EU sprema prve zakone o robotici      

Objavljeno : 11.01.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i etičkim pitanjima u toj oblasti. Odbor za pravne poslove EP izjasniće se 12. januara o nacrtu rezolucije o regulativi u robotici i taj dokument biće osnova za prvo zakonodavstvo EU o automatizaciji i robotima. Uz etička pitanja i opasnosti od robota sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija. Lider u EU u robotici je Nemačka gde na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot.

 

Nadležni odbor EP baviće se robotikom zbog potrebe povećanja bezbednosti, uvođenja kodeksa ponašanja i definisanja odgovornih za postupke robota, piše Euraktiv Nemačka.

 

Pisac naučno-fantastičnih romana Isak Asimov autor je "Tri zakona robotke" koji su prvi put uvedeni u njegovoj kratkoj priči "Ranaraund" (Runaround) 1942. Prvi od tih zakona glasi: "Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da nečinjenjem dozvoli da bude povređeno".

 

Više od 70 godina kasnije, zakoni koje je smislio Asimov postali su principi nacrta rezolucije koju će razmatrati EP. Kako se navodi, u dokumentu je manje reč o zakonodavnoj inicijativi a više o setu preporuka Evropskoj komisiji od koje će biti zatraženo da sačini zakonski okvir za civilnu upotrebu robota. Ako tekst dobije odobrenje EP, prvi zakon o robotici EU biće tek na horizontu.

 

Uz etička pitanja i opasnosti sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija.

 

Roboti su uneli revoluciju u segment radnih mesta i, pored robota koji se koriste u industrijskoj proizvodnji, u velikoj meri upotrebljavaju se i softveri, poput "četbotova" (Chatbots) u "kol" centrima i digitalnih robota u marketingu društvenih medija.

 

Na tržištu Evropske unije lider u robotici je Nemačka. Prema podacima nemačkog udruženja sektora inženjeringa VDMA, prodaje je u 2015. porasla za 7% i zabeležena je rekordna vrednost od 12,2 milijarde evra.

 

Kada je reč o industrijskim robotima, Nemačka prednjači u Evropi i drži četvrto mesto u svetu posle Južne Koreje, Japana i Singapura.

 

Prema podacima Međunarodne federacije robotike (IFR), u Nemačkoj na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot.

 

Evroposlanici strahuju da će sve veće korišćenje robota imati nesagledive posledice po tržište rada. U nacrtu rezolucije pominje se "početak nove ere" u kojoj će sofisticirani roboti, androidi i "drugi oblici veštačke inteligencije" pokrenuti novu industrijsku revoluciju koja će pogoditi sve nivoe društva.

 

U tekstu se Evropska komisija poziva da počne pažljivije da prati trendove u zapošljavanju kako bi se što bolje videlo gde radna mesta nastaju a gde se gube. Ako je automatizacija "ubica radnih mesta", onda treba ozbiljno razmotriti pitanje osnovnog prihoda, navodi se u rezoluciji.

 

Koliki je stvarni rizik po radna mesta, ostaje otvoreno pitanje. Stručnjak za poslovne informacije Olivije Mendel (Olivier) rekao je za Euraktiv Nemačka da "u svakom slučaju to znači manje posla za ljude. To je svrha mašina, da zamene ljude i obavljaju određene zadatke bez pomoći ljudi".

 

Međutim, Mendel, koji je o tim pitanjima savetovao Bundestag, dodaje da to takođe može da znači i otvaranje novih radnih mesta.

 

Profesor prava Erik Hilgendorf (Eric) očekuje "premeštanja" na tržištu rada i upozorava da će to biti slučaj i kod "zahtevnih profesija, poput bankarskih konsultanata, učitelja i novinara. Konačno, nijedna profesija neće biti pošteđena".

 

Hilgendorf dodaje da kao rezultat toga "nije samo politički poželjno, već i neophodno s pravne strane, kako bi se uračunali mogući socijalni nemiri do kojih bi moglo da dođe zbog digitalne revolucije u ranoj fazi", razmotriti uticaj robotike na radna mesta.

 

Evroposlanici se istovremeno zalažu i za nove propise o zaštiti podataka, s obzirom na potencijal "inteligentnih mašina" za prikupljanje informacija i praćenje ljudi.

 

To se, kako se navodi, posebno odnosi na dronove i u izveštaju se tvrdi da je pravni okvir za vazduhoplove sa sistemima za daljinsko upravljanje (RPAS) najbolji način "da se zaštite bezbednost i privatnost građana EU".

 

Dronovi

 

Evropske vlade usmerile su se na dronove i do sada je uloženo 500 miliona evra u istraživanja i razvoj tih "letećih robota".

 

Trenutno se u 19 članica EU razvija oko 400 sistrema dronova, pokazuje radni dokument Evropske komisije. Ti projekti prvenstveno su usmereni na unapređenje nadzora granica na moru, u vazduhu i na kopnu.

 

Zato stručnjaci kažu da će izveštaj EP biti samo početak debate o donošenju propisa za sektor robotike. Mendel priznaje da inicijativa "dobro zvuči" ali smatra da to pitanje mora da bude razmotreno mnogo "radikalnije" i u Briselu i u Berlinu.

 

On dodaje da u mogućim negativnim efektima automatizacije postoje i prilike, uključujući korišćenje "suficita ljudske radne snage" na mnogo društveno odgovorniji način, kreiranje osnovnog prihoda ili čak davanje akcija fabrika robota ljudima.

 

Mendel zaključuje da problem nije u korišćenju robota kao radne snage, već u tome kako će društvo iskoristiti povećanje efikasnosti. On očekuje da za desetak godina na mnogim radnim mestima zaposleni rade "samo četiri ili pet sati dnevno".

 

Međutim, stručnjaci i tu vide priliku i kažu da "treba da definišemo naše živote drugačije i učinimo da se više ne vrte samo oko posla".

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA