Gubitak poverenja u evropski projekat      

Objavljeno : 30.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Ni s evrom, ni bez njega, to je raspoloženje koje preovlađuje među stanovnicima pet članica evro zone, uključujući i Grčku, dve godine nakon početka dužničke krize u Evropskoj uniji, pokazalo je istraživanje američkog Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center). I pored oklevanja građana da odbace evro, u tom centru ocenjuju da je dužnička kriza podstakla potpunu krizu poverenja u javnosti u pogledu ekonomije, budućnosti, koristi od ekonomske integracije, evra, tržišnog sistema, pa i članstva u EU. Žrtva evropske dužničke krize je sam evropski projekat, smatraju u tom istraživačkom centru.


Proteklih meseci pažnja medija, javnosti i vlasti bila je uglavnom usmerena na posledice krize u zoni evra u njihovim zemljama: politička previranja u Grčkoj, pad vlada više evropskih zemalja i šire implikacije poraza na izborima doskorašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i dolazak na vlast socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande).

 

"Međutim, sada je jasno da je glavna žrtva tekuće evropske dužničke krize sam evropski projekat. Evropa doživljava potpunu krizu poverenja javnosti: u koristi od evropske ekonomske integracije, članstva u EU i u evro", ocenio je u komenatru za Juropean vojs (www.europeanvoice.com) direktor ekonomskog odeljenja centra Pju Brus Stouks (Bruce Stokes).

 

Stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta koje bi koristilo građanima bio je osnovni razlog za nastanak onoga što je danas EU, dodaje on i ocenjuje da "predlog iz 1957, koji je postao osnov za dalja širenja, stvaranje jedinstvenog tržišta i valute" gubi poverenje velike većine evropske javnosti.

 

Novo istraživanje koje je sprovedeno u osam članica EU, uključujući pet članica zone evra, pokazalo je da većina ili govoto većina građana u većini zemalja smatra da je ekonomska integracija Evrope ustvari oslabila ekonomije njihovih zemalja. Tako najviše misle Grci (70%), Francuzi (63%), Britanci (61%), Česi (59%) i Španci (50%). Od 2009. uverenje da je ekonomska integracija oslabila nacionalne privrede porasla je za 22 procentna poena u Češkoj, u Italiji za 20 poena i u Španiji za 18 poena, naveo je Stouks.

 

Samo u Nemačkoj većina građana (59%) je rekla da je za njihovu zemlju ekonomska integracija bila korisna, dok, kada se gleđau sve zemlje obuhvaćene istraživanjem, u proseku tako smatra 34% ispitanika.

 

Istraživanje koje je je sprovedeno na više od 8.000 ispitanika u periodu od polovine marta do polovine aprila, pokazalo je da više žene u Nemačkoj, Španiji i Grčkoj nego muškarci smatraju da je integracija škodila lokalnoj ekonomiji. Tako smatra i većina Francuza, Nemaca, Španaca i Čeha sa nižim obrazovanjom. U Španiji u kojoj je gotovo polovina mladih nezaposlena, to mišljenje rasprostranjenije među mladima starosne dobi od 18 fo 29 godina nego kod građana starijih od 30 godina. U Češkoj je takav stav je izražen kod starih osoba.

Background

Istraživanje je sprovedeno u osam evropskih zemalja u kojima živi 75% ili 500 miliona ljudi EU - u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj koje su članice zone evra, i Britaniji, Poljskoj i Češkoj, koje nisu u toj zoni. Istraživanje je sprovedeno od 17. marta do 16. aprila, na uzorku od u proseku 1.000 ljudi u svakoj zemlji.

 

Preispitivanje stavova o EU

 

Sumnje u koristi od evropskih integracija dovele su do toga da mnogi Evropljani preispitaju mišljenje o članstvu njihove zemlje u EU, naveo je Stouks. Nemci (65%) najviše smatraju da je članstvo dobro za njihovu zemlju. Tako misli oko polovina ispitanika u Španiji (54%), Francuskoj (48%) i Poljskoj (48%).

 

U Grčkoj 43% građana i dalje ima pozitivan stav o članstvu u EU. Britansko stanovništvo je podeljeno, dok većina Čeha smatra da članstvo u EU nije ni dobro ni loše za njihovu zemlju. Od 2009. stopa građana koji imaju pozitivan stav o članstvu se smanjio za 17 procentnih poena u Českoj na 28%, za 15 poena u Poljskoj na 48% i Španiji za 13 poena na 54%.

 

Institucije u Briselu i dalje uživaju podršku većine građana u pet od osam članica. Najnaklonjeniji su im Poljaci (69%) i Nemci (68%), dok manje od polovine Čeha (34%), Grka (37%) i Britanaca (45%) ima povoljan stav o EU. Podrška institucijama EU je gotovo svuda opala u odnosu na 2007, vreme pre početka krize, a najviše u Španiji i Češkoj za po 20 procentnih poena, odnosno na 60% i 34%, navodi Stouks u komentaru za Juropian vojs.

 

U pet članica zone evra koje su obuhvaćene istraživanjem u proseku 34% građana i dalje smatra da je evro dobro imati. To uključuje 30% Italijana i 31% Francuza. Istovremeno, građani tri zemlje koje nisu članice zone a obuhvaćene su istraživanjem, sasvim su zadovoljne domaćom valutom, uključujući gotovo tri četvritne Britanaca (73%).

 

Ni s evrom ni bez njega

 

Moguća dobra vest iz istraživanja, kako navodi Stouks, jeste to što građani zemalja članica zone evra, iako nemaju povoljan stav o ekonomskoj integraciji, žele da zadrže jedinstvenu valutu, uključujući 71% Grka, 69% Francuza i 66% Nemaca. Stouks smatra da bi ona mogla da bude posledica "zaziranja od rizika". "Oni shvataju da bi (gubitak evra) bio skok u nepoznato", rekao je Stouks, preneo je Njujork tajms (News York Times).

 

Ali rezultati različitih istraživanja sprovedenih tokom protklih godina su neopoziva, smatra Stouks. "Produbljavanje ekonomske kriza ugrožava temelje evropskog jedinstva. Ulog rešavanja krize evra je mnogo veći nego što su mnogi u početku misli", ocenio je on.

 

Istraživanje Evropske komisije Eurobarometar objavljeno prošle jeseni pokazalo je da 53% Evropljana podržava jednistvenu valutu, što predstavlja pad u odnosu na proleće 2007, pre početka finansijske krize, kada je evro podržalo 63% Evropljana.

 

Kada je reč o paketima pomoći zemljama pogođenim krizom, 49% Nemaca to odborava, što je za sedam procentnih poena više nego pre dve godine, dok je u Francuskoj situacija obrnuta - samo 44% ispitanika u toj zemlji podržalo je pakete pomoći, što je za devet procentnih poena manje nego pre dve godine.

 

Anketa je, takođe, pokazala da je Nemačka najcenjenija zemlja u EU, a njena liderka, Angela Merkel najpoštovanija, uprkos svojim neumornim zahtevima za većom budžetskom disciplinom širom Evrope. Zemlja kojoj se ispitanici najmanje dive je Grčka.

 

Merkelova je dobila najviše ocene u istraživanju Pjua od francuskih ispitanika (76%), dok je najmanje onih koji su zadovoljni njom u Grčkoj, gde je njene predloge i akcije podržalo samo 14% ispitanika.

 

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Linkovi

Istraživački centri

Prew Research Center: European Unity on the Rocks

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

31.10.2014, Beograd
Organizator: GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji
3.10.2014, Srbija
Organizator: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA