Najčistije more na plažama Kipra i Hrvatske      

Objavljeno : 25.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Plaže Kipra, Hrvatske, Malte i Grčke imaju najčistiju vodu jer je više od 90% mesta za kupanje u ovim zemljama zadovoljilo najviše standarde kvaliteta i dobilo ocenu odličan. Od 82 obuhvaćene plaže na crnogorskom primorju, voda je odličnog kvaliteta na tri četvrtine plaža, a na ostalim dobrog ili zadovoljavajućeg. Sa druge strane, Holandija, Bugarska, Letonija, Luksemburg i Belgija imaju relativno mali broj kupališta koja zadovoljavaju osnovne parametre kvaliteta, naročito plaže na rekama i jezerima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut iz 2011, 19 kontrolisanih javnih kupališta, odnosno 29.7% je u skladu sa Uredbom o klasifikaciji voda I i II klase voda što znači da se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju. Međutim, podaci za Srbiju i EU nisu uporedivi jer ne važe isti propisi i kriterijumi za ocenu kvaliteta površinskih voda.

 

Evropska agencija za životnu okolinu i Evropska komisija objavljuju godišnji izveštaj o kvalitetu vode na više od 22.000 mesta za kupanje, uključujući mora, okean, reke i jezera, ali ne i bazene i banje. Ovogodišnji izveštaj "Kvalitet vode na evropskim kupalištima u 2011“ obuhvata 27 članica EU, Hrvatsku, Crnu Goru i Švajcarsku.

 

Gotovo sva kupališta koja su obuhvaćena istraživanjem, odnosno 92,1% ispunjavalo je u 2011. minimum standarda kvaliteta vode za kupanje predviđenih Direktivom o vodi za kupanje iz 2006. U ovu grupu spada i jezero Serpentajn u  Londonu u kome će se na predstojećoj olimpijadi plivati maraton i plivački deo triatlona.

 

Tri četvrtine svih kupališta - 77,1%  zadovoljava strože standarde kvaliteta, što je povećanje od 3,5 procentnih poena više u odnosu na 2010.

 

Gotovo sva kupališta na moru i okeanu, odnosnoi 93,1% njih ima zadovoljavajući kvalitet vode što je povećanje od jednog procentnog poena u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem.

 

Oko 80% vode na plažama dobilo je ocenu odličan što je takođe blagi napredak u odnosu na stanje iz prethodne godine. Loš kvalitet vode je prijavljen na oko 200 plaža, što je 1,5% morskih kupališta, ali i malo povećanje od 0,3 procentna poena.

Background

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut iz 2011. godine, od ukupnog broja kontrolisanih javnih kupališta 19 ili 29.7% je u skladu je sa Uredbom o klasifikaciji voda  I i II klase voda što znači da se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju. Međutim, podaci za Srbiju i EU nisu uporedivi jer ne važe isti propisi i kriterijumu za ocenu kvaliteta površinskih voda.

 

Osam javnih kupališta ili 12.5%, i to u Vojvodini 6 ili 22,2% i u centralnoj Srbiji 2 ili 5,4% pokazuju odstupanje u fizičko-hemijskom pogledu od I i II klase voda. Rezultati mikrobioloških ispitivanja pokazuju da je u Srbiji prošle godine ukupno registrovano 21 ili 32,8% javnih kupališta sa mikrobiološkim odstupanjem, i to u centralnoj Srbiji 16 ili 43,2% i u Vojvodini 5 ili 18,5%.

 

Od ukupnog broja kontrolisanih površinskih voda koje se koriste za rekreaciju, u Republici Srbiji u 2011. godini ima 16 ili 25,0% površinskih voda, koje odstupaju u fizičko hemijskom i mikrobiološkom pogledu istovremeno, i to u centralnoj Srbiji 4 ili 10,8% i u Vojvodini 12 ili 44,4%.

 

U 2011. godini u Republici Srbiji nije registrovana nijedna hidrična epidemija koja se može povezati sa mikrobiološkim odstupanjem od I i II klase površinskih voda koje se koriste za rekreaciju.

 

Ocena zdravstvene ispravnosti površinskih voda koje se koriste za rekreaciju vrši se prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka i Uredbi o klasifikaciji voda. Površinska voda se može koristiti za rekreaciju ukoliko pripada I ili II klasi voda.

 

Kad je reč o kupalištima na jezerima i rekama, 89,9% je zadovoljavajućeg kvaliteta, što je blagi pad od 0,3 procentna poena u odnosu na pretnodnu godinu. Odličan kvalitet vode ima 70,4 % kupališta što je povećanje od 9,9% u odnosu na izveštaj 2010.

 

Od 82 obuhvaćene plaže na crnogorskom primorju, voda je odličnog kvaliteta na 73% plaža, a na ostatku dobrog ili zadovoljavajućeg. Crna Gora je Komisiji prvi put 2010. podnela izveštaj o kvalitetu vode.

 

Na primer, kvalitet vode na Petrovačkoj plaži ili u Rafailovićima je odličan. U regionu Herceg Novog, od 20 plaža, voda na 60% njih je odličnog kvaliteta, 30% dobrog ili zadovoljavajućeg, a sa 10% nije uzeto dovoljno uzoraka. Na sedam plaža oko Kotora, u 2011. više od 20% vode je odlično, a ostatak kupališta ima ocenu dobar ili zadovoljavajući. To je unapređenje u odnosu na 2010, kada je kvalitet vode na svim plažama u kotorskom kraju bio zadovoljavajući.

 

Na plažama oko Bara apsolutno sve plaže imaju odličnu vodu za kupanje, dok na 13 plaža Ulcinja više od 70% vode je odličnog kvaliteta što je takođe napredak u poređenju sa 2010. kad je voda na svim plažama ocenjena sa „dobar“ ili „zadovoljavajući“.

 

Na omiljenoj destinaciji Srba u Grčkoj, Halkidikiju, od 136 plaža, više od 80% ima odličnu vodu, što je blago pogoršanje nego 2010. kad je 90% vode imalo tu ocenu.

 

Na gotovo 950 plaža koje je prijavila Hrvatska, sva voda je zadovoljavajućeg kvaliteta, a više od 90% odličnog kvaliteta.

 

Strogi standardi za plaže



Komesar za životnu okolinu Janez Potočnik izrazio je zadovoljstvo što je kvalitet vode u globalu na visokom nivou i što se popravlja poslednjih godina. „Velika većina Evropljana je zabrinuta za kvalitet Evrope, i žele više informacija o tome“, dodao je on.

 


Profesor Žaklin MekGlejd (Jacqueline McGlade), izvršni direktor Evropske agencije za životnu energiju navela je da u nekim zemljama i dalje ima problema sa zagađenjem vode i plaža zbog poljoprivrede i kanalizacije.

 

Na Malti, u Rumuniji, Sloveniji i Hrvatskoj sva kupališta zadovoljavaju osnovne standarde kvaliteta.

 

Na Kipru, u Grčkoj, Irskoj, Austriji, Posljkoj, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji, Slovačkoj, Bugarskoj, Estoniji, Portugaliji i Nemačkoj više od 95% kupališta zadovoljava obavezne vrednosti kvaliteta.

 

Kvalitet vode na najpopularnijim letnjim destinacijama je generalno dobar – više od 90% mesta za kupanje zadovoljava tražene vrednosti. U Španiji, Italiji i Potugaliji više od 80% kupališta ima odličan kvalitet vode.

 

Voda za kupanje u EU mora biti u skladu sa standardima koje predviđa Direktiva o vodi za kupanje iz 2006. a koja se mora u potpunosti primeniti do decembra 2014. Kvalitet vode se ocenjuje ocenama odličan, dobar, zadovoljavajući ili loš. Direktiva obavezuje zemlje članice da do kraja sezone kupanja 2015. godine voda u svim kupalištima ima bar zadovoljavajući nivo kvaliteta.

 

Nova direktiva je stroža u poređenju sa prethodnom regulativom iz 1975. jer predviđa da članice redovno obaveštavaju o prisustvu ešerihije i crevnog enterokokusa. Ove bakterije mogu biti pokazatelj zagađenja, uglavnom iz kanalizacije ili od životinjskog izmeta.

 

Prema direktivi, voda na plažama na moru je odličnog kvaliteta ako se u najmanje devet uzoraka od deset u 100 mililitara vode izbroji do 250 ešerihija koli, a najviše do 100 enterokokusa. Direktivom je predviđeno i odokativno ocenjivanje kvaliteta vode, u smislu prisustva prljavštine ili stakla.

 

Ako se gleda globalno, kvalitet vode za kupanje značajno se popravio u EU od 1990. Broj priobalnih mesta koja nisu u skladu sa standardima koje predviđa Direktiva o vodi za kupanje opao je sa 9,2% kupališta u 1990. do 1,5% u 2011. Broj takvih kupališta na rekama i jezerima smanjio se sa 11,9% u istraživanju pre 12 godina, do 1,5% u 2011. što je najniži procenat do danas.

 

Dve trećine mesta za kupanje su plaže na moru i okeanu, a ostatak plaže na jezerima i rekama. Najviše plaža je u Italiji, Grčkoj, Francuskoj i Španiji, dok Nemačka i Francuska prednjače po broju plaža na jezerima i rekama.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

EU

Evropska agencija za životnu sredinu: "Izveštaj o kvalitetu vode za kupanje u Evropi u 2011"

 

Evropska agencija za životnu sredinu: Pregled kvaliteta vode za kupanje

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

30.09.2014, Beograd
Organizator: BFPE, BCBP i EPuS

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA