Dominacija velikih trgovinskih lanaca u EU      

Objavljeno : 29.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Najčešći oblik kršenja konkurencije na tržištu hrane u EU je formiranje kartela, fiksiranje cena ili podela tržišta između kompanija. Od 2004. do kraja 2011. kažnjeno je 50 kartela koji su dogovarali cene hrane i razmenjivali poverljive informacije. U nekim članicama primetno je da veliki trgovinski lanci ne posluju sa dobavljačima u duhu dobre poslovne prakse, što prema ocenama nadležnih ne spada u delokrug zakona o zaštiti konkurencije, ali na duži rok ipak ugrožava pravo potrošača da biraju proizvode. U većini zemalja dominira nekoliko velikih trgovinskih lanaca, a ulazak "malih trgovaca" na tržište naročito je težak na lokalnom nivou zbog zakonskih prepreka i privatnih dogovora kojima se koči prodaja zemlje pogodne za izgradnju prodavnice. Srpska Komisija za zaštitu konkurencije 2011. je prvi put novčano kaznila kompanije koje krše konkurenciju. Prošle godine je takođe prvi put u dva slučaja kompanije koje su prijavile sporazum koji ugrožava konkurenciju, a u kojem su učestvovale, oslobodila obaveze da plate novčani deo mere ze zaštitu konkurencije. Takvo oslobađanje moguće je samo u slučaju da kompanija prva prijavi sporazum, koji nije inicirala i to pre nego što Komisija za njega sazna iz drugih izvora.

 

Evropska mreža za za konkurenciju koju čini Evropska komisija i tela članica zadužena za zaštitu konkurencije objavila je 24. maja izveštaj o aktivnostima Mreže u sektoru hrane. Izveštaj daje pregled kršenja konkurencije u sektoru hrane, kao i o presek aktivnosti nadležnih institucija za zaštitu konkurencije u zemljama EU. Nadležna tela su se naročito bavila rastom cena hrane i potresima na tržištu robe.

 

Od 2004. do 2011. tela za zaštitu konkurencije u EU vodila su istragu u više od 180 slučajeva kršenja konkurencije, i to najviše u Grčkoj i Španiji, po 18 slučajeva. Nadležna tela istraživala su skoro 1.300 slučajeva koncentracija, uradila više od 100 istraživanja sektora, kao i druge aktivnosti nadzora tržišta.

 

Brojna istraživanja sektora pokazala su da konkurencija generalno funkcioniše na tržištu hrane u korist potrošača. Međutim, druge istrage su ukazale na nepovoljne trendove na tržištu poput povećanja cena koja se mogu objasniti i nekim drugim faktorima, a ne nužno smanjenjem konkurencije. Reč je o faktorima kao što su fluktacije cena na tržištu roba, poskupljenje sirovima, cena enerije i rada i sezonska poskupljenja.

 

Cene životnih namirnica zavise od cena poljoprivrednih proizvoda. U razvijenim zemljama, cena poljoprivrednog proizvoda učestvuje samo 15-30% u ceni finalnog prehrambenog proizvoda. U globalu, u strukturi cene proizvoda najveći deo otpada na energiju i troškove rada, u proseku 70-75% cene hrane.

 

Potrošači u EU značajan deo budžeta troše na hranu. Prošle godine je u proseku na hranu domaćinstava u EU odlazilo 14,1% kućnog budžeta. Na mleko i mlečne proizvode se na primer potroši oko 16% potrošačke korpe.

 

Tela su uočila da je najčešći način nekonkurentnog ponašanja formiranje kartela i fiksiranje cena ili podela tržišta između kompanija, a u nešto manjem broju vertikalno povezivanje učesnika u lancu proizvodnje i snabdevanja i to kroz ograničavanje slobodnog formiranja cena ili kroz zloupotrebu dominantne pozicije.

 

Najveći broj slučajeva odnosi se na proizvodnju i trgovinu. Ako se pogledaju specifični sektori, najveći broj slučajeva se odnosi na proizvode od žitarica, maloprodajne cene namirnica, mleko i mlekare, a zatim slede povrće, voće, meso, živina i jaja.

 

Polovina slučajeva kršenja konkurencije odnosi se na horizontalne dogovore što je u praksi dovelo do toga da su vlasti kaznile više od 50 kartela koji su dogovarali cene i razmenjivali poverljive informacije. Trenutno se istražuje još 30 potencijalnih kartelskih udruživanja.

 

Ostali prekršaji uključuju vertikalno povezivanje kada proizvođač hrane odredi minimalnu cenu po kojoj trgovac mora da je prodaje. Drugi primer je zloupotreba dominantnog položaja kao što su ekskluzivni sporazumi i nametanje minimalne količine robe koja mora da se kupi.

 

Od 1.300 slučajeva ispitivanja koncentracija, 82 slučaja su izazvala sumnju da je reč o nezakonitom sporazumu na tržištu, i to u sektoru maloprodaje. Od svih koncentracija, na sektor maloprodaje otpada 33% slučajeva.

 

Drugi problematičan sektor su mlekare i proizvodnja mesa, na koje otpada 9% odnosno 10% svih spajanja kompanija, i 17% odnosno 12% slučajeva povezivanja koji izazivaju sumnju.  Nadležni su takođe zabranili 8 spajanja koja su ugrožavala konkurenciju u sektoru proizvodnje testenina, sira, mera, pića i prerađenih proizvoda i slatkiša.

 

Prepreke za ulazak na tržište

 

U izveštaju su predstavljeni i strukturni problemi koji utiču na konkurenciju na tržištu hrane kao što je usitnjena poljoprivredna proizvodnja u nekim zemaljama, postojanje nepotrebnih posrednika u lancu snabdevanja ili regulatorne barijere za ulazak na maloprodajno tržište.

 

U zemljama koje imaju usitnjenu proizvodnju, predloženo je da treba stvarati kooperative i druge oblike saradnje poljoprovrednih proizvođača.

 

U delu koji se odnosi na poslovanje velikih trgovinskih lanaca, podvlači se da je u nekim zemljama primećena loša poslovna praksa velikih trgovinskih lanaca prema dobavljačima. Međutim, navodi se da većina tih slučajeva izlazi iz delokruga zakona o zaštiti konkurencije jer nadležni nisu mogli da utvrde da su ugrožena prava potrošača.

 

Nekoliko komisija za zaštitu konkurencije je predložilo da se problem reši donošenjem zakona o nelojalnoj trgovini ili pravilnik o dobroj praksi poslovanja. Nadležne institucije u nekim drugim zemljama pokazale su međutim zabrinutost da takvo ponašanje trgovinskih lanaca na duži rok ipak ugrozava konkurenciju u lancu snabdevanja i ograničava pravo potrošačada bira robu koju želi.

 

U većini članica je primećeno da u sektoru maloprodaje dominira nekoliko velikih trgovinskih lanaca i da je koncentracija jako velika. Naročito je primetna na lokalnom nivou gde postoje velike prepreke za ulazak na tržište maloprodaje. Ove prepreke su uglavnom rezultat zakonskih ograničenja kao što su restriktivni zakoni o izgradnji ili administrativne dozvole koje su potrebne za otvaranje maloprodajnih objekata.

 

Barijere za otvaranje malih trgovinski radnji često su rezultat i privatnih aranžmana koji koče prodaju zemljišta pogodnog za izgradnju prodavnica.

 

Prve kazne srpske Komisije u 2011.

U izveštaju Ujedinjenih nacija "Ekspertska analiza politike zaštite konkurencije u Srbiji" navodi se da je od 2007. do 2010. Komisija za zaštitu konkurencije godišnje imala oko 110 predmeta u domenu povrede konkurencije. Podaci su slični i za prošlu godinu kada je Komisija vodila 111 postupaka, od čega je okončan 91 postupak.

 

U godišnjem izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije stoji se da je Komisija u 2011. prvi put iskoristila zakonsko ovlašćenje da izriče kazne u slučaju povrede konkurencije. Komisija je izrekla kazne u iznosu 1,87 milijardi dinara, a naplatila je 310 miliona dinara koji su uplaćeni u državni budžet.

 

Srpska Komisija je takođe počela da oslobađa kompanije koje su prijavile postojanje sporazuma koji ograničavaju konkurenciju obaveze da plaćaju novčani deo mere ze zaštitu konkurencije. Reč je o kompanijama koje su čestvovaleu sporazumu, ali ga nisu inicirale. U prošloj godini Komisija je imala dva takva slučaja.

 

Izvor: EurActiv.rs

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

03.12.2014, Beograd
Organizator: Bepgradski centar za ljudska prava
04.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015
24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA