U septembru još dva satelita "evropskog GPS-a"      

Objavljeno : 04.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Još dva satelita iz programa Galileo za globalnu satelitsku navigaciju biće lansirana 28. septembra, potvrdio je 2. maja potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani. Lansiranjem ovih satelita, uz prethodno lansirana dva satelita u oktobru 2011, počeće testiranje Galileo sistema, poznatog i kao evropski GPS, koji bi do 2020. trebalo da broji 30 satelita. Ulazak još dva satelita u orbitu signal je evropskim kompanijama da razvijaju nove proizvode zasnovane na navigacionom satelitskom signalu Galilea.

 

Oba satelita biće lansirana iz Kurua u Francuskoj Gijani. Još šest satelita biće lansirano 2013. a osam satelita u 2014. godine. Čitav sistem bi trebalo da ima 26 satelita u 2015, a 30 satelita do 2020. godine. Kako je ranije najavljeno, evropski GPS će biti kompatibilan sa američkim GPS-om, ali i ruskim navigacionim sistemom Glonass.

 

Galileo će od 2014. nuditi tri usluge. Prva je besplatan signal za sve korisnike, a druga je poseban navigacioni sistem za bolje upravljanje u saobraćaju, bolju kontrolu granica i bezbednije mirovne misije. Treći je servis za potragu i spasavanje.

Background

Galileo program pokrenut je devedesetih godina prošlog veka kada je Evropska svemirska agencija (ESA) inicirala istraživanja i razvojne projekte u oblasti satelitskih navigacionih sistema. Ovaj program pokrenut je nakon što su SAD lansirale Globalni sistem pozicioniranja (GPS) 1978.godine.

 

Prvobitno je Galileo trebalo da bude međuvladin projekat. Kasnije se privatni sektor uključio u razvoj projekta, ali su manjak sigurnih prihoda i narasli troškovi naterali privatne kompanije da se povuku.

 

Zvaničnici EU podvlače da će Galileo biti pre dopuna GPS-u, nego alternativa. “Potpisali smo sporazum sa SAD 2004. godine da potvrdimo komplementarnost dva sistema", istakao je Tajani.

 

To znači da će novi korisnici u budućnosti biti opskrbljeni i sistemom za navigaciju Galileo i GPS-om. Međutim na proizvođačma će biti da odluče da li će postojeće modele GPS integrisati sa rešenjima koja se oslanjaju na Galileo.

 

"Galileo će biti precizniji nego GPS, i fleksibilniji jer koristi veći broj frekvencija", objasnio je zvaničnik Komisije, dodajući da "se sve studije slažu da će u budućnosti građani koristiti i Galileo i GPS." Međutim, ostaje da se vidi kojom brzinom će potrošači zamenjivati postojeće uređaje i da li će snažniji uređaji privući pažnju potrošača.

 

 

 

 

 

Ulaganje Evrope u satelitsku navigaciju otvara evropskoj industriji pristup globalnom tržištu. Procenjuje se da ovo tržište trenutno vredi 125 milijardi evra, a očekuje se da će narasti na 250 milijardi do 2020, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

 

Galileo će otvoriti mogućnosti za razvoj aplikacija u mnogim sektorima ekonomije, kao što su elektromreža, autoindustrija, finansijske transakcije, industrija prevoza brodom, spasilačke operacije ili mirovne misije.

 

Antonio Tajani, inače zadužen za industriju i preduzetništvo, rekao je da se program Galileo "odvija prema planovima i u okviru dogovorenog budžeta“. On je pozvao evropske kompanije, a naročito brojna mala i srednja preduzeća da se bace na posao, da rade na inovacijama i pripreme proizvode do 2014. kada svi sateliti Galilea budu lansirani.

 

„Evropska industrija treba da bude spremna da se dokopa ogromnog tržišta koje čeka da bude preuzeto. U trenutnoj ekonomskoj klimi nama je to nužno potrebno“, naveo je Tajani.


"Galileo sistem će imati 18 satelita u svemiru do kraja 2014. kada će početi da pruža korisnicima prve usluge „evropskog GPS-a“  potvrdio je Tajani.

 

Troškovi programa do 2015. iznosiće pet milijardi evra. Komisija je zatražila kreditnu liniju od sedam miliajrdi evra iz budžeta EU za period 2014-2010, od čega će 1,5 milijardi biti iskorišćeno za troškove lansiranja.

 

Međutim, ostaju neizvesnosti u vezi sa finansiranjem Evropskog programa za uspostavljanje evropskih kapaciteta za osmatranje zemlje (GMES). Suštinu GMES sistema čini šest glavnih oblasti: nadzor zemlje, nadzor mora, nadgledanje atmosfere, reagovanje u hitnim slučajevima, bezbednost i klimatske promene.

 

Komisija za ovaj program iz zajedničkog budžeta želi da izdvoji 4,5 milijardi evra i predlaže da se finansiranjem upravlja kroz dogovor vlada članica. Većina zemalja se protivi tome, a osam zemalja - Francuska, Nemačka, Španija, Finska, Velika Britanija, Holandija i Italija - taj stav su izrazile u zajedničkom pismu objavljenom u novembru 2011.

 

“Komisija neće odustati“, upozorio je Tajani. „Ako države neće da povećaju zajednički budžet, onda ne treba da traže od nas da povećamo naše obaveze“, objasnio je on.

 

Izvor: EurActiv.rs, AFP

Foto: Sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

04.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015
24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA