Privrednici traže više prakse u obrazovanju      

Objavljeno : 30.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropski privrednici smatraju da sistem obrazovanja i obuke u Evropi ne pruža ljudima veštine koje bi im omogućile da se zaposle, i pozivaju na reformu obrazovnog sistema. Oni preporučuju uvođenje školovanja koje kombinuje praktično i teorijsko znanje, poput onog u Nemačkoj. Takav sistem je skup, za njega je potrebno osposobiti i privredu, ali kompanijama omogućava da zaposle dobro obučene radnike. Evropska komisija će ovaj sistem, kako je najavljeno na nedavno održanom Evropskom poslovnom samitu, preporučiti kao rešenje u svom predlogu o veštinama i preduzetništvu koji će predstaviti.


"Evropa mora da osoposobi ljude za zapošljavanje", rekao je predsednik poslovnog udruženja BiznisJurop (BusinešEurope) Jirgen Tuman (Jurgen Thumann) na godišnjem Evropskom poslovnom samitu 27. aprila. On je naveo da više od četiri miliona radnih mesta u EU nije popunjeno jer nema dovoljno obučenih osoba za njih.

 

Tuman je pohvalio nemački sistem obrazovanja koji kombinuje teorijsko i praktično obrazovanje i naglasio da EU treba da sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda pomogne onim članicama koje žele da uspostave takav sistem, koji za sada postoji u Austriji, Švedskoj i Danskoj.

 

"Jedna petina mladih nema perspektivu", upozorio je on i dodao da je jaz između veština i potreba na tržištu sve veći. On je naglasio da je potrebno odmah nešto preduzeti.

 

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je rekao da Evropska komisija priprema predlog preporuka članicama u oblasti veština i preduzetništva i najavio da će kao rešenje biti istaknut sistem obrazovanja koji kombinuje teorijsko i praktično znanje.

 

Sticanje stručnih znanja i veština je ideja koju neguje i administracija predsednika SAD Baraka Obama, a koja insistira na tome da su snažnoj privredi neophodni snažni proizvodni kapaciteti. "Mi ne možemo da prihvatimo konstataciju da je proizvodnja mrtva", rekao je američki ambasador u EU Vilijam Kenard (William Kennard) i dodao da ne mogu svi poslovi da se prebace u zemlje u razvoju.

 

On je naveo da jedna trećina nezaposlenih u SAD ne može da nađe posao jer nema tražene veštine.

 

Za mnoga radna mesta se traži stepen znanja između srednje škole i univerziteta. Zbog toga američka administracija podržave otvaranje koledža u lokalnim zajednicama širom SAD. Te institucije mogu da premoste jaz u veštinama i potražnji. Kenard je naveo primer kompanije Aj-Bi-Em (IBM) koja je prošle godine u saradnji sa vlastima grada Njujorka otvorila novu školu u kojoj mladi stiču znanja u oblasti informatike a po čijem završetku dobijaju diplomu osnovnih studija.

 

Uspešan primer Nemačke

 

Kompanije koje se bave visokim tehnologijama su više puta naglasile da proizvodne kapacitete treba razviti bliže centrima za istraživanje i razvoj. Ta dva aspekta ne mogu biti razdvojeni, rekao je jedan od privrednika.

 

U tome upravo leži snaga Nemačke. Mnogi faktori su doprineli uspehu nemačke industrije ali osnova je u kvalitetu i pouzdanosti njenih proizvoda. Kvalitet nemačkih proizvoda se u velikoj meri može pripisati veštini radnika, a njihova dobra obučenost je neposredan rezultat programa obuke koji uključuje i praksu, rekli su stručnjaci.

 

Generalni direktor kompanije Braun GmbH Gerhard Braun rekao je da Nemačka ima dugu tradiciju takozvanog dualnog obrazovanja, što je skup sistem, ali omogućava kompanijama da dobiju dobro obučene radnike. "To je vrlo dobro ulaganje za mlade ljude", rekao je Braun.

 

Međutim, mogućnost uvođenja takvog sistema širom Evrope mora se pažljivo razmotriti.

 

Evropska komisija se slaže da nije moguće uskladiti takav sistem svuda u Evropi. "Kada pogledate rezultate u Nemačkoj ili Austriji, vi ne možete da stvorite dualan sistem za nekoliko godina jer ne samo da je potrebno da kompanije budu spremne da preuzmu troškove takvog sistema, već sistem mora biti prihvaćen u društvu i kulturi", rekao je direktor Direktorata komisije za obrazovanje i kulturu Jan Trušcinski.

 

U mnogim zemljama obrazovanje usmereno na strukovne škole nailazi na negativan prijem. To nije slučaj u Švajcarskoj. Predsednik švajcarskog udruženja poslodavaca Valentin Fogt (Vogt) rekao je da sistem omogućava mladima da brže pronađu posao, da imaju veće samopouzdanje i da budu motivisani.

 

Stručnjaci ipak navode da se mora obezediti da učenici koji završe stručne škole imaju pristup unvierziteskom obrazovnaju ako to žele.

 

Izvor: EurActiv.com

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

03.12.2014, Beograd
Organizator: Bepgradski centar za ljudska prava
04.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015
24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA