Stručnjaci: Evro zona će prebroditi krizu      

Objavljeno : 29.08.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Neki od najvećih ekonomskih stručnjaka na svetu veruju da će evro zona preživeti dužničku krizu. Ipak, oni ocenjuju da bi, ako bi došlo do dubljih potresa u toj zoni, bilo logičnije da iz nje istupi snažna Nemačka nego dugom opterećena Grčka. U vreme potresa na tržištima zbog ogromnih dugova koji su se nagomilali u Evropi i SAD tokom svetske finansijske krize, 17 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju okupilo se u Nemačkoj da bi razgovarali o situaciji i eventualnim rešenjima.


Među nobelovcima koji su se prošle nedelje okupili na živopisnom ostrvu Lindau na jezeru Konstanca, na jugu Nemačke, bili su i Džozef Stiglic (Joseph Stiglitz), Majron Skols (Myron Scholes) i Robert Mandel (Mundell).

"Ne mislim da je evro na ivici kolapsa", rekao je Mandel i dodao da Evropa treba da ide napred ka nečemu što bi bile "Sjedinjene Evropske Države".

Rasprava na skupu na jezeru Konstanca bila je žestoka. Glavne teme debate su bile usporavanje privrede SAD i da li će treća runda kvantitativnih olakšica, takozvana QE3, doneti željene rezultate. Većina smatra da neće.

Žučna rasprava se vodila i oko pitanja "stimulacija ili štednja", ali su u središtu debate bila obećanja data u evro zoni i njena eventualna dezintegracija. "Vrlo je teško ponovo sastaviti slomljeno jaje", rekao je Stiglic ali je ipak priznao da je bilo razgovora o tome da li postoji "najbolji model za dezintegraciju".

Background

Od izbijanja dužničke krize prošle godine, vlade snažnijih država evro zone trudile su se da je ograniče na najteže pogođene ekonomije - Irsku, Grčku i Portugaliju. Za te zemlje je do sada predviđena pomoć u vrednosti od 273 milijarde evra, što nije prevelika suma imajući u vidu finansijska sredstva zone kao celine. Novi program pomoći Grčkoj vredan 109 milijardi biće dopuna prethodnom programu pomoći koji je pokrenut u maju prošle godine i predviđao 110 milijardi evra.

Osim zemalja koje primaju pomoć, neke članice evro zone pokušaće merama štednje i smanjenjem budžetskog deficita da prevaziđu svoje finansijske teškoće. Španija i Italija već su pokrenule programe štednje vredne približno 50 milijardi evra a nedavno je i Francuska najavila mere kojima u budućnosti planira da stabilizuje svoj budžetski deficit i javni dug.

 

"Postoji konsenzus među ekonomistima da bi u smislu složenosti ugovornih odnosa bilo bolje za Nemačku da napusti zonu nego za Grčku", rekao je on.

Ukoliko bi zemlja opterećene dugom poput Grčke naustile evro zonu njena nacionalna valuta bi devalvirala zbog čega bi bilo još teže da otplati dug u evrima. Ukoliko bi snažnija zemlje kao što je Nemačka naustila zonu, navode ekonimisti, bila bi u boljoj poziciji da plaća svoje dugove zato što bi njena valuta verovatno ojačala u odnosu na evro. Zbog toga bi napori da se izvuče iz lavirinta obaveza koji je vezuju za evro zonu bile znatno smanjeni.

 

Nije rečeno da li bi evro zona imala uopšte neki smisao ukoliko bi je Nemačka napustila.

 

Pokretanje projekta jedinstvene zajedničke valute iz 1999. godine bio je trijumf politike nad ekonomijom. Mnogi eksperti u to vreme su postavili pitanje da li će različite države imati snage da se nose sa jedinstvenom monetarnom politikom a da ne prepuste suverenitet svojih budžeta.

 

Te početne sumnje sada izgledaju tačne. Posle prve uspešne decenije evro zona se sada nalazi u egzistencijalnoj krizi.

 

Tri članice evro zone, Grčka, Portugalija i Irska, morale su da zatraže pomoć zbog dužničke krize dok su druge poput Španije i Italije takođe u kritičnoj situaciji. U međuvremenu u Nemačkoj, glavnom finansijeru pomoći, javlja se protivljenje daljim programima pomoći.

 

Ekonomisti su relativno novi gosti u Lindauu, u kome se od 1950. svake godine sastaju dobitnici Nobelove nagrade u okviru "inicijative za posleratovno pomirenje", koja je prvobitno okupljala fizičare, hemičare, psihologe i lekare. Od 2004. priključili su se i ekonomisti koji će se ubuduće sastajati svake treće godine. Ovogodišnji sastanak je prvi od izbijanja ekonomske krize 2008.

U vreme održavanja skupa, na zidinama starog grada preko puta konferencijskog centra bili su okačeni plakati sa porukama: "Svet nije na prodaju!", "Drugačija Evropa za drugačiji svet!" i "Sram vas bilo ekonomisti nobelovci, srušili ste svet sa vašm neoliberalnim teorijama!".

Međutim, u konferencijskoj sali vladalo je drugačije raspoloženje. "Morate imati pravu krizu pre nego što pokrenete reforme", rekao je Edvard Preskot (Edward Prescott) koji je sa Finom Kidlandom (Finn Kydland) dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2004. godine. "Ali ne možete samo staviti flaster", rekao je Preskot ocenivši da će za izlazak iz krize biti neophodne korenite reforme.

"Ja sam optimista. Evropa mora da se reformiše. Oni će sesti da se dogovore a onda i da sprovedu reforme. Tada će Evropa napredovati i preuzeti primat od SAD", rekao je Preskot.

 

Izvor: Euractiv.com

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

25.07.2014, Beograd
Organizator: Beogradska otvorena škola
28.07.2014, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA