EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

EBRD vidi manje rizike u regionu      

Objavljeno : 21.01.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poboljšala je prognozu ekonomskog rasta Srbije u 2013. godini za jedan procentni poen, na 2,1%, tako da će Srbija po rastu biti na drugom mestu u jugoistočnoj Evropi. Za jugoistočnu Evropu prognoziran je prosečan rast od 1,5% nakon samo 0,1% u 2012. godini. Kako se navodi u januarskom izveštaju "Regionalne ekonomske perspektive", ekonomisti EBRD očekuju umereno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u celom regionu u kojem je ta banka angažovana, na 3,1% u proseku u 2013. sa 2,6% u 2012. godini.

 

Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof kazao je da se prvi put posle dugog perioda vidi mogućnost smanjenja rizika za zemlje regiona, naročito zbog slabljenja krize u zoni evra.

 

"Još je previše rano da se kaže da je sve u redu, ali se vide znaci stabilizacije", kazao je Berglof.

 

Ekonomija Srbije, navodi se u izveštaju, trenutno pokazuje niz slabosti, a zabeležila je pad BDP od 2% u 2012. godini zbog niske domaće tražnje i uticaja krize u zoni evra na izvoz.

 

Kako se dodaje, to je zajedno sa političkom nezivesnošću uticalo na poverenje i investicije.

 

Inflacija u Srbiji je zabeležila ubrzan rast i na kraju prošle godine bile je oko 13%, reflektujući slabljenje dinara i rast cena hrane uslovljen sušom koja je teško pogodila poljoprivrednu proizvodnju.

 

Glavni izazovi pred Vladom Srbije su smanjenje fiskalnog deficita i smanjenje javnog duga koji je dostigao 60% BDP, što je znatno iznad zakonom dozvoljenog limita od 45%.

 

EBRD podseća da će uskoro isteći aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fodnom (MMF) koji je zamrznut skoro godinu dana i naglašava značaj uloge MMF i potencijalnog novog aranžmana, o kojem se razgovara, za jačanje poverenja i stabilizaciju u Srbiji.

 

Region

 

U izveštaju EBRD prvi put je odvojeno izneta prognoza za Kosovo koje će, prema očekivanjima te međunarodne banke, imati rast BDP od 3% u 2013. godini, najveći u jugoistočnoj Evropi.

 

EBRD navodi da je BDP Kosova u 2012. bio 2,5-3%, manji nego prethodnih godina, zbog usporavanja rasta izvoza, direktnih stranih ulaganja i doznaka iz inostranstva.

 

Ističe se i da je inflacija na Kosovu niska, fiskalna politika mudra a bankarski sektor "razumno kapitalizovan" ali da nezaposlenost i siromaštvo ostaju najveći problemi Kosova.

 

Albaniji evropski kreditor za tekuću godinu prognozira rast BDP od 2% ocenjujući da će snažne veze na polju trgovine, investicija i doznaka sa Grčkom i Italijom, koje su suočene sa ekonomskim neprilikama, nastaviti da limitiraju albanski privredni rast narednih godina. Istovremeno će visok javni dug od gotovo 60% BDP ograničavati prostor za fiskalne manevre.

 

Makedonija će u 2013. ubeležiti rast od 1,8%, prognozira EBRD uz ocenu da je na tu zemlju značajno delovala kriza u zoni evra kroz smanjenje tražnje makedonskog izvoza, pad investicija i doznaka iz inostranstva.

 

Crna Gora, prema proceni EBRD, može da očekuje rast od 0,8% u 2013. godini. Ekonomiju te zemlje, koja se još oporavlja od krize, muče visok deficit tekućih plaćanja, kolebljiva industrijska proizvodnja i dalji pad kreditiranja na godišnjem nivou. Istovremeno iz inostranstva nastavljaju da stižu direktne investicije.

 

Prema EBRD, razlog za brigu kada je reč o Crnoj Gori i dalje je neizvesnost oko budućnosti velikog gubitaša - Kombinata aluminijuma Podgorica.

 

Na začelju liste u regionu prema rastu je Bosna i Hercegovina (BiH) sa prognoziranom rastom u 2013. od 0,6%. EBRD ocenjuje da je ekonomija BiH poslednjih godina bila relativno stabilna ali da je domaća tražnja prigušena, ponajviše fiskalnim merama štednje, padom doznaka i sporim rastom kreditiranja.

 

Zaštitu od potresa iz zone evra, kao i podsticaj za okasnele strukturne reforme u BiH, pružiće dvogodišnji stend-baj aranžman od 520,6 miliona dolara koji je BiH postigla sa MMF u septembru 2012, navodi EBRD.

 

Sloveniji u 2013. EBRD prognozira pad BDP za 2% a Hrvatskoj rast od 0,8%. Te dve zemlje su svrstane u grupu zemalja centralne Evrope.

 

Za Sloveniju EBRD navodi da je more slabo poverenje, smanjenje investicija i prigušena strana tražnja. Tu zemlju čeka novi pad BDP ove godine, na nivou prošlogodišnjeg, s obzirom na štednju predviđenu novim budžetom.

 

Slovenija je, ocenjuju u EBRD, ušla u period smanjenja duga i preko potrebnog korporacijskog restrukturisanja koji će potrajati.

 

Kao glavne prepreke u hrvatskoj ekonomiji EBRD vidi nekonkurentnu industriju, nefleksibilno tržište rada i veliki i neefikasan javni sektor. Međutim, ta zemlja mogla bi da dobije podsticaj od ulaska u Evropsku uniju u julu 2013. godine.

 

Izvor: Beta, Euractiv.rs

Foto:Sxc.hu

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

FES
luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA