 Američki predsednik Donald Tramp stigao je u posetu Francuskoj, ali s njim nije došao izvesni Džim, njegov prijatelj, koji obožava grad svetlosti i boravio je u njemu svake godine "po automatizmu". Doduše, Džimovo postojanje nije jasno. Tramp nikada nije otkrio njegovo prezime, ali je objasnio da Džim sada neće u omiljeni grad jer su se u njega inflitrirali strani ekstremisti. Bela kuća nije odgovorila na zahtev agencije AP da objasni ko je Džim i da li ide na put s predsednikom 13. jula.
Tramp je, inače, često govorio o enigmi zvanoj Džim u vreme kampanje, ali taj njegov prijatelj nije dobio veću pažnju sve do pobede novog predsednika na izborima novembra 2016. Trampu je priča o Džimu služila kao upozorenje da čak i prelepo mesto kakvo je Pariz može biti uništeno ako lideri nisu dovoljno posvećeni anti-terorizmu.
Džimov najveći trenutak bio je u vreme poznatog Trampovog govora na konferenciji Konzervativne političke akcije u Merilendu u februaru, kad je predsednik objasnio kako Džim "voli grad svetlosti, voli Pariz. Godinama, svakog leta bi išao u Pariz. To je bilo po automatizmu, sa ženom i porodicom".
Jednog dana Tramp je pitao Džima: "Kako je u Parizu?" "Pariz?", odgovorio je Džim po Trampovom prepričavanju. "Ne idem više tamo. Pariz više nije Pariz."
Gradonačelnica Pariza An Idalgo (Ann Hidalgo) je na Tviteru objavila fotografiju na kojoj je ona sa Mikijem i Mini Maus i pozvala Trampa "i njegovog prijatelja Džima" u Francusku da "proslave dinamiku i duh pariske otvorenosti".
Tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault) je takođe na Tviteru objavio da je 3,5 miliona Amerikanaca posetilo Francusku u 2016.
Priča o Džimu ističe razlike u vezi sa migracijama između Trampa i evropskih lidera, uključujući i njegovog pariskog domaćina, francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Tramp je migracije stavio u središte anti-terorističke strategije. U vreme kampanje je predložio zabranu za muslimane i na sudu se bori da mu odobre privremenu zabranu putovanja za šest muslimanskih zemalja kao i izbeglica.
Makron je otvoreni kritičar diskriminatorske politike u odnosu na francuske muslimane. On zagovara jake spoljne granice Evropske unije i poziva na jedinstvenu evropsku politiku o migraciji tako da zemlje kao što je Grčka ne budu neproporcionalno pogođene prilivom izbeglica.
Tramp veruje da evropske politike nisu uspele da iznađu bilo kakav kredibilni način zaštite stanovništva. Tvrdio je da će nastaviti sa planom izgradnje zida duž američke južne granice sa Meksikom i zalagao se za "ekstremne provere" kako teroristi ne bi prolazili.
Tramp nikada nije podržavao Makronovu protivkandidatkinju, desničarku Marin Le Pen, ali je u jednom intervjuu AP-u rekao da će joj teroristički napadi u Francuskoj "verovatno pomoći" da pobedi jer je "ona najjaća po pitanju granica i onome što se događa u Francuskoj".
Američki predsednik je kritikovao nekoliko evropskih lidera optužujući ih za manjak kontrateroritičke politike. Okomio se na londondkog gradonačelnika Sadika Kana nakon napada na Londonski most u junu. U govoru u februaru Tramp je osudio švedsku politiku i govori o tome "šta se sinoć dogodilo u Švedskoj". Vlasti u toj zemlji su zatražile objašnjenje s obzirom da nikakvog napada u Švedskoj te noći nije bilo.
Tramp je na tviteru objasnio: "Moja izjava o tome šta se dogodilo u Švedskoj odnosila se na priču koju je emitovao Foks njuz (Fox News) u vezi sa migracijom i Švedskom".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
