U lavirintu grčke birokratije      

Objavljeno : 13.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

U jednoj atinskoj knjižari nekoliko stolova je slobodno za sve koji žele da uživaju u kafi listajući knjige. Jedini uslov je da donesu sopstveno piće jer zbog nekog od brojnih propisa grčkog birokratskog lavirinta, koji obeshrabruje investitore, nije moguće prodavati kafu i knjige na istom mestu. To je tek jedan od problema na koji se žale preduzetnici u Grčkoj. Grčku, kao i Srbiju, muče brojni propisi, korupcija i dugi sudski postupci.


"To je grčka birokratija", uzdiše Areti Geogilis, koji je nedavno otvorio "Zonu lobodnog mišljenja" (Free thinking zone) u samom centru Atine. "Rekli su mi da moram da biram između dve dozvole, za knjige ili pića. Kada sam im rekao da takav koncept postoji u inostranstvu, u službama atinske opstine rekli su mi da će razmisliti. I dalje čekam”, naveo je on.

 

Možda će mu u tome pomoći zakon o napređenju poslovnog ambijenta, koji je usvojen prošle sedmice u parlamentu. Taj tekst ima 329 članova, koji bi trebalo da pojednostave brojne poslovne procedure.

 

Stručnjaci smaraju da je taj problem potrebno hitno rešiti – u priči o slabostima grčke privrede prepreke za osnivanje i razvoj preduzeća su sveprisutne.

 

U najnovijem izveštaju evropske radne grupe koja pomaže grčkim vlastima da sprovedu reforme, tome je posvećeno celo poglavlje. Posebno je istaknuta potreba da se zemlja reši “nasleđa višedecenijske prekomerne regulacije".

 

U iščekivanju da se nešto promeni, Georgilis klijentima služi kafu iz lokala preko puta.

 

Iskustvo jednog drugog preduzetnika možda bi mu moglo pomoći. Erik Artigo (Eric Artigaud), Francuz grčkog porekla, u Atinu se doselio pre više od 15 godina, a 2003. godine je otvorio lokal u kojem su objedinjene prodavnica luksuzne hrane i restoran. Problem je kako je naveo, što nije imao pravo da prodaje proizvode i služi hranu.

 

Saradnik mu je predložio da dvojici službenika zaduženima za taj dosije odnese "korpicu sa šampanjcem, finom robom i 1.500 evra" jer bi to moglo da ih navede da robu izloženu u prodavnici posmatraju kao "dekoraciju".

 

Zahvaljujući tom potezu dobio je dozvolu sa pomalo uvijenim formulacijama, ali i nagradu za najbolju prehrambenu prodavnicu. Ovo iskustvo, naravno, nije ublažilo njegov stav prema lavirintu poslovnih propisa u Grčkoj. "Sve je u isto vreme veoma složeno, veoma neodređeno i prepuno rupa zahvaljujući koijma se sistem može zaobići. Da bi nešto uradio moraaš da imaš kao posrednike računovođu, arhitektu i advokata", naveo je Artigo.

 

Baš ta tri stručnjaka angažovao je Janis Patiniotis (Yannis) da bi pokrenuo bar na ostrvu Anafi, na Kikladama. "Teško je dobiti tačnu informaciju u administraciji. Dobijaš kontradiktorne elemente u zavisnosti od toga u koju službu odeš. Tim pre što se sada zakon stalno menja", naveo je ovaj mladić od 28 godina.

 

Patiniotis je, da bi dobio obaveštenja i dokumenta, išao na ostrvo Siros, gde se nalazi trgovinska komora, Naksos da bi išao do suda, dok su ga poreske obaveze odvele na Santorini.

 

Prema podacima koji su nedavno objavljeni u dnevniku Ta Nea, samo 30% redovnih korisnika interneta koristi svetsku mrežu da bi rešili administrativna pitanja, dok je taj procenat na nivou EU 46%.

 

Početkom marta predsednik privredne komore Soluna Panagiotis Papadopulos pozvao je na uzbunu zbog "radnih sati koji se provode u administraciji" na rešavanju osnovnih procedura.

 

Građevinski inžinjer Kostas Sotiriu iz Atina kaže da polovinu radnig vremena provodi rešavajući administrativne procedure. Pre nekoliko dana doživeo je prijatno iznenađenje – dobio je novac za posao koji je 2003. godine obacio za grad Mitilenu na ostrvu Lezbos. Sudski postupak koji je pokrenuo za isplatu trajao je pet godina.

 

Erik Artigo, koji je radnju zatvorio 2008. godine, i dalje čeka ishod procesa koji je pokrenula jedna klijentkinja nezadovoljna pakovanjem senfa.

 

Prema izveštaju konsultantske kuće MekKinzi (McKinsey) o grčkoj privredi, Državni savet Grčke, najviši upravni sud, svake godine dobija na razmatranje 8-9.000 slučajeva zbog toga što su propisi "dvosmisleni, zastareli ili kontradiktorni". Godišnje razmotri oko 3.000, što znači da treba čekati između dve i šest godina.

 

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA