 Nacionalna mađarska aviokompanija Malev obustavila je 3. februara poslovanje i prizemljila flotu nakon 66 godina letenja zbog nagomilanih dugova i problema sa likvidnošću. Avioni su ostali na zemlji samo mesec dana pošto je Evropska komisija naložila mađarskoj vladi da zatraži od aviokompanije povraćaj blizu 130 miliona evra nedozvoljene državne pomoći koju je kompanija dobijala od 2007. do 2010. Malev je saopštio da su dobavljači izgubili poverenje u kompaniju i da su zahtevali da im unapred plaća usluge, dok vlada, s druge strane, zbog evropskih pravila o državnoj pomoći više nije mogla da finansijski pomaže tu kompaniju.Tako je Malev, u proteklih sedam dana, postao druga žrtva mera štednje nakon što je 27. januara letove obustavio španski Spaner SA (Spanair). Još nekoliko zemalja, među kojima su Švedska, Irska, Poljska, Češka, pa i Srbija, takođe traže rešenje za svoje aviokompanije.
"Odliv keša iz kompanije dostigao je takav nivo da je danas situacija za aviokompaniju postala neodrživa“, saopštio je Malev. U saopštenju se dodaje i da je upravni odbor kompanije, kako bi smanjio gubitke, naredio zaustavljanje operacija u nacionalnom avioprevozniku.
Malev je prizemljio avione u 6.00 po lokalnom vremenu čime su se i neplaćeni dugovi kompanije zaustavili na 205 miliona evra. Samo u 2010. kompanija je zabeležila gubitak od 85 miliona evra, ali je početkom meseca predviđala značajan napredak u poslovnim rezultatima u ovoj godini, zbog povećanih prihoda i veće popunjenosti sedišta, naveo je Rojters.
Avion na aerodromu u Tel Avivu, u Izraelu, jedini je prizemljen van Mađarske budući da su nadležne službe na aerodromu odbile da avion pripreme za let zbog dugova kompanije.
Finansijska sitacija u Malevu se dramatično promenila početkom januara kada je Evropska komisija naložila mađarskoj vladi da zatraži povraćaj državne pomoći od Maleva koju je kompanija primala u procesu privatizacije od 2007. do 2010. Komisija je smatrala da je pomoć nezakonita jer Malev ne bi mogao da se finansira pod takvim uslovima na tržištu. Sporna suma državne pomoći iznosi oko 38 milijardi forinti ili 126 miliona evra.
U kompaniji radi 2.600 ljudi, a njeni letovi učestvuju 40% u godišnjem saobraćaju međunarodnog aerodroma u Budimpešti.
Prethodnih godina bilo je nekoliko pokušaja da se privatizuje ova kompanija, ali bez uspeha zbog čega je Malev završio pod okriljem države u februaru 2010.
Malev je pre nekoliko dana proglašen strateški važnom kompanijom, što je status koji ga je štitio od kreditora. Samo dan pre stopiranja operacija, sud u Budimpešti naložio je stavljanje specijalnog moratorijuma na Malev, što je vrsta zaštite od stečaja i aktiviranja bankarskih garancija. Kompanija je stavljena pod upravu preduzeća za reviziju koje će upravljati kompanijom dok se ne nađe strateški partner.
Orban: Moguće oživljavanje kompanije
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je za Košut radio da je odluka o prizemljenju Maleva doneta nakon što dva aviona na linijama iz Tel Aviva i Irske nisu dobila dozvolu da polete zbog dugova Maleve, preneo je Rojters.
Orban smatra da, uprkos činjenici da je Malev prestao da leti, zemlji treba nacionalna aviokompanija, ukoliko bi mogla da nađe investitora voljnog da uloži u nju.
"To je bolna odluka... pokušali smo da održimo poslovanje Maleva što je duže moguće, ali više nismo mogli to da radimo jer bismo izgubili avione koji su konfiskovani u inostranstvu... Zato smo prestali da pružamo pomoć“, naveo je Orban.
On je takođe rekao da ponovno pokretanje aviokompanije ne bi bilo nemoguće, ako se "kompanija bude oslobodila tereta iz prošlosti".
Kako je preneo ekonomski servis Blumberg (Bloomberg), prizemljenjem aviona stopirani su dve decenije dugi pokušaji mađarske vlade da nađe dobrog partnera Malevu nakon što je kompanija 1992, posle pada komunizma, transformisana u akcionarsko društvo.
Prvi inevstitor, italijanski Alitalia SpA, povukao se iz kompanije 1997. da bi zatim usledili pregovori sa vodećim evropskim aviokompanijama, uključujući Britiš ervejz (British Airways), Er Frans (Air France) i Lufthanzu (Lufthansa).
Kompaniju je napokon, u drugom pokušaju privatizacije, kupio 2007. konzorcijum koji su činili Kras er (Kras Air) u vlasništvu ruskog magnata Borisa Abramoviča, i nekoliko mađarskih investitora.
Međutim, Abramovičeva aviokompanija je propala u krizi zbog čega je mađarska država nacionalizovala kompaniju preuzimajući 95% akcija. Zatim je vlada pregovarala sa kineskom HNA grupom i češkom čarter kompanijom Travel servis (Travel Service AS).
Štaviše, početkom ove nedelje, predsednik upravnog odbora kompanije Janoš Berenji (Janos Berenyi) kazao je da "nije nemoguće" da pregovori sa kineskom HNA ožive.
Malev da vrati nedozvoljenu pomoć
Početkom ove godine, 9. januara, Evropska komisija je objavila podatke o državnoj pomoći koju je kompanija primala tri godine, ali ne pod tržišnim uslovima. Regulatorna tela zadužena za konkurentnost u EU, otvorila su deteljnu istragu o Malevu u decembru 2010.
Malev je pomoć dobijao u periodu 2007-2010. tokom privatizacije i ponovne nacionalizacije i, prema sadašnjem kursu forinta-evro, primio je od države više od 250 miliona evra, bilo kroz pozajmice ili indirektne subvencije za plaćanje poreza i doprinosa.
Obrazloženje Komisije je da Malev ne bi mogao da sakupi taj novac na finansijskom tržištu pod uslovima pod kojima mu je mađarska vlada odobrila pomoć i da je time narušena konkurencija.
Kako je objavljeno u saopštenju Komisije, Malev je u decembru 2007. dobio pozajmicu od 76 miliona evra. Nakon neuspele prodaje podružnice Zemaljskih poslova, Malev je dobio još 4,3 milijarde mađarskih forinti što je danas oko 13 miliona evra. Na ime dugovanja za poreze i doprinose, Malev je primio 13,8 milijardi forinti ili prema današnjem kursu oko 41 miliona evra.
U toku 2010. država je izvršila i dve dokapitalizacije u iznosu 25,4 milijarde forinti i 5,7 milijardi forinti što je oko 93 miliona evra.
Od maja do septembra 2010. država je Malevu odobrila i pozajmice u ukupnom iznosu 14,9 milijardi forinti što je 44,7 miliona evra. Vlada je zatim ove pozajmice konvertovala u akcijski kapital Maleva.
Prema propisima EU o državnoj pomoći, državne vlasti mogu da pomognu kompaniju koja obavlja komercijalnu aktivnost samo ako je pomoć dodeljena pod uslovima koji postoje na tržištu (takozvani princip investitora u tržišnoj ekonomiji). Komisija je u svojoj istrazi ustanovila da Malev koji je bio u finansijskim poteškoćama ne bi mogao da računa na tako povoljno finansiranje na tržištu.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
