Za sada bez zabrane laptopova u avionima      

Objavljeno : 18.05.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Da li će putnici u avionima morati ponovo da otkriju čari časopisa i igranja karata, umesto laptopova koji bi mogli biti zabranjeni u u kabini? Zvaničnici SAD i EU za sada su skinuli zabranu laptopova na letovima ka SAD s dnevnog reda, ali i najavili dalje razgovore. Stručnjaci za bezbednost ukazuju i da bi nošenje laptopova u prtljažniku moglo da poveća opasnost od požara u avionima.

 

Zvaničnici SAD i EU su 17. maja diskutovali o tome da li unošenje laptopova u avionsku kabinu predstavlja opasnost, a razlog za strah je da bi teroristi mogli da unesu bombe skrivene u ovim uređajima. Na sastanku su učestvovali evropski komesar za unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos i komesarka za transport Violeta Bulc, a delegaciju SAD predvodila je zamenica direktora Stejt departmenta za unutrašnja pitanja Elejn Djuk (Elaine Duke).

 

Anonimni izvor agencije AP, koji je prisustvovao sastanku, naveo je da je zabrana za sada skinuta s dnevnog reda. Dogovoreno je, međutim, da se nastave razgovori o povećanju bezbednosti, kao i da se pojača razmena obaveštajnih podataka.

 

Jedan izvor EU ocenio je da je ovaj sastanak od ključnog značaja. Kako je preneo Bi-Bi-Si, predstavnici SAD su rekli da je ovaj sastanak označio početak bolje komunikacije o bezbednosnim pitanjima u mandatu sadašnjeg predsednika.

Dok Bi-Bi-Si (BBC) navodi da zabrana neće biti uvedena i da će američke i evropske vlasti u poslednjoj sedmici maja razgovarati o mogućim drugim merama, agencije AP i AFP navode da još nije izvesno da li će zabrana biti uvedena. Navodi se da se čini da su američki zvaničnici odlučni da zabrane elektronske uređaje u kabinu aviona na letovima iz Evrope, što su već učinili za letove iz 10 zemalja, uglavnom sa Bliskog Istoka.

Konkretno, uređaji većih od pametnih telefona ne smeju se unositi na letovima ka SAD iz Turske, Maroka, Jordana, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Saudijske Arabije i Kuvajta.

Velika Britanija uvela je sličnu zabranu na letove iz šest zemalja.

Zamislite sav taj haos...

 

Iz Evrope u SAD svakog dana poleti 400 aviona, sa oko 85.000 ljudi, pokazuju podaci avioprevoznika i američke vlade. Zabrana bi praktično značila drugi način kontrole za one koji putuju u SAD u odnosu na druge putnike. 

Zabrana uvedena u martu za bliskoistične zemlje odnosi se na mnogo manji broj letova, oko 50 dnevno, ali su bliskoistične kompanije osetile posledice jer su obuhvaćeni njihovi glavni aerodromi. Kompanija Emirati je, obrazlažući odluku da smanji broj letova ka SAD, navela da je zabrana laptopova bila jedan od uzroka pada tražnje.

Zabrana laptopova na letovima iz Evrope pogodila bi kompanije Ameriken, Delta er i Junajted, kao i njhove evropske partnere, i uticala bi na planove putnika.

I dok bi putnici sa decom mogli da se žale da im je oduzet dobar način za zabavu dece tokom dugog leta, a poslovni ljudi da brinu zbog smanjene produktivnosti, stručnjaci za aviosaobraćaj i bezbednosti ukazuju na krupnije argumente.

Aviokompanije strahuju da bi zabrana dovela do većeg broja odlaganja letova i svalila na njih veći teret odgoornosti za moguće oštećenje ili krađu uređaja u prtljagu.

Pobornici bezbednosti saobraćaja smatraju čak da bi ovakva mera povećala opasnost na letovima jer bi, u slučaju da se zapale litijumske baterije u prtljažniku posledice mogle da budu katastrofalne.

Aviokompanije predlažu alternativna rešenja, poput korišćenja mašina za otkrivanje tragova eksploziva, uključivanje uređaja prilikom ulaska u avion kako bi se pokazalo da nije reč o bombi, i razvrstavanje putnika po stepenu rizika, što bi moglo da znači da se onima koji često putuju dozvoli da laptopove zadrže u kabini.

 

Najveća žrtva - poslovna putovanja

 

Za ishod su posebno zainteresovani oni koji putuju službeno. Izvršni direktor Svetskog udruženja za poslovan putovanja Majkl Mekkormik naveo je da veruje da postoji opasnost od laptopova, ali da će zabrana unošeja uređaja negativno uticati na sektor službenih putovanja, u najmanju ruku kratkoročno gledano.

Udruženje za međunarodni aviotransport navelo je da bi zabrana laptopova u kabini mogla da košta putnike 1,1 milijardu dolara godišnje, pre svega u izgubljenoj produktivnosti za poslovne putnike.

 

Za aviokompanije zabrana bi značila pad broja službenih putovanja.

 

"Firme će pre otkazaiti putovanja nego što će rizikovati da ubace laptopove u prtljažnik zbog poverljivosti informacija", naveo je direktor tog udruženja Aleksandar de Žiniak (Alexandre de Juniac).

Koalicija za poslovna putovanja BTC slaže se da većina firmi ne bi pristala da njihovi zaposleni ubacuju laptopove u prtljag, i navodi da bi usled toga mnoga putovanja bila otkazivana, jer bi izgubila smisao.

Predstavnica sajtova za putovanja Femiliz gou (FamiliesGo) Ejlin Gan navodi da se treba setiti da su porodice putovale zajedno par decenija pre nego što se pojavila digitalna zabava.

"Možda je ovo dobar izgovor da se manje oslanjamo na elektroniku, i ovo važi i za roditelje i za decu", navodi ona.

Procenjuje se da bi zabrana najviše pogodila londonski aerodrom Hitrou (Heathrow), koji ima 761 let ka SAD nedeljno.

 

Veća dara nego mera

 

Stručnjaci za bezbednost ukazuju da ekonomski uticaj nije najveći problem, i da su u pitanju ljudski životi. Naime, Amerikanci bi zahtevom da se laptopovi ubacuju u prtljažnik mogli da naprave ogromnu opasnost – vatru, jer litijum-jonske baterije, ako se oštete ili dođe do kratkog spoja, mogu da se zapale, a ovo može da bude opasnost za ceo avion.

Kao velikog stručnjaka za ova pitanja, Bi-Bi-Si predstavlja kapetana Džona Koksa, bivšeg pilota i člana britanskog Kraljevskog vazduhoplovnog društva, koji je više od deceniju proučavao ovaj problem i sada savetuje operatere, proizvođače i regulatore.

On smatra da je nagomilavanje elektronskih uređaja u zaštićenu kutiju u prtljažniku najgora moguća stvar, jer to drastično povećava snagu vatre. Kako objašnjava, ptrljažnici u avionima imaju uređaje za gašenje vatre, a i kiseonik je ograničen, ali to ne garantuje bezbednost u slučaju litijumskih baterija.

Kako objašnjava, u slučaju vatre od litijumskih baterija stvara se kiseionik kao nusproizvod širenja vatre sa jedne na drugu ćeliju baterija, i kada taj proces počne nemoguće ga je zaustaviti, a što veći broj ćelija je na jednom mestu, vatra je veća.

On navodi da je veoma važno što pre primetiti vatru i sprečiti prenošenje vatre. Najbolji način za to je veoma staromodan – to je dobro obučeno ljudsko biće, a kabinska posada je za to dobro obučena.

 

Kratko uputstvo za ove slučajeve glasi: ubacite bateriju u vodu, ili umotate u mokar peškir, a to se ne može uraditi ukoliko su baterije u prtljažniku.

 

Izvor:AFP, AP, BBC i S.V.

Foto: Beta-AP

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
18.07.2017, Obrenovac/Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
27.06.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite prirodne sredine i Delegacija EU
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA