Zbog krize raste broj narkomana u Grčkoj      

Objavljeno : 12.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Između 2010. i 2011. godine grčka vlada smanjila je troškove za zdravstvo za 13%, odnosno budžet za tu oblast skresala sa 16 na 13,8 miliona evra. Neki ocenjuju da je smanjenje troškova u svim sektorima ukupno iznosilo 36%, a razmatraju se i još veće uštede. Bolnice, u očekivanju para, smanjuju narudžbine lekova, kao i broj operacija koje se vrše samo prema stepenu hitnosti. A na ulicama, toksikomani, "diskretne žrtve krize", u prvoj su liniji pogođenih smanjenjem javne pomoći, piše 11. jula francuski Mond (Le Monde) u reportaži iz Atine.

 

Stopa nezaposlenosti je u martu u Grčkoj, prema poslednjim podacima evropske statističke službe Eurostatat, porasla na 21,9%; više od polovine mlađih od 25 godina (52,1%) nema posao. Kako je na horizontu samo beskrajna štednja, nevladine organizacije strahuju da će doći do eksplozije uživanja droge među najranjivijima, i posledičnih infekcija virusom HIV-a.

 

U 2010, godini kada je počela dužnička kriza, broj uživalaca heroina porastao je za skoro 20% i sa 20.200 otišao na 24.100 osoba, ocenio je Grčki centar za studije i nadzor droga. Istovremeno, one strukture koje omogućuju da se pomogne toksikomanima imaju sve manje sredstava, piše francuski dnevnik.

 

U pismu upućenom jesenas naučnom časopisu "Lanset", jedan tim britanskih istraživača izrazio je zabrinutost zbog "budžetskih kresanja u 2009. i 2010. koja su dovela do nestanka trećine programa pomoći na ulicama; studija sprovedena na 275 toksikomana u Atini u oktobru 2010. pokazala je da njih 85% nije upisano u program rehabilitacije. Mnogobrojni novoinficirani HIV-om takođe su povezani sa porastom prostitucije i rizičnog seksualnog ponašanja".

 

Distribucija špriceva i prezervativa je smanjena, čime je dodatno ugrožena populacija pod rizikom. I dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje distribuciju 200 špriceva po jednom zavisniku godišnje kako bi se ograničile infekcije HIV-om, Grčka ih je prošle godine podelila samo po tri, tvrdi Grčki centar za kontrolu infektivnih bolesti.

 

Broj infekcija virusom side povećan je za 57% u odnosu na 2010. godinu, navodi taj Centar. Tolika stopa zaraženosti je posebno visoka među onim narkomanima koji koriste špriceve " iz druge ruke". Prošle godine, bila je 15 puta viša nego 2010. godine.

 

Grčki zdravstveni sistem bio je smatran "relativno efikasnim", i pored prakse podmićivanja lekara i prevelike birokratije, što je pokazao izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2009.

 

EU i Međunarodni monetarni fond, koji su u martu Grčkoj dali 130 miliona evra zatražili su smanjenja u oblasti zdravstva, u okviru najšireg do sada plana štednje, ali grupe za pritisak i sindikati tome su se suprotstavili i politička nestabilnost učinila je bilo kakvu reformu nemogućom.

 

Sredinom juna, direktorka Lekara bez granica u Atini Rebeka Papadopulu izjavila je da je broj obolelih od side u centru grada porastao prošle godine za čak 1.450% u odnosu na 2010. Prema Lekarima bez granica, to povećanje velikim delom je zbog suspenzije programa razmene špriceva u prestonici u okviru koga narkomani donose u zdravstvene ustanove iskorišćene a dobiju nove, čiste.

 

Papadopulu je tu odluku o prekidu dobre prakse povezala sa talasom represije prema ilegalnim imigrantima i drugoj populaciji koja je pod rizikom. "To nema veze sa nedostatkom sredstava. To je lažna ideja, loš i opasan pristup problemu", rekla je onam tvrdeći da se radi o "sanitarnoj policiji" koja najpre cilja ilegalne imigrante.

 

Nevladina organizacija Amnesti internešnel  (Amnesty International) je u aprilu kritikovala grčke vlasti zbog planova da ilegalne migrante koji se smatraju rizičnim za javno zdravlje drži neograničeno dugo u pritvoru, kao i da ih podvrgava medicinskim testovima i tretmanima protiv infektivnih bolesti.

 

Samo mesec dana kasnije, u maju, javnost su šokirale fotografije HIV pozitivne žene koju je grčka policija uhapsila i optužila da se prostituiše i tako širi bolest. U tako nasilnoj atmosferi, nevladine organizacije strahuju da će se toksikomani u Grčkoj udaljiti od centara za lečenje, zaključuje Mond.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

22.09.2014, Beograd
Organizator: Kаncеlаriјa zа sаrаdnju sа civilnim društvоm

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA