Grčkoj možda potrebna pomoć na duži rok      

Objavljeno : 09.03.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Opasnost od bankrota Grčke i širenja krize u zoni evra polako nestaje zahvaljujući dogovoru o otpisu duga i pomoći postignutom posle devet dugih meseci napornih pregovora. Većina privatnih kreditora je prihvatila da otpiše 100 milijardi evra grčkog duga, što otvara put za drugi paket pomoći od 130 milijardi evra. Međutim, sve se više govori da će taj pojas za spasavanje pomoći Grčkoj da ne bankrotira, ali ne i da se na duži rok izvuče iz krize. To znači da će Evropa morati i dalje da finansira Grčku, a već postoje procene da će 2015. godine toj zemlji biti potreban naredni paket od 50 milijardi evra.

 

Poslednje prepreke za isplatu drugog paketa pomoći mogle bi da budu otklonjene na sastanku ministara finansija zone evra 9. marta.

 

Te dobre vesti pozdravila je i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard (Christine Lagarde), ocenivši da je rizik od duboke krize u zoni evra "za sada otklonjen", dok je ministar finansija SAD Timoti Gajtner (Timothy Geithner) ocenio da Evropa više ne predstavlja "znatan" rizik za ostatak svetske privrede.

 

Sve to znači da je isključen najgori scenario koji podrazumeva širenje dužničke krize na svetskom nivou. Čak i u samoj evro zoni opada opasnost od krize, a opasnost od širenja grčke krize na susede polako gubi na značaju.

 

Međutim, uprkos tom smirivanju situacije, drugi plan pomoći za Grčku, koji će trajati do kraja 2014. godine, na staklenim je nogama i mogao bi se brzo ispostaviti kao nedovoljan, što bi od zemalja članica iziskivalo još ulaganja, upozoravaju diplomate.

 

Nemački nedeljnik Špigel (Der Spiegel) ove sedmice je, pozivajući se na izveštaj "trojke" za Grčku (EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda), preneo da bi već 2015. godine mogao biti potreban novi paket od 50 milijardi evra.

 

Prema preliminarnoj verziji poslednjeg izveštaja "trojke", nije izvesno da će Grčka moći ponovo da se zadužuje na tržištu 2015. godine. Njene potrebe za zaduživanjem u inostranstvu za period od 2015. do 2020. mogle bi da dostignu 50 milijardi evra. Ta "rupa" će, na ovaj ili onaj način, morati da se ispuni.

 

Ta tema više nije ni tabu u zoni evra. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Sćeuble) već je nagovestio da će nemački poslanici još morati da se bave pitanjima pomoći Grčkoj. Šef evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je otvoreno rekao da se ta mogućnost ne može u potpunosti isključiti. "Ne može se u potpunosti isključiti ta mogućnost, ali ne treba polaziti od pretpostavke da je treći plan neophodan", rekao je on krajem februara.

 

Izvor jedne evropske vlade rekao je čak da treći plan pomoći za Grčku "deluje prilično logično". Jer, kako je naveo, "u ovoj fazi Grčka ima male šanse da se vrati na tržište (za zaduživanje). Ali drugi paket pomoći će predstavljati manji problem jer će iznosi biti drugačiji", istakao je taj izvor.

 

Inicijalni plan je da drugi paket pomoći od 130 milijardi evra omogući da se javni dug Grčke smanji do 2020. godine na 120,5% bruto domaćeg proizvoda, dok sada iznosi 160%.

 

Međutim, analitičari smatraju da su ti proračuni isuviše optimistični, a ekonomska situacija se i d lje pogošava.

 

"Poverenje potrošača i preduzeća je na pola koplja, nezaposlenost raste a kreditiranje se smanjuje, što navodi na zaključak da će se recesija produbiti ove godine. Međutim, čini se da trojka smatra da će recesija uskoro biti iza nas", ocenio je ekonomista Kepital ekonomiksa (Capital Economics) Ben Mej (May).

 

Kao dokaz pogoršanja situacije može se navesti podatak da se recesija koja pogađa Grčku od 2008. godine pogoršala krajem 2011. godine, sa padom bruto domaćeg proizvoda od 7,5% umesto najavljenih 7%.

 

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA