Strepnja pred izbore u Grčkoj      

Objavljeno : 15.06.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Dezorijentisanost i strepnja vladaju među Grcima uoči izbora 17. maja. Oni očekuju novi politički pokušaj za izlazak iz krize koja sve više pogađa njihove svakodnevne živote. Sa druge strane, u EU vlada zabrinutost zbog neizvesnosti koju izbori nose. Pitanje je, naime, koje stranke će na izborima dobiti dovoljnu podršku za formiranje vlade. Jedna od dve najjače stranke je ekstremna levica Siriza, koja iako se zalaže za ostanak u zoni evra želi promenu uslova međunarodne pomoći Grčkoj. To za većinu u EU, međutim, nije prihvatljivo.

 

U reportaži AFP-a navodi se primer Irini Cinoglou, penzionisane krojačice od 60 godina, koja sedi ispred parlamenta sa ćerkom i unukom, okružena predizbornim natpisima. Ona smatra da će, vlada imati pred sobom ogroman zadatak da se izbori sa recesijom koja u Grčkoj ulazi u petu godinu i poprima obrise prave ekonomske depresije.

"Besna sam. Sa krizom se srušilo sve što sam planirala od mladosti. Više nema nade za budućnost", navela je ona. "Nadam se da će neka vlada moći da reši sve probleme ljudi. Mladi su nezaposleni (prema zvaničnim podacima 52,7% mladih između 15 i 24 koji nisu završili škole je nezaposleno), zdravstveni sistem više ne fukncioniše. A imamo nove poreze koje bez posla ne možemo da platimo", navela je ona.

Sa krizom svakodnevni život u Grčkoj zaista postaje težak. U grčkim apotekama nedostaje 160 tipova lekova zbog manjka kredita stranim dobavljačima, naveo je Kostas Lurantos, predsednik unije apoteka u regionu Atika, oko Atine, gde živi 40% Grka.

S približavanjem izbora, mediji navode listu nedaća koje mogu zadesiti zemlju, od neposredne opasnosti od isključivanja struje do strepnji za moguće nestašice hrane u slučaju da zemlja odbaci mere štednje i izađe iz zone evra.

"Zbunjena sam, ali sam u najmanju ruku sigurna u jedno: neću glasati za dve partije koje su upravljale zemljom" već 30 godina, navela je 35-godišnja ELijana, misleći na socijalistički Pasok i konzervativnu Novu demokratiju.

Ove dve stranke su decenijama dominirale političkim životom Grčke, one su prihvatile mere štednje u zamenu za pomoć, a mnogi Grci ih smatraju odgovornim za tešku situaciju zemlje koja je na ivici bankrota. Na izborima 6. maja doživele su veliki poraz, sa velikim smanjenjem popularnosti, a PASOK je i istisnut na treće mesto, dok se na drugom po popularnosti našla Siriza. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Nova demorkatija i Siriza su na čelu po podršci, sa približno istim brojem glasova.

 

Elijana se pita da li da glasa za Sirizu, koja se protivi "memorandumu" koji je Grčka prihvatila o merama štednje zbog kojih drastično smanjuje budžetske rashode.

 

Sa druge strane, za penzionera Mihalisa Vlavijanosa (77 godina) najvažnije je da stranke sarađuju. On sada prodaje tikete za loto i pokušava da sastavi kraj s krajem budući da mu je penzija 630 evra. Vlavijanosa plaši scenario koji je usledio nakon 6. maja - nemogućnost formiranja vlade. "Ne usuđujem se ni da pomislim kako bi bilo da moramo treći put na izbore. Ljudi će bacati kamenje. Ljudima je teško, a da li ćemo imati i novca za izbore?", zapitao je on.

 

Stavovi radnika u luci Sotirisa Papasa ilustruju nivo zbunjenosti koji vlada u Grčkoj. "Istraživanja daju prednost tom idiotu Ciprasu. Mislim da će Grci na kraju pre izabrati Novu demokratiju da bi izbegli izlazak iz zone evra", naveo je on, uz napomenu, međutim, da on to neće učiniti.

"Oduvek sam glasač Nove dmokratije, ali nikada neću glasati za tog drugog idiota Samarasa (lidera Nove demokratije), koji je propustio sve prilike da nešto učini za zemlju", rekao je on. "Ostaje mi samo da glasam za Venizelosa (lidera socijalističkog PASOK-a). On je jedini koji otprilike zna o čemu priča", dodao je on.

U EU ne žele da stvari izmaknu kontroli

EU je preplavljena brigom o krizi, koja, nakon Španije koja će dobiti pomoć za banke, preti i Italiji. Zvaničnici evropskih zemalja učiniće sve da spreče da događaji u Grčkoj izmaknu konrtoli i zato su prema diplomatskim izvorima u Briselu ministri finansija evro zone spremni za telefonski sastanak čim se saznaju rezultati glasanja.  Oni žele da usaglase stavove o tome šta treba preduzeti u slučaju da ekstremna levica dobije veliku prednost na izborima, ali i da osiguraju da neće biti grešaka u komunikaciji koje bi mogle dodatno da otežaju situaciju.

Jedan od velikih izvora neizvesnosti - Aleksis Cipras, lider ekstremne levice Siriza - zvanično tvrdi da želi da ostane u zoni evra. Ali, još 14. juna je rekao da će dati sebi 10 dana od stupanja na vlast za nove pregovore sa Evropom o programu štednje.

 

Međutim, evropski partneri Grčke, zajmodavci, do sada su više puta upozoravali tu zemlju da u slučaju da ne poštuje dogovor može samo da napusti zajedničku valutu.

Premijer Slovačke Robert Fico o tome ima veoma oštar stav. "Ukoliko Grčka ne poštuje utvrđene uslove u pogledu sređivanja javnih finansija, Slovačka će biti jedna od zemalja koje će zatražiti izlazak iz zone evra", naveo je on.

 

Problem je što nije Siriza jedina koja želi da pregovara o planu štednje. Konzervativci Nove demokratije, koji su po popularnosti približno isti kao Siriza, takođe planiraju pregovore, makar samo u pogledu produženja rokova. Deo socijalista u Evropskom parlamentu čak je podržao ovaj zahtev, uz napomenu da nije fer da se pravi razlika između Grčke i Španije, kojoj je odobrena pomoć za banke bez programa štednje.

Prema jednom diplomatskom izvoru AFP-a, od drastične promene plana nema ništa, dok se mogućnosti manjih izmena već analiziraju. "Možemo uneti fleksibilnost", rekao je on, dodavši da nije moguće menjati suštinu ugovora između Grčke i poverilaca, posebno u pogledu strukturnih reformi, a posebno odlaska u penziju i radnika u javnoj službi.

 

I Nemačka, najveći poverilac, istakla je da se Grčka mora držati obaveza, ali je ostavljena mogućnost da se uvedu i mere za podsticanje privrede.

Novi predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande), za koga se smatra da će u evropsku politiku rešavanja krize uneti više fleksibilnosti i omogućiti da se više vodi računa o merama za podsticanje rasta, naveo je da će memorandum o štednji morati da se poštuje.

Budući lideri Grčke će, takođe, imati relativno mali manevarski prostor za bilo kakve zahteve. Prema informacijama dnevnika Katimerini, Grčkoj bi ponovo mogla da zatreba pomoć jer postoji opasnost da nema novca za isplatu zarada javnim službenicima posle 20. jula.

 

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA