Samo dve trećine studenata "po Bolonji" diplomira      

Objavljeno : 01.05.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Potpisnice Bolonjskog procesa mogu se pohvaliti velikim brojem studenta, ali tek 60% onih koji se upišu na fakultet i diplomira. Vlasti u 47 zemalja u kojima se studenti školuju "po Bolonji" kao da nisu zabrinute zbog toga - tek mali broj njih je usvojio nacionalne strategije koje se bave nesvršenim studentima. U izveštaju koji analizira sprovođenje Bolonjske deklaracije navodi se da je mobilnost studenata, ali i profesora, i dalje mala, kao i da zemlje jedna drugoj ne priznaju univerzitetske diplome. Ministar prosvete Žarko Obradović pre mesec dana je objavio da je Srbija ove godine za sprovođenje Bolonjskog procesa dobila trojku (3,11), što je lošiji rezultat nego pre nekoliko godina kada je dobila ocene 3,8 i 4,2 na skali od jedan do pet.

 

Izveštaj "Evropska zona visokog obrazovanja: primena Bolonjskog procesa" objavljen je 25. aprila na ministarskoj konferenciji u Bukureštu na kojoj se raspravljalo o sledećoj fazi Bolonjskog procesa od 2012. do 2015. godine. Nacionalni izveštaj za Srbiju za ovu godinu još nije objavljen.

 

U nešto više od polovine zemalja, više od 90% studenata studira po bolonjskom dvostepenom sistemu studiranja, a u četvrtini zemalja na ovaj način studira 70-89% studenata.

 

Broj onih koji sa osnovnih prelaze na master studije znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Dok u većini zemalja od 10 do 24% nastavi studije na masteru, u 13 zemalja od 75% do 100% studenata upiše neki master program. Ovako visok procenat upisa na master sugeriše da prvi nivo studija nije dovoljno razvijen tako da stečene kvalifikacije ne daju dobru prođu na tržištu rada.

 

U izveštaju se konstatuje da su zemlje sprovodile reforme visokog obrazovanja u različitim okolnostima. Samo na Rusiju otpada 25% celokupne studentske populacije od 47 zemlja članica Evropske zone visokog obrazovanja koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju. Iako se većina zemalja suočava sa nepovoljnim demografskim trendovima, kod nekih će broj studenata značajno porasti u narednim godinama, dok će se kod nekih smanjiti.

 

Razlike postoje i u načinu finansiranja visokoškolskih institucija. Dok se u nekim zemljama fakulteti finansiraju iz javnih izvora, u drugim je visoko učešće privatnih finansijera. Međutim, nivoi učešća javnih budžeta značajno variraju od zemlje do zemlje. Kao odgovor na krizu, neke države su povećale budžetska izdvajanja za obrazovanje nakon 2008. dok su druge napravile ozbiljne rezove. U proseku, kriza je značajno smanjila budžetske rashode na obrazovanje.

 

Nema podataka o pokretljivosti studenata

Background

Bolonjska deklaracija potpisana je 1999. godine. Najvažniji elementi Bolonjskog procesa su uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB) i usvajanje nove strukture studija, koju čine 3 ciklusa osnovne, master i doktorske.

 

Sledeći važan elemenat bolonjskog sistema je promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika kao i usvajanje sistema uporedivih diploma.

 

Srbija je 2005. donela novi Zakon o visokom obrazovanju, koji je usaglašen s principima Bolonjskog procesa.

 

Na konferenciji u Bukureštu se naročito promovisala mobilnost studenata i profesora. Do 2020. makar 20% onih koji diplomiraju unutar Evropske zone visokog obrazovanja trebalo bi da su studirali ili imali praksu u inostranstvu, istaknuto je na konferenciji.

 

Kako se navodi u izveštaju, nema statističkih podataka o mogućnosti prenošenja kredita sa fakulteta na fakultet, ali bi preciznija slika trebalo da se dobije u narednim godinama. Izazov je, takođe, kako dobiti informacije o pokretljivosti profesora i kako ih uopšte stimulisati da se pomere sa matičnog fakulteta. Podvlači se da je mobilnost studenata ipak veća sa istoka na zapad Evrope.

 

Podaci o nezaposlenosti pokazuju da su šanse za zapošljavanje mladih sa diplomom fakulteta u većini zemalja veće nego onih koji nisu produžili školovanje. U svim zemljama se fakultetski obrazovani brže zapošljavaju od onih sa srednjoškolskom diplomom. Međutim, ima razlika u zapošljavanju mladih sa diplomama, naročito u poslednje tri godine. U polovini zemalja potpisnica Bolonje, stopa nezaposlenosti fakultetski obrazovanih je viša od 10%.

 

U analizi refomi se takođe navodi da je samo sedam visokoobrazovbih sistema kao što su belgijski, italijanski, nemački, slovenački, moldavski i crnogorski pokrenuli istraživanje kojim prate kako poslodavci koriste dodatak diplomi koji sadrži podatke o predmetima i konkretnom znanju koje je student stekao.

 

Slovenija i Švedska su potvrdile da je tek 10% poslodavaca svesno dodatka diplomi i da nisu ni zainteresovani za to. U Moldaviji bi pak poslodavci želeli malo detaljniji dodatak diplomi.

 

Studiranje prema potrebama poslodavaca

 

Evropska komesarka za obrazovanje, kulturu i multikulturalizam i omladinu Andrula Vasiliu (Androulla Vašiliou) poručila je članicama na konferenciji da hitno moraju da modernizuju sisteme visokog obrazovanja i uklone sve barijere za funkcionisanje Evropske zone visokog  obrazovanja kao odgovor na krizu i naraslu nezaposlenost među mladima. Kako je rekla, potrebno je više studenata, ali ih nakon diplomiranja treba pratiti kako bi se uočilo da li njihovo znanje odgovara potrebama tržišta rada.

 

Ona je takođe poručila da deca tokom školovanja moraju da dobiju sve neophodne veštine koje poslodavcima odgovaraju. Ona je pohvalila činjenicu da vlade i institucije visokog obrazovanja razvijaju kritičko mišljenje i podstiču sticanje novih znanja, ali je neophodno jačati saradnju poslovne i akademske zajednice.

 

Komesarka takođe smatra da informacije o studiranju i fakultetima treba da budu dostupnije kako bi studenti doneli pravu odluku. Kao najveći problem Evropske zone visokog obrazovanja ona je istakla to što se i dalje ne priznaju diplome zbog čega bi cilj svih potpisnica Bolonje trebalo da bude automatsko priznavanje diploma.

 

“Iako je ovo složeno pitanje, Komisija je spremna da podrži zemlje koje žele da sarađuju i povećaju mobilnost studenata”, kazala je evropska komesarka.

 

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA