Holandski premijer proglasio pobedu nad lošim populizmom      

Objavljeno : 16.03.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Holandski premijer Mark Rute proglasio je pobedu njegove Partije slobode i demokratije (VVD) nad desničarskom, anti-islamskom Partijom slobode (PVV) Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima održanim 15. marta. Uz izlaznost od čak 82%, dosadašnji Ruteov koalicioni partner Radnička partija prošla je loše dok je Zelena levica ostvarila istorijski rezultat i mogla bi da bude među partnerima u budućoj koalicionoj vladi. Na izbore u Holandiji gledalo se kao na prvi ovogodišnji test snage populista u Evropi.

 

Preliminarni rezultati sa više od polovine biračih mesta ukazuju da će Ruteova partija imati 32 mesta u parlamentu sa 150 poslanika, 13 više od Vildersove partije koja je na trećem mestu sa 19 mesta. Druga je Hrišćansko-demokratska partija (CDA) koja će u parlamentu imati 20 poslanika.

 

Nakon što je 2016. Britanija glasala da izađe iz EU a Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD, "Holandija je rekla 'Stoj!' pogešnoj vrsti populizma", kazao je Rute koji je sada spreman za treći premijerski mandat.

 

"Želimo da zadržimo kurs - bezbednost, stabilnost i prosperitet", dodao je Rute, lider partije koja je treći uzastopni put prošla najbolje na izborima.

 

Vilders, koji se zalaže za radikalne korake - zatvaranje granica za migrante iz muslimanskih zemalja, zatvaranje džamija, zabranu Kurana i izvođenje Holandije iz EU, tvrdi da, bez obzira na rezultat izbora, populistička politika koju on i drugi u Evropi predstavljaju neće nestati.

 

"Rute mi neće videti leđa", kazao je Vilders po objavljivanju rezultata.

 

Patija slobode je na izborima 2010. osvojila 24 mesta u parlamentu a 2012. godine 15. Na glasanju 15. marta za Vildersovu stranku glasalo je oko 12% biračkog tela, daleko manje nego što su dobili populisti na izborima u Britaniji i SAD.

 

"To nije 30 mesta kojima sam se nadao", priznao je Vilders dodajući da bi "voleo da je (PVV) najveća stranka".

 

Evropa odahnula

 

Ove godine održavaju se izbori i u Francuskoj i u Nemačkoj na kojima se kandidati partija krajnje desnice nadaju dobrom rezultatu.

 

Ruteu je na izbornom uspehu i "jasnoj pobedi protiv ekstremiza" čestitao francuski predsednik Fransoa Oland.

 

Lider nemačkih socijaldemokrata Martin Šulc napisao je na Tviteru: "Osetio sam olakšanje ali moramo da nastavimo da se borimo za otvorenu i slobodnu Evropu".

 

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker naveo je u pismu Ruteu: "Građani Holandije pretežno su glasali za evropske vrednosti: slobodna i tolerantna društva u prosperitetnoj Evropi".

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel je po objavljivanju prvih rezultata telefonom pozvala Rutea i čestitala mu.

 

Portparol nemačke vlade objavio je da je kancelarka rekla da se "raduje nastavku dobre saradnje kao (što sarađuju) prijatelji, susedi, Evropljani".

 

Istovremeno je nemački ministar spoljnih poslova prokomentarisao na Tviteru da su "građani Holandije rekli ne anti-evropskim populistima. To je dobro, treba nam snažna Evropa".

 

Ministri spoljnih poslova Švedske i Noveške ocenili su da su se holandski birači odlučili za "odgovorno vođstvo i evropsku saradnju protiv populizma".

 

Rute državnik

 

Rute, koji je u većem delu kampanje, kako je izgledalo, nastojao da drži korak sa Vildersom, najviše je "profitirao" od čvrstog stava u diplomatskoj krizi sa Turskom nedelju dana pred izbore.

 

Kriza je izbila nakon što je Holandija odbila da izda dozvolu za sletanje avionu sa dva turska ministra koji su u Roterdamu želeli da govore na skupu o refrendumu kojim će se turskom predsednku Redžepu Erdoganu dati veća vlast.

 

Odbijanje da se povuče pred stranim pristikom Ruteu je dalo priliku da pokaže da je državnik. Njegov stav u sporu sa Ankarom naišao je na široku podršku populacije.

 

"To je zaista pomoglo da Mark Rute dobije vodeću ulogu i veliku prednost u odnosu na Vildersa", rekao je Andre Krouvel sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu.

 

Istovremeno je Zelena levica zabeležila istorijski rezultat koji je pretvorio u najveću partiju levice u holandskoj politici uz Socijalističku partiju.

 

Preliminarni rezultati pokazuju da su Zeleni sa četiri skočili na 14 mesta u parlamentu nakon dobre kampanje njihovog harizmatičnog lidera Jesea Klavera koga porede sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom.

 

Izgleda da će tridesetogodišnji Klaver uvesti svoju partiju u novu vladajuću koaliciju kojom će verovatno dominirati Ruteova VVD i druge desno orijentisane stranke.

 

Kako sada stoje stvari, Radničku partiju predsednika Evrogrupe Jerona Dijselbloma (Jeroen Dijsselbloem) birači su ovaj put kaznili i ona je sa 38 mesta u parlamentu na prethodnim izborima, prema izbornim anketama Ipsosa, pala na samo devet.

 

Zbog takvog rezultata ne čini se verovatnim da će Dijselblom moći da ostane na poziciji predsednika  Evrogrupe koja okuplja ministre finansija zone evra.

 

Rute je izbore predstavio kao izbor između kontinuiteta i haosa "slikajući" sebe kao sigurnog čuvara ekonomskog oporavka dok je o Vildersu govorio kao o radikalu sa krajnje desnice koji nije spreman da donosi odluke.

 

Iako je Holandija u poslednje četiri godine morala da sprovodi nepopularne mere štednje, njen ekonomski oporavak dobija na snazi a nezaposlenost je brzo pala za vreme Ruteovog mandata.

 

Vilders je pak pokušavao da prodre do nezadovoljnih birača koji kažu da nisu imali koristi od ekonomskog oporavka.

 

Čak i da je Vildersova partija osvojila najviše glasova na izborima, njegove šanse da postane premijer Holandije bile bi male, s obzirom da proporcionalni izborni sistem garantuje koalicione vlade.

 

Vodeće partije, uključujući Ruteovu, odbijaju da naprave koalicionu vladu sa Vildersovom Partijom slobode.

 

Kako se ocenjuje, Radničku partiju, stranku levog centra, pristalice su kaznile zbog uloge u poslednje četiri godine, kada se zalagala za pakete štednje kao manjinski partner u dvopartijskoj koalicionoj vladi sa Ruteovom VVD.

 

Ista Koalicija VVD i Radničke partije sada neće biti moguća i premijer će morati da na desnici traži nove koalicione partnere.

 

Rute je odlučan da ne želi da deli vlast sa Vildersom, čime mu se smanjuju mogućnosti da obezbedi  neophodnu podršku 75 poslanika.

 

Očekuje se da pregovori o formiranju nove koalicione vlade traju nedeljama, ako ne i mesecima.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

14.12.2017, Priština
Organizator: Energetska zajednica
13.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar, CAPE
13.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
12.12.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
08.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS, EIB
08.12.2017, Beograd
Organizator: Savet Evrope, EU
07.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU Info centar, KCSD, Fondacija Divac
05.12.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS, BCBP, BIRN, TS
06.12.2017, Beograd
Organizator: EPuS
05.12.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i RZS
29.11.2017, Beograd
Organizator: EPuS i Fondacija Fridrih Ebert
17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA