Zakon o oduzimanju imovine u Bugarskoj      

Objavljeno : 04.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Bugarski parlament 3. maja je usvojio zakon o zapleni privatne imovine stečene kriminalom i pre pravosnažne sudske presude. Ta mera bi trebalo da obeshrabri kriminalce, ali i da uveri Brisel da se Bugarska efikasno bori protiv organizovanog kriminala i pomogne joj da uđe u šengenski prostor slobodnog kretanja.


Premijer Bugarske Bojko Borisov je, dramatizujući situaciju, zahvalio poslanicima što su podržali zakon istakavši da bi vlada podnela ostavku da zakon nije izglasan. Zakonu je prethodila maratonska raspava od 40 sati, a usvojeno je nekoliko amandmana na osnovni tekst. Zakon će početi da se primenjuje za 6 meseci.

Osnovna promena koju će zakon doneti je mogućnost oduzimanja protivpravno stečene imovine pre sudske presude.

 

Zaplena će biti moguća nakon građanaskog pstupka, bez pravnosnažne presude za krivična dela, što je do sada bio uslov. Imovina stečena tokom prethodnih 15 godina čija vrednost prevazilazi prijavljene prihode za više od 250.000 leva (128.000 evra) biće zamrznuta već tokom pretkrivičnog postupka u slučajevima teških zločina, poput terorizma, organizovanog kriminala, organizovanja prostitucije i utaje poreza. Ta imovina može biti oduzeta ukoliko se ne dokaže da je stečena na dozvoljen način bez obzira na to kako se završi krivični postupak.

Background

U Srbiji je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom usvojen je 23. oktobra 2008. godine, a počeo je da se primenjuje 1. marta 2009. godine. Njime je predviđen takozvani teret obrnutog dokazivanja, po kojem je na okrivljenom za organizovani kriminal da dokaže da je imovinu stekao na zakonit način i u skladu sa svojim legalnim primanjima. U suprotnom se imovina zamrzava, a nakon pravosnažne presude i trajno oduzima. Zakon obuhvata i slučajeve van organizovanog kriminala u kojima nezakonito stečena imovina prelazi iznos od 1,5 miliona dinara. To se odnosi na prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, falsifikovanje novca, hartija od vrednosti i platnih kartica, poresku utaju, pranje novca, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje oružja, primanje i davanje mita. Javni tužilac pokreće i rukovodi istragom protiv vlasnika sporne imovine.

Prema podacima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečenom organizovanim kriminalom, do novembra prošle godine zamrznuto je ili oduzeto više od 350 miliona evra vredne imovine.

 

Zapleni imovine izloženi su i osumnjičeni za prestupe koji se rešavaju u upravnom postupku, a koji su osumnjičenima doneli dobit od najmanje 150.000 leva (77.000 evra).

 

Socijalistička opozicija se protivi zakonu, sa obrazloženjem da on otvara put za progon političkih protivnika i poslovnih ljudi koji se suprotstavljaju vlastima. Sličan stav ima i Pokret za prava i slobode, za koji glasa uglavnom turska etnička manjina u Bugarskoj.

 

"Biće zamrznuta imovina svakog građanina Bugarske koji je protivpravno stekao imovinu. To je ono što narod želi i što smo mi usvojili. Sada smo mi na vlasti, nakon nas će doći neko drugi, a zakon će se i dalje primenjivati", rekao je premijer Bugarske Bojko Borisov.

Zakon se primenjuje retroaktivno 10 godina. Neki smatraju da je taj period isuviše kratak, budući da su najveće privatizacije sprovedene 90-ih godina, često pod sumnjivim okolnostima.

 

Udvaranje Briselu

Zakon o zapleni imovine trebalo bi da bude značajan korak u pokušajima Bugarske da zadobije poverenje EU za svoj pravosudni sistem, koji je trenutno "pod lupom" zbog problema sa organizovanim kriminaom i korupcijom.

 

Bugarska i Rumunija su nakon pristupanja EU 2007. godine stavljene pod striktan nadzor o napretku u borbi protiv korupcije i organizovanig kriminala.

 

Naredni izveštaj Evropske komisije biće objavljen u julu, a dve zemlje se nadaju pozitivnoj oceni, kako bi poboljšale šanse za pristupanje šengenskom prostoru.

 

Mnogi ambasadori članica EU prisustvovali su raspravama koje su organizovane pre usvajanja zakona.

Još jedan korak u pravcu zadobijanja poverenja Brisela trebalo bi da bude pravnosnažna preduda doneta pre nekoliko dana na suđenju takozvanoj "Braći Galevi", dvojici teških kriminalaca iz grada Dupnica, 60 kilometara južno od Sofije.

 

Izvor: EurActiv.com, AFP i EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA