U EU vole da odlučuju jednoglasno      

Objavljeno : 16.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Omiljeni način izglasavanja propisa u EU je konsenzus. To, međutim, ne znači da vlada opšta saglasnost po svim pitanjima. Suprotstavljene stavove najčešće imaju Nemačka i Velika Britanija, koje takođe često glasaju protiv većine, preneo je portal EUObzerver (EUObserver). Sa druge strane, Francuska i Litvanija su u savršenoj harmoniji sa svojim partnerima u EU, pokazala je analiza istraživačkog projekta o glasanju u EU Vout voč Jurop (VoteWatch Europe).

 

Kako je preneo EUObzerver, između jula 2009. i juna 2012. godine najčešće se glasalo o zakonima iz oblasti ekonomije i monetarnih pitanja, koji su dobili na značaju nakon izbijanja krize. Slede životna srredina i transport.

Najmanje se glasalo o ustavnim pitanjima i razvoju.

Background

U okviru projekta Vout Voč (Vote Watch), koji je pokrenula Londonska škola ekonomije (London School od Economics - LSE), već je obrađen način na koji se glasa u Evropskom parlamentu.

Tema izjašnjavanja zemalja članica u okviru saveta ministara, kojom su se ovog puta pozabavili, teža je za obradu. Naime, rezultati se ne objavljuju automatski odmah nakon glasanja i nema jedinstvene referentne baze za informisanje o tome kako se koja zemlja izjasnila.

Zbog toga se zvančnici EU često žale kako poltiičari rade i govore jednu stvar u Briselu, da bi nakon toga otišli u svoje zemlje i žalili se na odluke koje su i sami podržali, navodi EUObzerver.

 

 

Analiza je pokazala da se najviše ceni konsenzus. O pitanjima za koje je potrebna kvalifikovana većina glasalo se 305 puta, ali je u 65% slučajeva ipak postignut konsenzus.

Iako se propisi često donose konsenzusom, zemlje članice redovno podnose zvanične izjave kako bi naglasile svoj stav, a to se najčešće dešava u najkontroverznijim oblastima poput zaštite životne sredine i regionalnog razvoja. Poljoprivreda, koja odnosi oko 40% evropskog budžeta, jedna je od oblasti koje takođe često izazivaju sukobe.

 

U analizi se ističe da, ustvari, predlozi nailaze na veća neslaganja nego što se to može na prvi pogled činiti.

 

Velika Britanija najčešća "crna ovca"

 

Kako navodi EUobzerver, protivljenje pojedinih zemalja članica zavisi od oblasti. Tako Danska često reaguje zbog toga što su njeni ekološki standardi viši od onih koji važe na nivou EU. Rezultat je da je u prethodne tri godine, kada se 36 puta glasalo o životnoj sredini, Danska tri puta glasala protiv, a četiri puta bila uzdržana.

Velika Britanija se svojim odbijanjem propisa najčešće suprotstavlja većini, a za njom slede Nemačka, Austrija i Danska.

Na drugoj strani su Francuska i Litvanija, koje ne glasaju uvek isti stav o propisima koje se donose, ali uvek glasaju isto kao i većina.

Velika Britanija i Nemačka imaju najčešće suprotstavljen stav - u 15% slučcajeva, navodi se u izveštaju, uz napomenu da nema unapred utvrđenih "koalicija" između zemalja članica. To, kako navodi EUObzerver, potkrepljuje izjave doplomata da zemlje članice formiraju strateške saveze od zakona do zakona.


Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija


<

br />

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA