Tajnikar slaže se sa ovom procenom. On je ocenio da Slovenija i dalje ima dosta manevarskog prostora da reši probleme, ali da to mora brzo da uradi.

Stalne političke razmirice u Sloveniji ne doprinose uspostavljanju poverenja na finansijskom tržištu. Vlada Janeza Janše, sačinjena od pet partija, raspolaže tankom većinom u parlamentu. Sa druge strane, socijaldemokratska opozicija, na čelu sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem, ne želi da podrži takozvano "zlatno budžetsko pravilo", kojim bi se ograničenje deficita upisalo u usxstav. Glasanje je predviđeno 10. septembra, a potrebn aje dvotrećinska većina.

 

Janša zato mesecima upozorava na negativne posledice takvog stava, a pominje čak i mogućnost "grčkog scenarija" za Sloveniju, čime podstiče špekulacije o mogućem zahtevu za pomoć Sloveniji.

Dnevnik Delo je 9. avgusta, pozivajući se na izvor blizak ministarstvu finansija, objavio da su uplanu nove mere štednje, kojima bi se javni rashodi dodatno smanjili da bi se pvoećalo poverenje na tržištu i oibii stekli prihvatljivi uslovi za zaduživanje.

 

Izvor: AFP i Beta

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA