Evropu tek čeka posao za rešavanje krize      

Objavljeno : 27.10.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Zemlje evro zone i cele EU bile su u noći između 26. i 27. oktobra na prekretnici između očuvanja zajedničke valute i početka labavljenja te zajednice. Sporazum su postigle uz tešku muku, a on predviđa otpisivanje dela duga Grčke, povećanje fonda za pomoć zemljama u krizi, ali i otvara put za učešće zemalja u usponu poput Kine, Brazila i Rusije u rešavanju dužničke krize, što je politički veoma osetljivo pitanje. Opšta ocena je da je postignut veliki napredak, ali da su veliki posao, utvrđivanje detalja sporazuma i ozbiljne reforme tek pred EU.


"Mislim da će ceo svet, koji je očekivao odlučan odgovor zone evra, sa olakšanjem dočekati rezultat sastanka", kazoa je predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) nakon skoro 10 sati teških pregovora koja su pod velikim pritiskom vođeni u Briselu. Kako je ocenio, bez dogovora je postojala opasnost od "katastrofe".

Olakšanje je zaista i došlo, što je pokazala i reakcija evropskih tržišta, koja su zabeležila u jutarnjim transakcijama, dok je berza u Tokiju zatvorena sa rastom od 2,04%.

 

Evropski lideri su uspeli da postignu dogovor o pitanju koje je bilo velika jabuka razdora među njima, a jedno vreme čak i "tabu tema" - otpis dela grčkog duga. Banke će, prema dogovoru, odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra.

 

Prema prethodnom sporazumu od 21. jula ove godine, bilo je predviđeno da banke smanje dug za 21%, ali to nije dovoljno zemlji koja se bukvalno guši u dugovima. U prethodnih nekoliko sedmica su pojačani napori da se od banaka zatraži još veća žrtva.

 

Nemačka je vršila snažan pritisak, insistirajući čak i na udelu većem od 50%, a tokom pregovora je čak pretila da će tražiti i nametnuto restrukturiranje grčkog duga. Restrukturiranju se snažno protivio veliki saveznik Nemačke u jačanju discipline u evro zoni - Francuska, kao i Evropska centralna banka, iz straha da će to imati domino efekat u celoj Evropi.

 

Dat ustupak i bankama

 

Banke su, međutim, dobile nešto zauzvrat - dogovor da se dokapitalizuju one banke kojima to bude neophodno.

 

Procene potreba za dokapitalizacijom se razlikuju od insittucije do institucije. Evropska agencija za banke (EBA) procenila je da je potrebno 106 milijardi evra, dok su tržišta ocenila da je potrebno znatno više novca, a Međunarodni monetarni fond (MMF) pominje iznos od skoro 200 milijardi evra.

 

Međunarodni instutut za finansije (IIF) je u ime banaka pozdravio sporazum koji bi, prema rečima direktora Instituta Šarla Dalare (Charles Dallara), trebalo da stabilizije evropski bankarski sektor i doprinese reformi Grčke. "U ime privatnog sektora, Instutut se slaže da radi sa Grčkom, vlastima zone evra i MMF da bi se razvio dobrovoljni i konkretni sporazum na osnovu utvrđenog dogovora da se iznos državnog duga Grčke u vlasništvu privatnih poverilaca umanji za 50%", dodao je Dalara. To će se, kako je naveo, ostvariti uz pomoć zvaničnog programa uključivanja privatnog sektora u iznosu od 30 milijardi evra. Uslove tog programa će zainteresovane sttrane uskoro prihvatiti i on će biti primenjen odmah, naveo je Delara.

 

Dalara je naveo, takođe, da će ustupci privatnog sektora, koji su postignuti nakon žestoke borbe sa liderima evro zone, omogućiti da se dug Grčke smanji na 120% bruto domaćeg proizvoda 2020. Težak dogovor postignut je na posebnom sastanku u kancelariji predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja (Rompuy) u noći između 26. i 27. oktobra, na kojem se Dalara suočio sa francuskim predsednikom Sarkozijem, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, generalnom direktorkom MMF Kristinom Lagard (Christine Lagarde) i šefom zone evra Žan-Klod JUnkerom (Jean-Claude Juncker).

 

Poziv za pomoć upućen i Kini, Rusiji

Background

U evro zoni postoje ograničenja javnog duga na 60% bruto domaćeg proizvoda i budžetski deficit na 3%. Međutim, taj limit se ne poštuje, pa je prema podacima Eurostata u zoni evra deficit državnog budžeta iznosio 6,0% u 2010. godini, a javni dug 85,1%. U nekim zemljama ti iznosi su i znatno viši, a do sada su tri zemlje - Grčka, Irska i Portugalija - izgubile poverenje tržišta, zapale u dužničku krizu i zatražile pomoć EU, dok se o stabilnosti Italije i Španije stalno špekuliše. Grčkoj je hitno potreban i drugi paket pomoći, budući da joj pristižu obaveze za plaćanje, a ne može da se zadužuje na tržištu.

 

Rešavanje krize je polje velikih sukoba unutar EU jer uključuje dosta osetljivih pitanja, poput izdvajanja za pomoć u trenutku štednje širom Evrope, ali i jače budžetske discipline koja podrazumeva odricanje od suvereniteta država u nekim oblastima.

 

Pored pomoći banaka, Grčka će dobiti i 100 milijardi evra pozamica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Time je zamenjen dogovor o pomoći od 109. milijardi evra postignut u julu.

 

Da bi se postigao taj dogovor koji je, prema rečima premijera Grčke Jorgosa Papandreua otvorio "novu eru" za Grčku, morali su lično da intervenišu Sarkozi, Merkel i Lagardova. Pregovori u jednom trenutku gotovo da su zapali u ćorskokak, a prema rečima Papandreua, bili su veoma teški.

 

Postignut je i dogovor o drastičnom uvećanju kapaciteta Fonda za finansisjku pomoć zemljama u krizi na 1.000 milijardi evra za prvo vreme. Sada taj fond ima na raspolaganju 440 milijardi evra, što se smatra nedovoljnim imajući u vidu obim problema. Deblja koverta trebalo bi da spreči da u dužničku krizu zapadnu Italija i Španija.

 

Zemlje zone evra odlučile su se za mehanizam koji će omogućiti korišćenje više novca nego što izdvoje zemlje članice. Ta poluga za povlačenje fondova podrazumeva da se investitorima ponudi sistem obezbeđenja uloga kako bi se podstakli da kupuju javni dug zemalja podložnih krizi budući da će im deo duga biti garantovan.

 

Pored toga, dogovorili su se o još jednom mehanizmu, koji je pripojen Međunarodnom monetarnom fondu i koji će omogućiti i novac zemalja u usponu, poput Kine i Rusije.

 

Reč je o politički veoma osetljivom pitanju, koje je već izazvalo reakcije. Francuski levičar i jedan od predsednika grupe ekologa u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bandi (Daniel Cohn-Bendit) tu mogućnost je ocenio kao "kinesko zastranjivanje" u "malom koraku", kako je okvalifikovao sporazum iz Brisela. Njegova zamerka je da su čelnici u EU, umesto da idu ka većem povezivanju i izdavanje evropskih obveznica i podeli rizika, odlučili da se "prepuste vezanih ruku zemljama u usponu". "Ne možete raspravljati o zaštiti od globalizacije u oblasti socijalnih pitanja i životne sredine i tražiti od onih sa kojima ćete o tome raspravljati da vam plaćaju za vašu finansijsku krizu", kazao je on. "Da li smatrate da će vam Kinezi dati novac samo zato što ste simpatični", upotao je taj levičar ekolog i ocenio da je to politički opasno rešenje, koje je odabrano samo zato što nema volje da se ide ka federalizaciji Evrope.

 

Kada je reč o iznosu koji će doneti taj mehanizam, njega još nije moguće proceniti. Interesovanje su izrazili Rusija i Kina, ali do sada nema konkretnih najava. Pomoć je obećao i Japan sa obrazloženjem da je stabilna Evropa i u interesu Japana.

 

Ostaje neizvesno da li će tržišni akteri biti zadovoljni iznosom od 1.000 milijardi evra za Evropski fond za stabilnost, budući da su u početku očekivali dva puta više.

 

Poslednji element antikriznog mehanizma - zona evra računa na nastavak podrške Evropske centralne banke, koja trenutno održava javne finansije Italije i Španije u životu orkupljući njihov javni dug na tržištu da se kamatne stope ne bi povećavale.

 

Italijan Mario Dragi (Draghi), koji će na mestu čelnika Evropske centralne banke za nekoliko dana zameniti Žan-Klod Trišea (Jean-Claude Trichet) najavio je 26. oktobra da će nastaviti tim putem, što je Sarkozi pzdravio, ocenivši da je to znak da Evropska centralna banka "stoji iza" odluka koje su donete. Francuska i Nemačka su naime imale spor tokom prethodnih sedmica oko uloge Evropske centralne banke u rešavanju krize, budući da je Nemačka odlučno odbijala zamisao da ECB direktno učestvuje u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost.

 

Evropu tek čeka težak posao

 

Dogovor u zoni evra dočekan je sa olakšanjem i pohvalama. Međutim, sa više strana stiglo je upozorenje da je ovo tek početak složenih pregovora, teških poteza i možda bolnih reformi. Posebno je značajno upozorenje da dogovor ne sme dugo ostati mrtvo slovo na papiru, što se delom dogodilo nakon 21. jula ove godine kada je postignut dogovor o drugom paketu pomoći Grčkoj.

 

Ministar finansija Velike Britanije Džordž Ozborn (George Osborne) pridružio se pohvalnim reakcijama ocenivši da je reč o "dobrom sporazumu", ali ukazao da je tek potrebno utanačiti detalje sporazuma i potom ceo sporazum brzo sprovesti. "Od ključnog značaja je da se elan zadrži da se ne bi ponovilo ono što smo videli u julu, kada je jedan sporazum pistignut ali su prošli meseci pre primene", dodao je taj ministar iz redova konzervativaca. Ozborn je dodao da je rešavanje problema u zoni evra značajno za Veliku Britaniju jer se kriza negativno odražava i na privredu te zemlje koja je odlučila da ne prihvati zajedničku valutu.

 

Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagarde (Christine Lagarde) takođe je ukazala da je potrebno precizirati način funkcionisanja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Ona je, kada je reč o Grčkoj, ukazala da sada namerava da predloži upravnom odboru isplatu sledeće tranše pozajmice toj zemlji, ali i istakla da će ekonomske reforme koje su vlasti u Atini prihvatile i dalje biti od ključnog značaja.

 

Na činjenicu da je ostalo još mnogo posla ukazao je i dosadašnji guverner Evropske centralne banke Žan-Klod Triše rekavši da je ostalo "još dosta posla, koji treba brzo obaviti".

 

Još dalje je otišao predsednik Svetske banke Robert Zelik (Zoellick), kazavši da se problemi ne rešavaju "čarobnim štapićem" i da će biti potreban kontinuitet. Na pitanje o daljim koracima, Zelik je ocenio da će evropske zemlje morati da preduzmu iste strukturne reforme kao zemlje jugoistočne Azije, koje su time prevazišle tešku krizu krajem 90-ih godina. On je kao primer naveo poreske reforme da bi se proširila baza za prihode vlada, otvaranje tržišta za konkurenciju da bi se povećala produktivnost, kao i izgradnju infrastrukture.

 

Lideri su u zaključcima pažnju posvetili i domenu reformi, izrazivši podršku reformama u zemljama članicama, ali i preuzevši obavezu da se pravila Pakta za stabilnost i rast preuzmu u nacionalna zakonodavstva, u idealnom slučaju u ustav. Reč je o pravilima da budžet bude uravnotežen. Najavljeni su i redovniji sastanci zvaničnika o finansijskim i monetarnim pitanjima, kao i podrška povećanju finansijske discipline, što je već pokrenuto u okviru Evropskog semestra i Pakta evro plus.

 

Sporazum obelodanio dubinu grčke krize

 

Sporazum je pokazao i u koliko teškoj situaciji se sada Grčka nalazi.

 

Naime, sporazum će omogućiti da ta zemlja do 2020. smanji državni dug na 120% bruto domaćeg proizvoda, što je dva puta više od propisanog limita. Pored toga, Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi Grčka mogla ponovo da počne da se zadužuje na tržištu 2021. godine, dok je prvim planom pomoći u 2010. bilo planirano da se to dogodi već 2012. godine.

 

To je bivši ministar finansija te zemlje iz redova liberala Stefanos Manos iskoristio da bi ukazao na gromne probleme Grčke do kojih su, prema njegovoj oceni, doveli loši potezi njegovog političkog protivnika Papandreua.

 

"Nivo zaduženosti bio je 120% (BDP) kada je Papandreu došao na vlast. Povećan je na 150%, a sada se 'nadamo' da će pasti na 120% 2020. godine", kazao je on za radio Fleš (Flash). On je otišao i dalje od toga, rekavši da je "razočaran i postiđen" zbog odluke (o otpisu duga) koja će "godinama proganjati Grke".

 

Papandreu je cenio da će deo banaka koje imaju najviše državnih obveznica morati da prođu kroz privremenu nacionalizaciju jer neće same moći da podnesu trošak gubitka. Prema Evropskoj agenciji za banke (EBA) od 106 milijardi evra za dokapitalizacije banaka, 30 milijardi će biti potrebno za grčke banke.

 

Grčki premijer takođe je ocenio da bi bilo bolje da su grčki poverioci u okviru paketa stalno prisutni u Atini da bi se problemi odmah rešavali nego da se prilikom svakog dolaska "trojke" preživljava psihodrama.

 

Izvor: S.V. i AFP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

24.11.2014, Srbija
Organizator: Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija u Srbiji
16.12.2014, Beograd
Organizator: Projekat Otpakivanje 2014/2015

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA