Mađarska kažnjena zbog prekomernog deficita      

Objavljeno : 14.03.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska unija je 13. marta privremeno blokirala Mađarskoj gotovo pola milijarde evra iz kohezionih fondova, jer nije uložila dovoljno napora da smanji budžetski deficit. To je prvi put da neka članica bude kažnjena na taj način zbog prekoračenja deficita. Oko pitanja mađarskog deficita se među ministrima finansija EU vodila žustra polemika, jer je dan ranije Brisel pristao da Španiji dozvoli viši deficit od predviđenog za 2012. Mađarskoj je ipak ostavljena mogućnost da kazna bude povučena, čim predstavi nove mere za smanjenje deficita. Takođe, Španiji, iako joj je zona evra izašla u susret, neće biti mnogo lakše.

 

Ministri finansija EU usvojili su 13. marta predlog da se Mađarskoj privremeno zamrzne 495 miliona evra iz kohezionih fondova. Odluku su doneli jer Mađarska nije supela da smanji deficit ispod granice od 3%, koja je predviđena Paktom za stabilnost. Taj iznos predstavlja nešto manje od trećine od 1,7 milijardi evra iz kohezionih fondova koje bi Mađarska mogla da traži u 2013. Iz fonda se izdvajaju sredstva za razvoj regiona, posebno u članicama u istočnoj Evropi koje su pristupile Uniji 2004. i 2007.

 

Pre glasanja o predlogu Evropske komisije da se Mađarskoj zamrznu sredstva vodila se živa rasprava, jer su neke zemlje želele da se Budimpešti da još vremena, rekli su diplomatski izvori. Posebno je Litvanija tražila da se Mađarskoj da rok od dva meseca. Na kraju su članice EU ipak izglasale zamrzavanje sredstava, a samo je Poljska bila uzdržana.

 

Odluka o zamrzavanju sredstava će stupiti na snagu 1. januara 2013, ali je ostavljena mogućnost da se ona "odmah" ukine, čim Mađarska predstavi mere za smanjenje deficita do 22. juna, rekla je danska ministarka finansija Margarete Vestager (Margarethe Vestager). Tim kompromisnim rešenjem se izašlo u susret zemljama koje su kaznu smatrale prestrogom.

 

"Moramo se odnositi prema svim zemljama na isti način", rekla je austrijska ministarka finansija Marija Fekter (Maria) na marginama sastanka i podsetila da Španiji nisu uvedene sankcije. "U pogledu pritiska na Mađarsku, imam utisak da postoje dva aršina", rekla je ona.

 

Ministri finansija zone evre su 12. marta dopustili Španiji da ima viši deficit od predviđenog u ovoj godini, odnosno da on bude 5,3% BDP umesto predviđenih 4,4%. Ipak, oni su insistirali da Španija mora da spusti deficit na 3% u 2013. Španski deficit je u 2011. bio 8,51%.

 

Povodom kritika da se više kažnjavaju zemlje koje nisu uvele evro od članica zone evra koje su prekoračile deficit, Margarete Vestager je rekla da se prema zemljama u proceduri pokrenutoj zbog prekoračanja deficita isto postupa.

 

"Mi nismo posebno blagi prema nekoj zemlji i nepopustljivi prema drugoj", rekao je portparol evropskog komesara za ekonomske poslove Amadeu Atlafaj i podsetio da je Mađarska trebalo da smanji deficit već 2011. i da nije uložila dovoljno napora. Nasuprot tome, Španija ima rok do 2013. godine i ta zemlja se i "odlučno obavezala" da će to poštovati, dodao je on.

Background

Evropska komisija predložila je 22. februara da se zamrzne skoro pola milijarde evra iz fondova EU predviđenih za Mađarsku zbog nedovoljnih mera za smanjenje budžetskog deficita. To je prvi put da Komisija predlaže ovakvu meru. Za ostvarivanje ovog predloga potrebna je bila i podrška svih ostalih zemalja članica.

 

U decembru 2011. usvojen je paket od šest propisa koji predviđa stroži finansijski nadzor nad članicama i kazne za one zemlje koje ne poštuju fiskalna pravila o ograničenju budžetskog deficita od 3% BDP i javnog duga od 60%.

 

Protiv Mađarske je pokrenut mehanizam za kršenje Pakta stabilnosti kojim se ograničava godišnji deficit još 2004. godine, kada je i pristupila EU. Nijedna zemlja toliko dugo nije predmet te procedure.

 

U ovoj godini se očekuje u Mađarskoj deficit od 3,5% BDP. Javni dug na kraju trećeg kvartala 2011. iznosio je 82,6%BDP, pokazuju podaci Evropskog zavoda za statistiku Eurostat.

 

 

"Ovo je peti put da je Mađarska u proceduri zbog prekoračenja deficita, ona je apsolutni šampion u toj proceduri, i otuda se prva našla na udaru", rekao je evropski diplomata.

 

Drugi diplomata je rekao za AFP da će Mađarska ipak ima rok od šest meseci da izbegne zamrzavanje fondova, dok portparol mađarskog predstavništva smatra da Mađarska ima vremena do kraja godine da uveri druge članice da će smanjiti deficit, s obzirom da odluka o zamrzavanju fondova sutpa na snagu 1. januara 2013.

 

Španiji neće biti lako

 

Španija se, iako joj je zona evra izašla u susret u pogledu deficita, suočava s novim izazovom jer će morati da sprovede nove mere štednje u okolnostima kada joj je privreda u recesiji a građani sve nezadovoljniji. Novi cilj za deficit je i dalje vrlo ambiciozan za zemlju u recesiji, rekao je Hesus Katsiljo (Jesus Castillo), stručnjak Natiksisa za jugoistočnu Evropu.

 

Ekonomista u Berenberg banci Holger Šmiding (Schmieding) smatra da novi napori koji se od Španije očekuju, jesu ogromni ali bi trebalo da budu izvodljivi. "Štednja je neophodan i vrlo efikasan lek, ali prekomerna doza može da ubije pacijenta, kao što je to bio slučaj sa Grčkom", rekao je on.

 

Španska ekonomija je s teškom mukom ostvarila rast od 0,7% u 2011, a sada se ponovo usporava, pošto vlada predviđa negativni rast od 1,7% i recesiju koja će trajati najmanje dva prva tromesečja. Centralna banka Španije očekuje oporavak tek u 2013. i to skroman.

 

Španija će ukupno morati da uštedi oko 35 milijardi evra ove godine, a zatim još oko 23 milijardi u 2013. da bi deficit vratila na 3% BDP. Nova vlada koja je formirana krajem decembra najavila je budžetske uštede od 8,9 milijardi evra i povećanje poreza koje bi trebalo da donese 6,3 milijardi evra. Vlada mora da pronađe način da ove godine uštedi još 20 milijardi, a nove mere će najaviti 30. marta prilikom predstavljanja budžeta za 2012.

 

Međutim, još veće napore će morati da uloži 17 španskih regiona koji su odgovorni za trećinu javnih troškova. Njihov deficit je dostigao 2,94% BDP Španije, dok je bilo predviđeno da deficit bude 1,3%. U 2012. regioni bi morali da smanje deficit na 1,5% BDP Španije.

 

Španija, suočena sa vrlo visokom stopom nezaspolsenosti od 22,85%, ima vrlo mali prostor za manevar. Nezadovoljstvo građana raste a protesti se očekuju 29. marta za kada su sindikati najavili generalni štrajk.

 

Neslaganja oko takse na finanskijske transakcije

 

Sastanak ministara finansija EU je bio prilika da članice iznesu stavove o predlogu Evropske komisije da se na nivou EU uvede taksa na finansijske transakcije. Taj predlog je branilo devet članica, predvođenih Nemačkom i Francuskom, dok se tome odlučno usprotivilo nekoliko zemalja, uključujući Češku i Švedsku, pa i neke zemlje koje su članice monetarne unije.

 

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schouble) je rekao 13. marta da će nastaviti da se bori za uvođenje takse na finansijske transakcije u EU, ali je dodao da je spreman da potraži i alternativna rešenja. "Ako napredak ne bude ubrzo ostvaren, okrenućemo se drugim rešenjima jer je to bolje nego ići na sve ili ništa", rekao je Šojble.

 

Danska, koja predsedava EU u prvoj polovini ove godine, već je planirala da šest sastanaka bude posvećeno tom pitanju, ali se ne očekuje da do kraja juna bude postignut dogovor.

 

U teoriji postoji mogućnost da devet zemalja koje podržavaju uvođenje takse to i sprovedu zahvaljujući mehanizmu za pojačanu saradnju, ali prvo moraju da dokažu da nije moguće postići dogovor na nivou cele EU. Tome, takođe, prethode duge debate.

 

Izvor: AFP

Foto: Evropska komisija

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

27.10.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/15
31.10.2014, Beograd
Organizator: GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji
3.10.2014, Srbija
Organizator: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA