Kriza u Evropi idealna za bujanje teorija zavere      

Objavljeno : 27.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Međunarodni monetarni fond podgrejao je finansijsku krizu 2009. kako bi primorao zemlje da od njega zatraže pomoć i tako učvrste njegovu poziciju svetskog policajca. Srbija je pobedila na Evroviziji u zamenu za nezavisnost Kosova. Sve građane Srbije prisluškuju službe bezbednosti. Nemačka želi opet da zavlada svetom. Slične izjave nisu samo tipične za ovaj prostor već za celu EU jer je kriza idealna podloga za razmnožavanje teorija zavere. Nažalost, ocene koje za tešku ekonomsku situaciju optužuju uglavnom manjinske grupe ili određene narode sve češće dolaze iz usta političara na vlasti u članicama EU, pa čak i iz bankarskog sektora što nije uobičajeno. U nameri da ponudi načine za borbu protiv teorija zavere, grupa evropskih tink-tenk organizacija pokrenula je sajt deconspirator. com.

Portal objavljuje analize o teorijama zavere i jačanju radikalnih elemenata u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Norveškoj i Francuskoj.

 

Svetka finansijska kriza koja je počela 2008. baš kao i depresija tridesetih godina prošlog veka probudila je brojne teorije zavere među Evropljanima. Objašnjenje je jednostavno: laička poimanja složenih globalnih ekonomskih i političkih pojava imaju tendenciju da bujaju u neočekivanim i nepoželjnim događajima, objavljeno je 26.jula na sajtu conspirator.com.

 

Kriza je vrlo pogodno tlo da se razvije teorija zavere, a Evropa prolazi kroz najdublju političko-ekonomsku krizu u poslednjih nekoliko decenija.

 

Teorije zavere su naročit izvor utehe. Autor teksta  Kreko Peter se pita zašto je uverljivije objašnjene da živimo u svetu zlih, sebičnih, moćnih sila koje su se urotile protiv nevinih ljudi.

 

Za mnoge je lakši život ako znaju da žive u svetu koji je pun poznatih neprijatelja Jevreja, Amerikanaca, halapljivih bankara ili liberala i ortodoksnih marksista. Objašnjavanje ekonomske krize kao proizvoda mahinacija nekoliko zlobnih ljudi je daleko lakše nego da se razmišlja o sistemskim greškama u ekonomkskim i političkim insititucijama, smatra Peter.

 

U tekstu se navodi da je davanje ljudskog lika nekim apstraktnim problemima kao što je finansijski slom uvek atraktivno. Bez tog elementa ljudskog, ovakvi problemi ostaju suviše daleko do svakodnevnog života i teško ih je razumeti. Zato su su teorije zavere vrtoglavom brzinom širile po EU kako se kriza razvijala.

 

Među najpopularnijim je ona da se iza krize kriju određeni anglo-saksonski interesi ili nemački planovi da prošire moć po Evropi. U krizi je takođe popularno optuživati grupe koje ne čine većinsku populaciju da su odgovorne za težak život. Teorija da Jevreji profitiraju iz ekonomske krize je naročito dobila uporište u Evropi, čak i u zemljama u kojima živi zanemarljiv broj Jevreja kao što je Španija.

 

U Francuskoj, tokom poslednje izborne kampanje, teorije zavere su bujale među populistima i levice i desnice. U Mađarskoj, ovim teorijama je naročito sklona radikalna desničarska partija Jobik i mediji koji je podržavaju.

 

U Poljskoj, Rusija je centralna tačka teorija zavere od kad je u avionskoj nesreći u Smolensku poginuo poljski predsednik i više od 90 najviđenijih Poljaka. Nesreća je pokrenula optužbe na najvišem političkom nivou, a mala ali glasna grupa Poljaka insistira da je nesreća posledica ruske urote koja je uključivala veštačku maglu i namerno pogrešno navođenje poljskog aviona.

 

Iako teorije zavere na prvi pogled deluju bezazleno i smešno, autor teksta navodi da su takve teorije „otrovne“ za predstavničku demokratiju i mir u društvu. Što je još važnije, one vrlo lako privlače ekstremiste, služe kao opravdanje za diskriminaciju, isključivanje ili čak nasilje nad manjinskim grupama.

 

Potvrda za to je stravičan zločin u Norveškoj u leto 2011. kada je Andreas Brejvik pucao u ljude pravdajući svoj postupak urotom muslimana i liberala protiv „običnih ljudi“.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA