Grčka: Infrastruktura za Olimpijske igre skuplja prašinu      

Objavljeno : 13.06.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Grčka je u objekte za Olimpijske igre 2004. godine uložila 13 milijardi evra, što je izuzetno visoka cena koju je platila jer se troškovi nisu dobro planirali. Međutim, još veći problem je to što najveći deo te infrastrukture danas "skuplja prašinu". Nije se unapred planiralo, a dosadašnji pokušaji za investiranje u razvoj tih mesta nisu uspeli. Grčka danas grca u dugovima, pa bi joj razvoj ovih mesta dobro došao. Međutim, ovo nije najbolje vreme za pronalaženje ulagača jer je neizvesnost velika u pogledu razvoja privrede, pa čak i ostanka Grčke u zoni evra. Mnogo će zavisiti od ishoda ponovljenih izbora 17. juna.

 


Grčka se neposredno nakon Olimpijskih igara našla na meti kritika jer nije uspela da iskoristi instalacije.

 

Tako instalacija koja je izgrađena za trke kajaka i kanua, u primorskom delu Atine Helenikonu, lagano propada. "Srce mi se slama kad to vidim u ovom stanju", rekao je čuvar Nikos koji je radio i na gradilištu ovog objekta. "Ovde sam bio od početka, toliko smo novca istrošili za uređenje ovog mesta, a koristili smo ga samo četiri dana", dodao je on.

Nikos je tim gnevniji što je Grčkoj, koja se nalazi pred bankrotom, sada više nego ikada potrebna zarada od "olimpijskog kapitala".

 

Vlade Grčke su u više navrata najavljivale projekte za iskorišćavanje Helenikona, gde se jedno do drugog nalaze ostaci nekadašnjeg aerodroma Atine i olimpijske instalacije za softbol (sličan bejzbolu), hokej i kanu-kajak, kao i marina sa 337 mesta. Nije bilo rezultata.

 

Ovaj kompleks je sada pod kontrolom Grčkog fonda za razvoj imovine (www.hradf.gr) osnovanog 2011. godine da bi upravljao opsežnim programom privatizacije na zahtev zajmodavaca Grčke, EU i MMF-a. Reč je o kompleksu koji zauzima 620 hektara - skoro dva puta više od njujorškog Central parka - i pruža se na 3,5 kilometara priobalja.

 

Razvoj tog kompleksa bi prema rečima predsednika Fonda Joanisa Kukijadisa bio "najveća moguća investicija u Grčkoj". "To bi povećalo privredni rast za 0,5 procentnih poena i stvorilo hiljade radnih mesta", rekao je on. Kukijadis smatra da nije čudo što nije počela realizacija taakvog projekta uprkos tome što je prošlo više godina, jer je reč o velikom poduhvatu. "Za tako veliku investiciju je potrebno je da odluke sazru", rekao je on.

Do sada se javilo devet kandidata u prvoj fazi tendera za koncesiju u Helenikonu. Međutim, uprkos protivljenju u EU, fond za privatizaciju je rešio da zamrzne proceduru privatizaciju do formiranja vlade, koja bi trebalo da bude izabrana nakon ponovljenih izbora 17. juna.

"Političko okruženje mora biti jasno. Neizvesnost nikada nije pogodovala investicijama", rekao je Kukijadis. Dodao je da je to bitno tim pre što su ulagači posle izbora 6. maja pokazali "sumnju" i "nepoverenje".

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog (Jacques Rogge) nedavno je u intervjuu za grčki dnevnik Katimerini (Kathimerini) rekao da su troškovi za Olimpijske igre "odigrali ulogu" u nastanku problema u javnim finansijama Grčke. Time je formulisao stav mnogih Grka. Ta zemlja nije planirala šta će raditi sa olimpijskom infrastrukturom nakon Igara.

"Preterali smo sa infrastrukturom, to je za nas bio isuveše veliki teret, a pritom nismo uspeli da isplaniramo šta ćemo s tim radiiti nakon Igara", rekao je za AFP Panagiotis Bitsaksis, generalni sekretar za sport.

Ocenio je, ipak da je bilans održavanja Olimpijskih igara pozitivan. Građevine su "promenile lice Atine", pre svega metro, za koji je Atina bila već izgubila nadu da će ga ikada dobiti. "Igre su pomogle Grčkoj. Ne treba ih povezivati sa krizom", rekao je on.

Međutim, predsednik Grčke atletske asocijacije Vasilis Sevastis ukazao je da Grčka, sa razliku od ostalih zemalja, nije ugradila planove za period nakon Igara u osmišljavanje instalacija. Skoro sve lokacije bile su od čvrstog materijala, što je sprečilo promenu namene i dovelo do visokih troškova održavanja, a nekima preti i uništenje.

Svako korišćenje smanjuje troškove. Stadion izgrađen u ipredgrađu Ano Liosija za rvanje ustupljen je udruženjima borilačkih veština. Njegovo održavanje, kako navodi Bitaksis, sada košta 700.000 evra godišnje, a ne 2 miliona, koliki su bili trsoškovi dok je bio zatvoren.

Izvor: AFP

Foto: Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA