Stratfor: Evroazijski vojni savez nije protivteža NATO      

Objavljeno : 11.01.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Evroazijski vojni savez okupljen oko Rusije, Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju ODKB, ne predstavlja pravu protivtežu NATO, a u 2017. će se suočiti sa sve većim izazovima za održanje kohezije i efikasnosti, ocenio je 11. januara analitički centar Stratfor. Po oceni Stratfora, ODKB je održiv savez, ali pre svega za ograničenu vojnu saradnju.

 

Razlozi iz kojih će domet i kapacitet ove organizacije ostati ograničene su tenzije zemalja članica ove organizacije, pre svega bivšeg Sovjettskog saveza, kao i otpor Moskve prema uplitanju ovog saveza u inostane sukobe.

"Ipak, ODKB će ostati održiva platforma za zajedničke vojne vežbe i druge oblike uske bezbednosne saradnje, mada će Rusija u velikoj meri zavisiti od drugih metoda za povećanje prisustva u regionu", navodi se u analizi Stratfora.

Na Samitu ove organizacije 26. decembra jasno se videlo koliko su duboke podele unutar ODKB, budući da zemlje po drugi put nisu uspele da imenuju zamenika za odlazećeg generalnog sekretara Nikojala Bordjužu, a nema velikih izgleda ni da će se konsenzus o ovom ili drugim pitanjima postići do aprila, za kada je planirana sledeća konferencija ODKB.

"Dok se ne povećaju kohezija i kapaciteti organizacije, Rusija će morati da se osloni na druge načine za širenje vojnog prisustva i političkog  uticaja širom Evroazije", navodi Stratfor.

U analizi se podseća da je organizacija oformljena 1992. godine nakon raspada Sovjetskog saveza, kada je nastajao i Savez nezavisnih država, a cilj je bio da se podstakne i olakša bezbednosna saradnja među potpisnicima, pri čemu je trebalo da važi načelo da napad na jednu zemlju ima posledice kao da su napadnute sve.

U prvim godinama u organizaciji su bili Rusija, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, s tim što su do 1999. tri zemlje izašle iz ovog saveza – Uzbekistan, Gruzija i Azerbejdžan, koje su počele da se udaljavaju od Rusije.

Moskva je ovaj blok smatrala načinom za jačanje uticaja na susede, i predstavljala ga je ostatku sveta kao protivtežu NATO. Vojne vežbe članica postajale su veće, a stvaranje kolektivne snage za brzu reakciju ODKB u 2009. povećalo je kredibilitet i prestiž organizacije u svetu.

Međutim, usledio je niz događaja koji su razotkrili ograničenja ODKB, na primer 2010. kada je izbilio nasilje između Uzbekistanaca i Kirgiza u južnoj Kirgiziji, a generalni sekretar organizacije, koji u stvari sprovodi volju Moskve, odbio je da reaguje na poziv vlasti u Biškeku, sa obrazloženjem da je reč o unutrašnjem pitanju.

Sličan argument upotrebio je i dve godine kasnije kada je odbio zahtev beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za podršku prilikom okršaja pobunjenika i vojnih snaga u istočnom tadžikistanskom regionu Gorno-Badakšan, gde je Bodrjuža ipak ponudio opremu i pomoć tadžikistanskoj vojsci i policijskim snagama.

"Nedostatak volje ODKB da inteveniše u Kirgiziji i Tadžikistanu otvorilo je pitanje prave misije i kapaciteta ovog bloka. Najzad, neredi u ove dve države predstavljali su najveće bezbednosne izazove koje je ovaj savez ikada zabeležio unutar svojih granica, a učinio je veoma malo da ih reši", navodi se u analizi Stratfora.

Sukob Rusije sa Zapadom nakon preokreta politike u Ukrajini predstavljao je dodatni pritisak na ovaj savez, a Moskva se uključila u sukobu u Ukrajini, na nakon toga i u Siriji, nategnuvši svoj vojni kapacitet.

U isto vreme, neke članice ODKB, Belorusija i Jermenija, počele su da preispituju svoje odnose sa Zapadom.

"Iako je Moskva nastavila da sprovodi zajedničke vojne vežbe i sesiije obuke sa drugim članicama ODKB, napukline u ovom savezu su ostale", navodi se u tekstu.

Situacija je počela da se menja u korist Rusije 2016. godine kada se Zapad zadubio u sopstvene ekonomske probleme i politička previranja, od Bregzita do problematičnih izbora u SAD. To je Rusiji dalo mogućnost da povrati deo uticaja koji je izgubila u nekadašnjoj sovjektskoj sferi uticaja, a ova promena verovatno se nigde nije jasnije odrazila nego u ODKB budući da je u prethodnih nekoliko meseci Moskva potpisala nove ugovore o vojnoj saradnji sa Belorusijom, Jermenijom, Kazahstanom i Tadžikistanom.

Navodi se da ipak taj napredak nije doveo do značajnih pomeranja u samom bloku, što se pokazala neuspehom da se izabere novi generalni sekretar organizacije zbog nedostatka kvoruma.

Prema pisanju Stratfora, nedovoljno prisustvo članica nije puka slučajnost, jer je Rusija navodno obećala ovo mesto jermenskom predstavniku, sa čim se ne slažu Kazahstan i Belorusija zbog novog sukoba te zemlje sa Azerbejdžanom oko separatističkog regiona Nagorno-Karabah.

Iako ovo nije nerazrešiva situacija, i može se prevazići time što bi Rusija predložila manje kontroverznog kandidata, a moguće je i da se Rusija založi za veću integraciju u oblasti naoružanja i inicijativa raketne odbrane, ODKB ipak neće uspeti da postane vojni savez poput NATO, već će ostati platforma za ograničenu vojnu saradnju a Rusija i dalje neće biti rapsoložena da od nje zavisi za rešavanje bezbednosnih pitanja u pojedinačnim članicama.

 

Izvor: Stratfor i S.V.

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA