EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Srbija i dalje na začelju za EU      

Objavljeno : 09.12.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija će morati da sačeka još nekoliko meseci do daljih koraka u evropskim integracijama. Kada je reč o Crnoj Gori, ona će biti podvrgnuta dodatnoj proveri na osnovu koje će ministri EU dati "zeleno svetlo" za otvaranje pregovora u junu, a u međuvremenu će Evropska komisija praviti okvir za pregovore. Zaostatak Srbije za Hrvatskom, koja će za dve godine pristupiti Uniji, ovim se samo povećava. Odluka o statusu kandidata za Srbiju donosiće se u februaru u Savetu ministara, a usvajaće je lideri u martu, potvrdio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy). Ovo je ujedno prvi put da se nakon preporuke Komisije odloži odluka o statusu kandidata. Kada je reč o pregovorima odlaganje i nije neuobičajeno.

 

Lideri EU su o Srbiji i Crnoj Gori odlučivali na osnovu preporuka Evropske komisije od 12. oktobra ove godine. Tada je Crna Gora dobila preporuku za otvaranje pregovora, a Srbija za status kandidata. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdio je danas u Briselu da će u februaru biti data ocena napretka Srbije i da će početkom marta na samitu EU biti doneta odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji.

 

Na konferenciji za novinare posle zasedanja Evropskog saveta, Van Rompej je rekao da je Srbija ostvarila značajan napredak, izručila optužene za ratne zločine, kao i da je pokrenut dijalog Prištine i Beograda. "Očekujemo od Srbije da tako nastavi. Jasan cilj EU jeste da se Srbiji dodeli status kandidata", rekao je Van Rompej.

 

Van Rompej je rekao da su šefovi država ili vlada EU (Evropski savet) "potvrdili evropsku perspektivu za Zapadni Balkan".

 

Rasprava o Srbiji i proširenju EU na Evropskom savetu, sastanku lidera EU, bila je povremeno oštra između zagovornika da se Srbiji odmah da status kandidata i onih koji su bili za "uslovnu" kandidaturu.

 

Kako se navodi u danas usvojenim zaključima, od Srbije se očekuje dalji napredak u sprovođenju postignutih sporazuma u dijalogu s Prištinom, uključujući i sporazum o intergisanom upravljanju prelazima/granicama (IBM), postizanje sporazuma o učešću svih strana u regionalnoj saradnji i aktivna saradnja u obezbeđivanju da Euleks i Kfor izvršavaju svoje mandate.

 

Srbiji su za otvaranje pregovora postavljeni jasni uslovi po pitanju rešavanja praktičnih pitanja u odnosima sa Kosovom, tako da će ona na taj prelomni trenutak otvaranja pregovora još čekati dok ne ispuni uslove.

 

Odluka o Srbiji odložena je zbog Kosova. Odlaganje odluka zbog protivljenja dela zemalja članica uvek je moguće, pogotovo što je i Komisija preporuku dala "uz razumevanje" da će se nastaviti dijalog Beograda i Prištine i napredak u odnosima. U međuvremenu se situacija na Kosovu dodatno zakomplikovala, došlo je i do sukoba lokalnih Srba i vojnika Kfora, pa je jedan broj vojnika i ranjen, kao i oko 100 Srba.

 

Zbivanja koja su pratila odluku lidera EU pokazuju, međutim, da je zbog jednoglasnog načina odlučivanja uvek moguće blokiranje evropskih integracija. U ovom slučaju odluka je doneta zbog procene dela zemalja, pre svega Nemačke, čiji glas je svakako veoma značajan u EU, da Srbija nije dovoljno učinila za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

 

Sve ovo ukazuje, međutim, da se evropske integracije mogu usporiti ili čak blokirati na neko vreme i zbog nekog bilateralnog spora u budućnosti, pa o tome treba voditi računa.

 

Od zemalja Zapadnopg Balkana u evropskim integracijama najviše je odmakla Hrvatska, koja je potpisala pristupni sporazum i trebalo bi da postane članica u julu 2013. godine. Srbiji i Crnoj Gori će trebati godine, a verovatno i čitava decenija, da dođu na prag EU.

 

Naime, Hrvatska je dobila status kandidata u junu 2004. godine, što znači da joj je za to trebalo devet godina. Hrvatska je jedina zemlja regiona koja je istovremeno dobila i status kandidata i datum pregovora. Ona se tokom pregovora suočila sa blokadom zbog graničnog spora sa Slovenijom.

 

Dva pomenuta razloga za usporavanje integracija - odlaganje pregovora zbog neispunjavanja uslova i bilateralni problemi - dosta su čest slučaj.

 

Drastičan slučaj je Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine, ali datum pregovora i dalje nije utvrđen. U slučaju te zemlje, glavni problem je spor sa Grčkom oko imena zemlje, budući da se Grčka protivi imenu Makedonija, pošto je to naziv i jedne njene oblasti.

 

Evropska komisija već tri puta je preporučila početak pregovora s Makedonijom, ali se to ne može odobriti uz protivljenje neke od članica. Ministri EU su na sastanku 5. decembra odložili odluku o Makedoniji i naveli da su spremni da se vrate na taj slučaj sledeće godine.

 

Crna Gora je status kandidata dobila u decembru 2010, a preporuku Komisije za otvaranje pregovora ove godine. Evropski savet je, prema zaključcima sastanka od 9. decembra, zadužio Savet ministara EU da "istraži napredak Crne Gore u primeni reformi, posebno kada je reč o kriminalu, vladavini zakona i temeljnim pravima, a naročito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na temelju izveštaja koji Evropska komisija treba da predstavi u prvoj polovini 2012".

 

Na začelju kolone je Bosna i Hercegovina, koja je 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nije ispunila potrebne uslove za podnošenje zahteva za članstvo. BiH je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije podnela zahteva za status kandidata. Na proces reformi koje su neophodne za integraciju BiH u EU odražava se sporo formiranje vlasti u toj zemlji nakon izbora održanih u oktobru prošle godine.

 

Slučaj Albanije pokazuje da mišljenje Komisije ne mora da bude pozitivno - Evropska komisija je procenila da je za sticanje statusa kandidata i otpočinjanje pregovora potreban dodatni napredak.

 

Pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za usklađivanje sa standardima EU.

 

Pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

 

Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja. Nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

 

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

 

Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, što znači da su oni trajali oko šest godina, pa se ne može očekivati ni da u slučaju Srbije traju kraće.

 

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benchmarks), pa se moze pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja. Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala pregovore, do planiranog prijema 2013. biti pod nadzorom kako bi se obezbedilo ostvarivanje kriterijuma.

 

Zemlje Zapadnog Balkana na početku približavanja EU prolaze kroz proces stabilizacije i pridruživanja, čiji je cilj da stabilizuju zemlje, podstaknu brzi prelaz na tržišnu privredu, promovišu regionalnu saradnju i otvore mogućnost za pristupanje EU. Taj proces, namenjen zemljama Zapadnog Balkana, predstavljen je na samitu u Zagrebu 2000. godine. Evropska perspektiva Zapadnog Balkana potvrđena je na samitu u Solunu 2003. godine.

 

Izvor: EurActiv.rs

Stavovi

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je 9. decembra da Srbija ne može i ne sme da odustane od evropske budućnosti jer bi svaka drugačija odluka imala teške posledice i istakao da politika "I EU i Kosovo" nije doživela poraz.

 

Tadić je istakao da će Srbija nastaviti dijalog sa Prištinom, jer problem Kosova mora da bude rešen. On je ponovio da Srbija neće priznati Kosovo ni implicitno ni eksplicitno i istakao da neće odustati od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao što su to od njega tražili stranci.

 

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić objavio je 9. decembra u Briselu da je podneo ostavku. Đelić je novinarima u Briselu rekao da ostavku podnosi, kao što je ranije obećao, zbog toga što odluka Saveta EU da Srbija na proleće dobije status kandidata "nije ono što je Srbija očekivala".

 

Nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas izjavio je da Srbija "nema razloga da se ljuti" na Nemačku ako 9. decembra ne bude doneta odluka da joj se dodeli status kandidata za članstvo u EU. "Srbija je kao svoj prvi prioritet izabrala članstvo u EU, to su jasno rekli predsednik Srbije, vlada i parlament. Ako hoćete da budete član nekog kluba, onda bi trebalo da naučite pravila kluba i da budete potpuno svesni da morate da igrate po tim pravilima. Srbija je upravo u toj situaciji", rekao je Mas novinarima u Studentskom kulturnom centru.

 

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da mu je žao što Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i pozvao premijera Mirka Cvetkovića da se "zahvali na poverenju" i podnese ostavku.

 

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da odluka da se odloži dodeljivanje kandidature Srbiji za mart 2012. godine predstavlja veliku pobedu proevropskih snaga u državi. "U martu će biti označen definitivni krah antievropskih snaga u Srbiji, koje su jedino uspele da uspore ali ne i da zaustave put Srbije ka EU", rekao je Čanak agenciji Beta.

 

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je 9. decembra da je nužno promeniti politiku koja je Srbiju dovela u slepu ulicu i da vlast treba da preuzme odgovornost za veliki neuspeh.

 

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuka Drašković ocenio je 9. decembra da Srbija mora blagovremeno da uspostavi regionalnu saradnju sa svima, uključujući i Kosovo, ukoliko želi u martu da "položi popravni ispit" i stekne kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

 

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da Srbija ništa nije izgubila time što 9. decembra nije dobila kandidaturu za Evropsku uniju i da vlast, ako je odgovorna, treba da podnese ostavku i raspiše izbore.

 

Nova Srbija ocenila je 9. decembra da je politika Vlade Srbije "EU nema alternativu" doživela fijasko i zatražila odgovornost Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera zato što je Srbija na začelju liste evropskih država.

 

Funkcioneri Srpske radikalne stranke zatražili su da Srbija odmah prekine pregovore o kandidaturi za članstvo u Evropskoj uniji jer je to, kako su naveli, jedini način da se zaustavi uništavanje države.

 

Članica Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić izjavila je da odlaganje odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU ne znači odbijanje niti odustajanje od evropskih integracija.

 

Predsednik Partije za demokratsko delovanje i jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi ocenio je da je bilo jasno i očekivano da Evropska unija neće dodeliti status kandidata za članstvo Srbiji dok se ne primene sporazumi Beograda i Prištine.

 

Evropski pokret u Srbiji pozvao je državne institucije da nastave reforme bez obzira na odlaganje očekivane pozitivne odluke Evropskog saveta o statusu kandidata Srbiji, ističući da odložena prilika nije izgubljena prilika.

 

Odluka Evropskog saveta o odlaganju dodeljivanja statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji je poruka da Srbija treba da promeni odnos prema evrointegracijama, ocenio je 9. decembra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

 

Odlukom Evropskog saveta da se dodeljivanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji odloži za februar, Srbija je kažnjena umesto da bude nagrađena, ocenio je profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.

 

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da su posledice odlaganja odluke o davanju kandidature Srbiji za članstvo u EU veće u političkom nego u ekonomskom smislu.

 

Izvor: Beta

 

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

FES
luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA