Deo evropskih firmi želi da napusti Kinu      

Objavljeno : 31.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Kina je zauzela poziciju tržišta od strateškog značaja za evropsku privredu. Uprkos tome, najmanje svako peto evropsko preduzeće razmišlja o tome da napusti Kinu i uloži u neku drugu zemlju, pokazalo je istraživanje Evropske privredne komore u Kini objavljeno 29. maja. Među razlozima su rast plata u Kini, jaka konkurencija domaćih preduzeća, ali i pravni okvir koji favorizuje kineska preduzeća.

 


O povlačenju iz Kine i premeštanju investicija na drugo tržište razmišlja 22% ispitanika u istraživanju u kojem je učestvovalo 557 članova. "Iako 78% kompanija ima optimistična očekivanja u pogledu rasta aktivnosti u Kini tokom naredne dve godine, samo 36% računa na povoljan razvoj profitabilnosti, pokazalo je istraživanje.

 

Svako drugo preduzeće (52%) planira da poveća aktivnosti u Kini tako što će se proširiti u one delove zemlje u kojima još ne radi, posebno u unutrašnjosti zemlje gde su plate niže, a neke provincije odobravaju podsticajne mere stranim preduzećima.

Evropske firme u Kini najviše brinu zbog usporavanja privrede te zemlje (65%), povećavanja troškova rada (63%) i usporavanja svetske privrede (62%), Kada je reč o troškovima rada, 59% preduzeća s pesimizmom gleda na blisku budućnost, a taj udeo se povećava na 75% za preduzeća iz delte Biserne reke na jugu zemlje, koja je omeđena Kantonom, Hong Kongom i Makaom, i koja je sedište mnogih preduzeća izvoznika.

Plate u privatnom sektoru su prošle godine povećane za 12,3%, kada se odbije uticaj inflacije, naveo je u saopštenju Državni statistički zavod.

Background

Kina je druga po veličini svetska privreda i najveći izvoznik u svetu. Vrednost trgovinske razmene Kine i EU svaki dan premaši jednu milijardu evra, dok je pre dve decenije bila gotovo ravna nuli. U 2011. godini izvoz EU u Kinu povećan je za 20,3% i dostigao rekordnih 136,2 milijarde evra, dok je uvoz iz Kine uz blago povećanje dostigao 292,5 milijardi. EU ima deficit uglavnom u sektorima kancelarijske i telekomunikacione opreme, tekstila, gvožđa i čelika.

Investicije EU u Kini 2010. su iznosile 4,9 milijardi evra, a kineske u EU 0,9 milijardi evra i činile su samo 1,7% direktnih stranih investicija u EU.

 

Kina stranim kompanijama nameće specifične standarde koje je teško ispuniti, a onemogućava im i pristup tržištu javnih nabavki. U nekim sektorima poput bankarstva, građevinarstva i telekomunikacija postoje ograničenja u pogledu udela stranog vlasništva.

 

Povećava se i konkurentnost lokalnih preduzeća. "Tri glavne oblasti u kojima se kineska preduzeća smatraju konkurentnijim su cena, marketing i prodaja, kao i prepoznatljivost njihovih marki, što znači da se konkurencija pojačava", zaključak je Privredne komore EU u Kini.

Evropska preduzeća u Kini smatraju da su njihovi "domaći" konkurenti dodatno poboljšali odnose sa vladom, koji su im i ranije bili jaka strana. Među zamerkama evropskih firmi je nedostatak reformi koji bi im omogućio bolji pristup kineskom tržištu. Evropske firme takođe imaju utisak da se zakoni ne primenjuju uvek sa istom strogošću na kineska i strana preduzeća, a kao primer navode oblast zaštite životne sredine.

"Svako drugo preduzeće nema dovoljno prilika na kineskom ržištu zbog prepreka u pogledu propisa" koji favorizuju kineska preduzeća, naveo je predsednik Komore Davide Kućino (Cucino).

 

Kada troškovi (poslovanja u Kini) rastu "trebalo bi u najmanju ruku da dobijemo dovoljno pravičan okvir u pogledu konkurencije, ali većina preduzeća misli da to nije slučaj", naveo je on.

 

Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht izjavio je pre tri sedmice u Briselu da će EU omogućiti oštriju reakciju na "državni kapitalizam" Pekinga, koji štiti sopstvena preduzeća.

Kućino je, sa svoje strane, rekao da se izvan Kine otvaraju druga tržišta širom sveta.

 

Izvor: AFP

Foto: Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA