Potrošači u EU i dalje najviše kupuju kod kuće      

Objavljeno : 30.05.2012. | Ažurirano : 31.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Položaj potrošača se popravio u većini članica EU, a najveći napredak je ostvaren u Bugarskoj iako je ova zemlja po položaju potrošača i dalje na dnu liste. Zabrinjava, međutim, činjenica da se ne smanjuju pokušaji trgovaca da prevare kupce. Podaci prolećnog Pregleda položaja potrošača pokazuju da je poznavanje osnovih prava potrošača na razočaravajuće niskom nivou i među potrošačima i među kompanijama. Komisija nije zadovoljna činjenicom da Evropljani i dalje najviše vole da kupuju u svojoj zemlji iako su potencijali za uštede i bolji izbor robe u drugim članicama EU dosta veći. Procene su da bi kupujući "klikom na miš" u nekoj drugoj članici potrošači širom EU uštedeli čak 204 milijarde evra.

 

Generalni direktorat za zdravstvo i potrošače Evropske komisije je objavio 29. maja prolećni Pregled položaja potrošača. Položaj se ocenjuje na osnovu poverenja potrošača u nadležne institucije, maloprodajne lance i udruženja za zaštitu potrošača, na osnovu poverenja u bezbednost proizvoda, kao i efikasnosti rešavanja sporova i zadovoljstva načinom rešavanja žalbi potrošača. Pregled se od 2010. radi dva puta godišnje.

 

Ovaj Pregled sadrži i Indeks položaja potrošača. Pregled je uglavnom baziran na istraživanjima o potrošačima i trgovinskim lancima, podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat, kao i na podacima dobijenim od članica.

 

U dokumentu se navodi da Indeks za 2011. pokazuje da se položaj potrošača već drugu godinu za redom popravlja u odnosu na jesen 2009. Najbolji položaj potrošači u EU imaju u Luksemburgu, Danskoj, Austriji, Irskoj, Finskoj, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Švedskoj. To su zemlje u kojima je položaj potrošača iznad proseka EU.

 

Budući da lična potrošnja čini 56% BDP-a EU, čak i malo poboljšanje položaja potrošača ima uticaj na privredni rast.

 

Komisija navodi da ima primera nezakonitog ponašanja kompanija. Od 2010. više potrošača se susrelo sa reklamama i ponudama koje navode na krivi trag ili su obmanjujuće, a puno njih je primilo robu koju nikad nije naručilo.

 

Ovo je razlog za zabrinutost jer takva praksa postoji i sedam godina nakon usvajanja Direktive o nefer ponašanju u trgovini. Zato bi, navodi se u izveštaju, nadležni trebalo da ojačaju pravila koja već postoje kako bi zaštitili potrošače, i to naročito ranjive grupe. Treba raditi i na tome da rešavanje sporova kupaca i trgovaca bude brže i jeftinije, bez obzira da li je proizvod kupljen u prodavnici ili preko interneta.

 

Iako trgovci tvrde da u potpunosti poštuju regulativu, znatan deo potrošača (32%) ne oseća se kao da se poštuju njihova prava. U 2011. godini 58% potrošača je smatralo da je adekvatno zaštićeno što je blago povećanje od jednog procentnog poena u odnosu na 2010. Najviše poverenja ulivaju organizacije za zaštitu potrošača kojima je prošle godine verovalo 72% ispitanika ili 3 procenta poena više nego u 2010.

 

Zabrinjava takođe podatak da su potrošači, ali i trgovci, danas manje optimistični kad je reč o bezbednosti hrane i drugih proizvoda. Više od 20% potrošača smatra da 22% hrane i 25% neprehrambenih proizvoda nije bezbedno. U poređenju sa 2010, poverenje potrošača u bezbednost neprehrambenih proizvoda palo je za pet procentnih poena.

 

Prošle godine 17% potrošača je prijavilo da je imalo problem tokom kupovine. Ohrabruje činjenica da se među njima 80% žalilo što je takođe nešto više nego 2010. kada je to uradilo 77% nezadovoljnih potrošača. Ovi podaci se, prema oceni autora izveštaja, mogu tumačiti kao znak rasta moći potrošača.

 

Mnogo potrošača u EU uopšte ne poznaje svoja prava. Samo 12% ispitanika širom EU u istraživanjima Evropske komisija Eurobarometar uspelo je da odgovori na pitanja o pravima potrošača kad je reč o garancijama, povraćaju robe, i šta da urade ako dobiju robu koju nikad nisu naručili. Mnoge kompanije takođe nisu svesne svojih zakonskih obaveza prema potrošačima. Samo 27% trgovaca je znalo koliko dugo potrošač ima pravo da vrati pokvareni ili proizvod s greškom.


Rezultati istraživanja koji pokazuju da Evropljani najviše kupuju unutar granica svoje zemlje govori da unutrašnje tržište EU još nije integrisano u potupnosti. Potrošači i dalje više vole da kupuju dobra u svojoj zemlji iako je protklih pet godina uočen spori ali konstantni napredak u kupovini u inostranstvu.

 

Skoro trećina kupaca je u 2011. obavila bar jednu kupovinu u inostranstvu, bilo tako što su putovali ili naručili telefonom i internetom. Takođe, većina kompanija prodaje samo domaćim kupcima. Udeo maloprodajnih radnji koje su prodavale robu preko granice stabilan je od 2006, a tek nešto preko četvrtine lanaca je u 2011. prodavalo robu u barem još jednoj zemlji.

 

Cilj nove Agende za zaštitu potrošača 2014-2020 jeste da dodatno osnaži potrošače. Trenutno se raspravlja o mogućnosti da se sporovi sa trgovcima rešavaju van suda, bez obzira gde su kupci u EU kupili proizvod.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA