Britaniji potreban referendum o EU?      

Objavljeno : 03.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

U Velikoj Britaniji se vodi žučna rasprava o promeni odnosa sa drugim članicama EU, pa čak i mogućem istupanju iz Unije. Neposredni povod za raspravu je novi dogovor unutar EU o čvršćem ekonomskom i finansijskom povezivanju, postignut na samitu 28. i 29. jula. Prošle sedmice je 100 poslanika konzervativne stranke zatražilo od premijera da pripremi zakon kojim će se propisati da se nakon narednih izbora održi referendum o EU. Lider konzervativaca Dejvid Kameron želi da umiri evroskeptično krilo svoje partije, uz obećanje da će se odnosi sa EU svakako menjati. Njegov stav je da izlazak iz EU nije najbolje rešenje. Opozicioni laburisti optužuju Kamerona da nema jasan stav prema EU i da ne vodi računa o nacionalnim interesima, već o tome da pomiri suprotstavljene stavove unutar sopstvene stranke.

 

Premijer Dejvid Kameron je 2. jula u govoru pred poslanicima potvrdio stav da je Velikoj Britaniji potrebno izjašnjavanje o vezama s Evropskom unijom. "Kako se Evropa menja da bi se suočila sa problemima u zoni evra, promeniće se i naš odnos sa Evropom", rekao je on, predstavljajući rezultate evropskog samita održanog tokom poslednjih dana juna.

Međutim, on je insistirao na tome da trenutak kada je dužnička kriza u jeku možda nije najpogodniji za to. "Neki se zalažu da se sada održi referendum o ostanku u EU ili istupanju. Ne slažem se s tim jer ne mislim da bi izlazak iz EU bio najbolje rešenje za Veliku Britaniju", rekao je Kameron.

Background

Prema navodima AP-a, ankete pokazuju da je većina Britanaca veoma skeptična o učvršćivanju veza s Evropskom unijom i da žele da se pod britanski suverenitet vrate neke odluke koje su prepuštene Briselu.

 

Britanci su se poslednji put izjašnjavali o članstvu u EU, tada Evropskoj zajednici, 1975. godine i sa 67% glasova odlučili da ostanu u zajedničkom tržištu.

Međutim, Velika Britanija važi za evroskeptičnu zemlju unutar EU. Ona je dobila izuzeće od obaveze da u nekom trenutku prihvati zajedničku valutu - evro, ostala je izvan šengenske zone slobodnog kretanja, a odbila je i nedavni dogovor EU o bližem ekonomskom povezivanju, iz straha da bi dodatni propisi naškodili njenom finansijskom centru, londonskom Sitiju.

Pitanje je koliku slobodu u odlučivanju bi Britaniji moglo doneti napuštanje EU. Kao primer se često navodi Švajcarska, koja nije članica EU, ali je pristupila Šengenskom sporazumu, a radi tesne saradnje sa jedinstvenim tržištem EU prihvatila je veliki deo EU propisa.

 

On pokušava da umiri evropskeptičnu frakciju svoje partije i 1. jula je u mišljenju u Sandej telegrafu naveo da se ne protivi referendumu o odnosima sa EU. "Kao što sam i napisao, ne verujem da je status kvo prihvatljiv", ponovio je Kameron u govoru pred poslanicima.

 

Međutim, on je ocenio da je pogrešan stav da je izlazak iz EU jedina mogućnost za odbranu interesa zemlje, i podsetio je da se u decembru suprotstavio planu da države svoje budžete podnose na centralnu procenu u Brisel i ograniče deficite, i time uložio veto na promene osnivačkog sporazuma EU.

Ministar odbrane Vilijam Hejg (William Hague) rekao je da britanska vlada namerava prvo da pregovara o odnosima unutar EU, a referendum je tek sledeća mogućnost.

U vladajućoj koaliciji ne postoji jedinstven stav o odnosima Britanije i EU. U konzervativnoj stranci postoje različite struje, dok je drugi član koalicije, Liberalnodemokratska stranka, proevropska. Zbog toga je teško pomiriti različita stremljenja, pogotovo s obzirom na to da je Kameron pod stalnim pritiskom evroskeptika koji žele odlučne korake u preispitivanju odnosa sa EU.

Jedna od značajnih figura u Konzervativnoj partiji, bivši ministar odbrane Lijam Foks (Liam Fox) ocenio je 2. jula da bi Velika Britanija trebalo da napusti EU u slučaju da se ispostavi da se odnosi unutar EU ne mogu promeniti, tako da se baziraju pre svega na ekonomskim interesima, a ne političkim temeljima.

Bivši ministar Džon Redvud koji je, kao i Foks član Konzervativne stranke, rekao je da bi mnogi Britanci rado glasali o izlasku iz EU. On je rekao da dok stanovnici zemalja evro zone žele da EU ima više moći da upravlja njihovim životima, Britanci žele manje. "Trebalo bi da putujemo u suprotnom smeru", rekao je Redvud.

Opozicioni laburisti su najavili da bi planove za raspisivanje referenduma o EU mogli uključiti u svoj manifest za izbore 2015.

 

Izvor: Beta, AP, AFP

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

27.10.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/15
31.10.2014, Beograd
Organizator: GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji
3.10.2014, Srbija
Organizator: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA