Procvat neslobodnih demokratija      

Objavljeno : 02.08.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Termin "neslobodna demokratija" najpre je korišćen za Mađarsku premijera Viktora Orbana koji je devedesetih bio primer mladog istočnoevopskog reformatora i liberala a zatim odlučio da "okrene list".  Taj termin postaje sve popularniji i označava i objašnjava režime poput Erdoganovog u Turskoj ili Putinovog u Rusiji. U osnovi tih kvazidemokratskih režima je višestranačje u kojem samo jedna partija može da pobedi i da svojima deli "plen" dok biračima u zamenu za glasove nudi razne "nacionalne" programe.

 

Autor: Prof. dr Branko Milanović, Siti Univerzitet Njujork

 

Termin "neslobodna demokratija" uveo je, mislim, novinar Farid Zakarija sa CNN, napisao je na blogu Milanović u tekstu "Višestranačke kleptokratije više nego neslobodne demokratije".

 

"Neslobodna demokratija" znači da je sistem demokratski u smislu da postoje slobodni izbori, različiti mediji, sloboda okupljanja itd. ali da su "vrednosti" koje podržava režim neslobodne.

 

Erdogan veruje u primat islama nad ljudskim pravima, Orban u "hrišćansku civilizaciju", Putin u "rusku duhovnost", Maduro u "bolivarsku revoluciju".

 

"Neslobodan" takođe ukazuje da je sistem većinski tako da određena prava mogu da se ukinu jednostavnim glasanjem. U ekstremnom slučaju većina može da odluči da manjini uskrati neka prava, npr. slobodu govora.

 

U osnovi tih kvazidemokratskih režima je višestranačje u kojem samo jedna partija može da pobedi. Rusija je najdalje odmakla na putu "izbornog inženjeringa", gde postoje demokratija i više stranaka ali je "pravilo igre" da samo jedna partija može da pobedi a ostalima je, u zavisnosti od "elastičnosti" i bliskosti sa "partijom na vlasti", dozvoljeno da učestvuju u "podeli plena".

 

Ta "podela plena" ključna je za režime koji uvode različite vrednosti da bi biračima pružili osećaj da glasaju za neki "nacionalni", "domaći", "nekosmopolitski" program dok je pravi cilj partije na vlasti da kontroliše kako bi krala direktno (preko prekomernih javnih radova ili državnih preduzeća) ili indirektno (kroz korupciju u privatnom sektoru i zakone i propise koji su na prodaju).

 

Stoga je partija na vlasti jedna "organizovna lopovska družina" koja, da bi se održala i prosperirala, mora da brani određene "vrednosti" i, što je još značajnije, da omogući finansijske koristi svojim pristalicama. Sistem je potpuno klijentilistički i funkcioniše slično Mobutovom Zairu. "Ključni momci" (Erdogan i njegov sin, Putin i drugi oligarsi), poput Mobuta, uzimaju najveći deo "kolača" ali su oni, više od svega, arbitri u procesu podele novca između različitih frakcija.

 

Putin, kao i Mobuto, ostaje na vlasti ne kao staljinistički diktator nego kao nezaobilazna figura čiji bi odlazak sa vlasti izbacio sistem iz ravnoteže dok se, verovatno posle građanskog rata, ne bi pojavila nova figura.

 

Shvatio sam da je to posebna vrsta vladavine kombinovana sa klijentilizmom kada sam proveo leto u Srbiji i Crnoj Gori, napisao je ugledni ekonomista Milanović.

 

Crnom Gorom vlada jedan čovek, (Milo) Đukanović, 30 godina. On je u međuvremnu menjao, kao Putin, pozicije: predsednik partije, premijer, predsednik zemlje. Pored toga, Đukanovićeva vladavina je u skladu sa zapadnim liberalnim vrednostima u oblasti gej prava, ekologije itd. On je doveo Crnu Goru nadomak EU i uveo je u NATO. Ipak, struktura njegove vladavine je ista kao kod Putina - kontrola vlade kako bi se kralo i dobit delila pristalicama (naravno i njemu i njegovoj kliki).

 

Da bi takav sistem opstao, on mora i dalje da pobeđuje na izborima, idealno bi bilo zauvek. Ben Ali i Mubarak, koji su vodili slične sisteme u Tunisu i Egiptu, nisu opstali. Međutim, Đukanović, Edogan, Lukašenko, Putin i Orban još se drže.

 

U cilju izborne pobede, koriste se sva sredstva: zaposlenima u javnom sektoru "preporučuje" se da glasaju za "pravog" kandidata ili partiju, ljudima se daju mobilni telefoni da slikaju kako su glasali i ako glasaju kako treba, telefoni im ostaju (Crna Gora koristi tu tehniku već više od deset godina), glasovi se kupuju direktno ili se dodaju lažni glasački listići da bi konfuzija bila veća.

 

Krađa glasova falsifikovanjem rezultata ostaje kao poslednja opcija. U Rusiji je takvo falsifikovanje izbornih rezultata nemoguće u velikim gradovima ali se lako izvodi u malim i udaljenim mestima gde udeo onih koji su glasali za "pravog" kandidata dostiže 90% i više.

 

Mislim da bi bilo pogrešno smatrati te režime drugom vrstom zapadnih liberalnih režima.  Oni preuveličavaju neke principe "naprednih" demokratija: "prodaja" zakona se odigrava u oba ali je u "novim" režimima mnogo očiglednija i otvorenija a stvaranje druge "prave" partije u Rusiji teško je koliko i pravljenje treće u SAD. "Novi" režimi, ponekad na gotovo groteskni način, pojačavaju negativne strane demokratije a suzbijaju, gotovo potpuno, pozitivne.

 

Međutim, ključna karakteristika novih režima je da su to višepartijske izborne kleptokratije u kojima samo jedna partija može da pobedi.

 

Objavljeno na glineq.blogspot.rs

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
12.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA