EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Manjak političke volje prepreka rešenju pitanja nestalih      

Objavljeno : 29.08.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Neodostatak političke volje osnovni je razlog zbog kojeg još uvek nije rešeno pitanje nestalih osoba u regionu, rečeno je 29. avgusta na konferenciji za novinare Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih osoba sa područja bivše Jugoslavije. Ta inicijativa je od EU zatražila da svim zemljama regiona uslovi članstvo rešavanjem pitanja nestalih osoba. Prema podacima Crvenog krsta, na prostoru bivše Jugoslavije se oko 13.000 osoba vodi kao nestalo, a neke organizacije iznose i podatak o 14.000 nestalih. U svetu se više od milion ljudi u svetu vodi kao nestalo zbog oružanih sukoba i drugih vrsta nasilja.

 

"Političke volje nema zato što u institucijama koje danas upravljaju državama još uvek sede ljudi koji su bili umešani u ratove na području bivše Jugoslavije, ili su od njih imali koristi... Politika iz 1991. godine se još uvek provlači kroz institucije država", rekla je Ljiljana Alvir iz regionalne Koordinacije Hrvatske.

 

Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, povodom 38. obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, Regionalna koordionacija je na sve države bivše Jugoslavije apelovala da odrede strategiju za rešenje problema nestalih osoba.

 

"Od svih država regiona tražimo jasno određivanje i sprovođenje strategije za rešenje problema nestalih osoba i poštovanje zakona iz sporazuma koji su postignuti, kao i potpisivanje i poštovanje Deklaracije o nestalim osobama", navedeno je u saopštenju Regionalne koordinacije.

 

Od EU je zatraženo da svim državama članstvo u Uniji bude uslovljeno rešenjem pitanja nestalih osoba i ustupanjem informacija, i sprovođenjem ekshumacija i identifikacija. "Od celokupne međunarodne zajednice zahtevamo da izvrši finansijski i politički pritisak na sve države u regiji kako bi se došlo do konačnog rešenja pitanja nestalih osoba", navedeno je u saopštenju.

 

Olgica Božanić iz regionalne Koordinacije Srbije je kazala da je rezolucija koju je prošle godine potpisala Međunarodna komisija za nestala lica dostavljena svim državama u regionu. "Regionalna koordinacija je dala podršku toj rezoluciji....Nadamo se da će predsednici država, premijeri i svi nadležni potpisati ovu deklaraciju kojim bi se obavezali da u najkraćem roku daju odgovore porodicama koje ne znaju sudbinu svojih najbližih", rekla je ona.

Background

Međunarodni dana nestalih obeležava se 30. avgusta, a ustanovljen je 1983. godine na iniciijtivu latinoameričkih udruženja porodica nestalih. Taj dan će 30. avgusta u Srbiji biti obeležen skupovima u Beogradu i Gračanici, u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih u regionu.

 

Na rasvetljavanju sudbine nestalih, Međunarodni Crveni krst je aktivan u tridesetak zemalja sveta. To su Jermenija, Azerbejdžan, BiH, Brazil, Burundi, Čile, Kolumbjia, Hrvatska, Istočni Timor, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Guatemala, Izrael, Iran, Irak, Obala Slonovače, Jordan, Kuvait, Kirgistan, Liban, Libija, Meksiko, Nepal, Peru, Rusija, Senegal, Srbija (Kosovo), Šri Lanka, Uganda, a nadležan je i za nestale u sukobe vezane za Zapadnu Saharu.

 

Regionalna koordinacija udruženja porodica nestalih osoba sa područja bivše Jugoslavije nastala je u Sarajevu i okuplja 26 udruženja bez obzira na veru i naciju kojoj njihovi članovi pripadaju.

 

Govoreći o nedostatku političke volje da se reši problem nestalih, Alvirova je rekla da se u Hrvatskoj postavlja pitanja šta će biti da saradnjom Srbije i Hrvatske sada kada je u Srbiji na vlasti "novo političko vođstvo".

 

"Postoje određene insinuacije, pa čak i optužbe o današnjem predsedniku Srbije tj. o njegovom učešću u nekim ratnim događanjima na podrčuju Hrvatske. Postavlja se pitanje koliko će on biti voljan da da informacije" rekla je ona.

 

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) pozvala je 29. avgusta balkanske zemlje da istraže sudbinu oko 14.000 nestalih tokom sukoba 90-ih godina i da kazne odgovorne za to.

 

Na Balkanu i dalje veliki broj nestalih

 

Prema podacima Međunarodne kancelarije za nestale u Sarajevu, na prostoru bivše SFRJ oko 13.000 osoba se vodi kao nestalo, dok je generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović precizirala da se u regionu kao nestalo vodi 12.656 ljudi.

 

"Dvadeset i jednu godinu posle početka ratnih sukoba na tlu bivše SFRJ širom regiona ostala je nerasvetljena sudbina 12.656 ljudi. Velika većina njih - 8.603 nestala je u BiH dok je iz sukoba u Hrvatskoj ostala nerazjašnjena sudbina 2.282 osobe", navela je ona.

 

Prema rečima Milenović, u trećoj grupi su nestali i kidnapovani na Kosovu - od 1998. godine do 2000. i njih je 1.771. Od tog broja, Srba i drugih nealbanaca je nešto više 500.

 

"Od ukupnog broja osoba prijavljenih Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, više od trećine porodica koje su prijavile nestale još nemaju nikakav odgovor šta se desilo sa njihovim bližnjim", rekla je Milenović.

 

Po njenim rečima, svake godine bi trebalo da broj nestalih opada, da se razjasni šta je bilo sa njima, ali je broj rasevetljenih slučajeva mali u odnosu na prethodnu godinu.

 

Jula, kada je objavljen izveštaj o radu Komisije Vlade Srbije za nestale u prvih šest meseci 2012. godine, saopšteno je da se na prostoru bivše Jugoslavije i dalje traga za 13.137 nestalih od kojih je oko 4.000 osoba srpske nacionalnosti.

 

U svetu oko milion nestalih osoba

 

Međunarodna kancelarija za nestale, sa sedištem u Sarajevu, podsetila je da se u svetu više od milion osoba vodi kao nestalo zbog ratova i drugog teškog kršenja ljudskih prava.

 

"Svake godine najmanje hiljadu osoba nestane usled migracije, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, a oko 150.000 usled prirodnih katastrofa, i onih koje čovek izazove", rekla je u ime Kancelarije Agenciji Beta Aida Mia Alić.

 

U zemljama Zapadnog Balkana oko 40.000 osoba nestalo je usled sukoba - od tog broja 70% je do sada nađeno i identifikovano, dok se još traga za oko 13.000 čije posmrtne ostatke treba vratiti porodicama.

Pored zemalja Zapadnog Balkana, i druge zemlje poput Kipra, Iraka, Španije, Libana, Libije, Čilea, Argentine, El Salvadora, Jemena, Perua suočene su sa tim humanitarnim problemom, kazala je ona.

 

"Možemo reći da je Irak jedna od onih zemalja koje tragaju za izuzetno velikim brojem osoba. Po različitim izvorima, smatra se da je u Iraku nestalo između 250.000 i više od 1.000.000 osoba", rečeno je u ICMP.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

FES
Argus

05.05.2014, Beograd
Organizator: Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA