Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije      

Objavljeno : 25.05.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Prognoze da bi se kreditni rejting Belgije mogao sniziti zbog političke krize u toj zemlji i snižavanje rejtinga Italije ove sedmice su dodatno su pojačali pritisak finansijskih tržišta na zadužene zemlje evro zone. Istovremeno, na prilike na tržištu uticao je i poraz vladajućih socijalista u Španiji na lokalnim izborima, dok Grčka pokušava da strožim merama uveri poverioce da joj isplate narednu tranšu pomoći i upozorava da u suprotnom neće moći da izmiri finansijske obaveze.

 

Agencija za kreditni rejting Fič (Fitch) je već druga koja smatra da bi se kreditni rejting Belgije mogao sniziti zbog političke krize koja dovodi u opasnost napore za stabilizaciju budžeta jedne od najzaduženijih država evro zone. Fič je ipak potvrdio AA+ rejting Belgije ali je naveo da se rejting te zemlje sada pre može okarakterisati kao negativan nego kao stabilan, što se poklapa sa prognozom agencije Standard end Purs (Standard & Poor's) iz decembra prošle godine.

 

Negativno predviđanje odražava zabrinutost Fiča za tempo strukturnih reformi u narednim godinama i sposobnost da se smanje budžetski deficit i dug ako se ne reši politička kriza u zemlji, rekao je direktor u Fiču Daglas Renvik (Douglas Renwick). Upozorenje Fiča znači da bi kreditni rejting Belgije u narednih godinu do dve dana mogao da se snizi ukoliko izostane pravovremena reakcija.

 

Belgija je 24. maja bez mnogo poteškoća prodala državne obveznice u vrednosti od 3,4 milijarde evra i Fič smatra da ona i dalje pripada stabilnijem "jezgru" zemalja članica evro zone ali da su politička krize i dug razlog za zabrinutost.

 

Javni dug Belgije narastao je prošle godine do 96% bruto domaćeg proizvoda (BDP) po čemu zaostaje samo za Grčkom i Italijom u zoni evra, a na istom je nivou sa Irskom koja je morala da zatraži pomoć EU i MMF-a da bi izašla iz dužničke krize.

 

Dodatni problem za Belgiju je i činjenica da više od 11 meseci nakon izbora nije formirana vlada pošto frankofone i flamanske partije nisu uspele da se dogovorile o načinu na koji će se formirati vlast. "Politički rizici veći su u Belgiji nego u bilo kojoj drugoj zemlji evro zone, a dve strane nisu saglasne o budućem uređenju zemlje", smatra Fič.

 

Dužnička i politička kriza destabilizovale su finansijsko tržište početkom godine ali, iako nema naznaka da će političko rešenje doći u skorije vreme, situacija na tržištu sada izgleda stabilnija.

 

Agencija za kreditni rejting smatra da će buduća vlada zbog velikog duga imati malo prostora da se nosi sa novim problemima koji mogu eventualno nastati. Fič je upozorio da će u ostvarivanju srednjoročnih ciljeva vlade rejting biti izložen rizicima, odnosno da neuspeh u postizanju zacrtanih ciljeva budžetskog deficita može dovesti do opadanja rejtinga. Agencija takođe smatra da nefleksibilno tržište radne snage, u kombinaciji sa velikim brojem propisa koji opterećuju protok robe, koči razvoj Belgije. Bankarski sektor ima relativno niske rizike na domaćem tržištu, ali su zahtevi na periferiji evro zone i u istočnoj Evropi značajni.

Background

Od početka ekonomske krize u svetu tri zemlje su dobile pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda - prvo Grčka pomoć od 110 milijardi evra, zatim Irska 85 milijardi evra, a Portugaliji je 17. maja konačno odobrena pomoć od 78 milijardi evra. Jedno vreme špekulisalo se i o eventualnoj potrebi da se pomoć dodeli Španiji, ali je situacija u toj zemlji poboljšana.

 

U evro zoni deficit i javni dug su znatno viši od propisanih 3% odnosno 60%, Prema podacima Eurostata, u zoni evra deficit državnog budžeta smanjio se sa 6,3% BDP u 2009. na 6,0% u 2010. godini, dok se javni dug povećao sa 79,3% BDP na 85,1%. U EU u celini budžetski deficit se smanjio sa 6,8% na 6,4%, a javni dug sa 74,4% na 80,0%.

 



 

Italija neće tražiti pomoć

 

Finansijska tržišta već su bila uzdrmana 23. maja pošto je agencija Standard end Purs iznela negativno predviđanje rejtinga Italije. "Ključna stvar je da kriza počinje da zahvata i periferne zemlje koje su smatrane solidnim", rekao je stručnjak banke VestLB (WestLB) Majkl Lester (Michael Leister) i dodao da se čini da sada, kada je kreditni rejting Italije ocenjen kao negativan, neće biti kraja.

 

S&P je 21. maja snizila rejting Italije sa stabilnog na negativni A+. U objašenjenju ta agencija je navela da ne očekuje da Rim zatraži finansijsku pomoć od EU ili MMF jer nema veće neravnoteže. Sama veličina javnog duga čini Italiju suviše velikom za pomoć. Italija ima u apsolutnom iznosu najveći javni dug u zoni evra. Javni dug Italije krajem 2010. godine dostigao je 119% bruto domaćeg proizvoda.

 

Italijanske vlasti planiraju da usvoje mere sledećeg meseca za smanjenje budžetskog deficita za 35 do 40 milijardi u 2013. i 2014. Ministar ekonomije Italije Đulio Tremonti (Giulio) rekao je da italijanske vlasti drže stvari pod i da imaju podršku da nastave tim putem.

 

Posle obaranja prognoze rejtinga razlika između državnih obveznica Italije i Nemačke najveća je od januara ove godine. Premije koje su investitori tražili za italijanske i španske obeveznice sa rokom od 10 godina povećale su se na najveći nivo od januara na 186 i 261 poena, da bi zatim se malo smanjile.

 

Grčka se bori za narednu tranšu pomoći

 

U pokušaju da prevaziđe budžetsku i dužničku krizu u zemlji grčka vlada je 23. maja odlučila da "pod hitno nastavi" sa prodajom državnih akcija u nekoliko najvećih preduzeća. I sindikati i desnica i delom socijalisti kritikovali su mere vlade a pokušaj da se postigne konsenzus vlasti i opozicije o merama nije uspeo.

 

U saopštenju objavljenom posle sednice vlade, grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je naveo da su ministri odlučili da privatizuju državne akcije u telekomunikacionoj kompaniji OTE, Postbanci, lukama u Solunu i Atini i u Solunskom vodovodu.

 

Komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren zatražio je prethodno od grčke vlade da proda više državne imovine kako bi ublažila kreditnu krizu i pokazala da ozbiljno namerava da povrati poverenje tržišta. Atina, rekao je on, mora da preuzme te korake "u narednim danima i sedmicama" da bi uverila druge članice EU i kreditne institucije u svoju rešenost da prevaziđe ogromni deficit.

 

Šef grupe evro zone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) rekao je 24. maja da grčki program privatizacije mora biti ambiciozniji. "Grčka mora da preduzme nove korake, da proširi program privatizacije i pokrene strukturne reforme", rekao je Junker novinarima nakon susreta sa holandskim i beglijskim zvaničnicima.

 

Atina se nada da će ubediti poverioce da joj odobre isplatu pete tranše pomoći u iznosu 12 milijardi evra od ukupno 110 milijardi pomoći koju su joj u maju 2010. odobrile EU, Evropska centralna banke (EBC) i Međunarodni monetarni fond (MMF).

 

Papakonstantinu je rekao 24. maja da Grčka neće moći da izmiri finansijske obaveze ako ne dobije tranšu pomoći od MMF-a i EU. Naveo je da vlasti u tom slučaju neće moći da isplaćuju plate, penzije i ostale javne obaveze. "MMF je jasno stavio do znanja da neće isplatiti narednu tranšu pomoći ako ne dobije garancije da će naredne godine, ako bude potrebno, Grčka imati finansijsku pomoć Evropljana", rekao je on za grčku televiziju.

 

Junker je rekao da je Grčka merama usvojenim 23. maja ispunila neke od zahteva EU.

 

On je dodao i da treba sačekati rezultate grupe eksperata EU, EBC i MMF pre nego što se krene "u nove etape" u pružanju pomoži Grčkoj.

 

Naglasio je da se apsolutno protivi sveukupnoj rekontrukciji grčkog duga već da se zalaže za "blagu rekontrukciju".

 

Evropska komisija predviđa da će grčki deficit biti 9,5% bruto domaćeg proizvoda u 2011. i 9,3% u 2012, što je nešto više od planiranih stopa 7,6% i 6,5% predviđenih programom pomoći EU i MMF. Dug bi, prema prognozama, trebalo da dosegne više od 166% BDP do naredne godine.

 

Izvor: EurActiv.com, EurActiv.fr i AFP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali
Argus

3.10.2014, Srbija
Organizator: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA