Dometi i granice ruskog uticaja u Jugoistočnoj Evropi      

Objavljeno : 06.11.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Ruski uticaj na Balkanu je realan i lako uočljiv i Evropa i Amerika kao garanti bezbednosti u regionu su pod pritiskom. Uprkos nadama u popuštanje neprijateljstva ili čak "veliku pogodbu" sa Rusijom, nema kraja takmičenju u regionu u kojem su neki lideri spremni na sve zarad političkih ili ekonomskih interesa.

 

Autor: Dimitar Bečev istraživač u Centru za slovenske, evroazijske i istočnoevropske studije na Univerzitetu Severne Karoline i saradnik u Atlantskom savetu

 

I pre, i od izbijanja ukrajinske krize, Rusija je uticala na region na mnogo načina.

 

I dok vojna moć Rusije ima dalekosežne posledice na bezbednost NATO i njenih članica iz crnomorskog regiona, ruske energetske kompanije Gasprom, Gaspromnjeft i Lukoil i dalje imaju veliku ulogu na lokalnim energetskim tržištima, iako se zakonodavstvom EU, bloku kojem region stremi, podstiču konkurencija i diverzifkovanje snabdevanja energijom.

 

Rusija ne popušta uticaj na Balkanu i pritiska Evropu i Ameriku kao garante bezbednosti u regionu. I, uprkos nadama u popuštanje neprijateljstva ili čak "veliku pogodbu" sa Rusijom, nema kraja takmičenju u regionu.

 

Zato je značajno proceniti izazov Rusije i prepoznati njene domete i ograničenja.

 

Ono što se dešava nije povratak na Hladni rat. U Jugoistočnoj Evropi nema blokova ili saveza koji su usmereni jedni protiv drugih i, pored toga, Rusija nema trajne saveznike ili koherentnu ideologiju da je izvozi i održava.

 

Takođe Rusija nije u poziciji da napravi "deo" ekonomske integracije, npr. širenjem Evroazijske ekonomske unije (EEU) na Balkan prihvatanjem u članstvo Srbije, Republike Srpske, Makedonije ili nekog drugog.

 

Čak i najbolji prijatelji Moskve u regionu gravitiraju EU na planu ekonomije i nastavljaju da održavaju dobre veze sa NATO i SAD.

 

Rusija sa svoje strane ne pokušava nužno da uspostavi svoju hegemoniju već samo da poremeti situaciju jer bi sve drugo bilo preskupo i izvesno nedovoljno vredno za Kremlj gledano prema "povraćaju na investiciju".

 

S druge strane, iako ima nekih sličnosti, ruski scenario u regionu nije kao u 19. i početkom 20. veka, kada je Rusija imala mnogo veći uticaj na Balkanu. Za razliku od tog vremena, Rusija je danas "samo" značajan ekonomski faktor i ruske energetske firme i različite finansijske investicije mnogo su efikasnije oružje.

 

Na Balkanu cilj Rusije je podrivanje postojećih institucija i pravila koja je uspostavio Zapad. Važno je napomenuti da Rusija u tome nije sama, već ima svoje saveznike i pratioce. Oni sarađuju sa Rusijom zbog vlastitih političkih i ekonomskih interesa a značajno je reći da su neki od ruskih partnera u ne tako dalekoj prošlosti smatrani prozapadno orijentisanim. Neki od primera su Milorad Dodik u Republici Srpskoj ili Redžep Tajip Erdogan u Turskoj i Nikola Gruevski u Makedoniji.

 

Drugi idu u suprotnom pravcu i napuštaju Rusiju kako bi se u potpunosti uskladili sa Zapadom, kao što je slučaj sa Milom Djukanovićem i Crnom Gorom.

 

Ruski "otisak" u JIE, koji je dramatično proširen 2000-tih, nedavno je postao još vidljiviji zbog konfrotacije u odnosima Moskve i Zapada.

 

Rusija je spremna da izazove Ameriku i njene saveznike i želi da umesto onoga ko je na međunarodnoj agendi bude onaj ko postavlja agendu.

 

Najsnažniji pritisak Rusije je u "bliskom inostranstvu", odnosno zemljama Istočnog partnerstva, kako ih zove Brisel, ali i u postokomunističkim zemljama južne i centralne Evrope uključujući bivšu Jugoslaviju, i naravno Tursku.

 

Mada su zapadne sankcije i zanatan pad cena nafte ozbiljno pogodili Moskvu, ona zna kako da iskoristi uticaj, slabosti i prilike na evropskoj periferiji.

 

Širom Evrope lideri, vlade i biznis više su nego voljni da prihvate podršku Rusije radi postizanja svakovrsnih ciljeva, npr. da uravnoteže situaciju zbog pretnji spolja, da se zaštite i traže ustupke od Zapada, da ućutkaju domaće rivale ili kritičare.

 

Takvo ponašanje nije odlika samo JIE, gde ulogu imaju i istorijske veze sa Rusijom. Bez sumnje, tome su vične i mnoge druge zemlje, uključujući Mađarsku, Češku, Italiju, Austriju i Nemačku. Koje god da je vreme u pitanju, uvek će biti igrača spremnih da posluju sa Rusijom.

 

Rusija verovatno nije u poziciji da potkopa EU i Kremlj nema koherentan model koji može da se izvozi u post-sovjetski prostor. Takvi modeli nisu ni "upravljana demokatija" ili "suverena demokratija" iz Putinova prva dva mandata, ni slavljenje konzervativnih vrednosti i vere u poslednje vreme, niti uzdizanje Rusije kao jedinstvenog protivnika globalnog liberalizma.

 

Od Beograda do Ankare, od Sofije do Budimpešte, disfunkcionalne demokratije i nazadovanje ka autoritarnoj politici nisu rezultati Moskve već domaćih problema. Pored toga, Rusija nema ekonomske resurse da finansira ideološke "krstaške ratove" a ni volju da podstiče prijateljske režime.

 

Da je to tačno, pokazuje Balkan. EU je, iako u problemima, suočena sa egzistencijalnom krizom, i dalje privlačna za region zbog svog tržišta, velikih finansijskih transfera i, u manjoj meri, moći njenog narativa.

 

Stoga, ono što ostaje jeste rivalstvo između oportuniste koji ima jasne ciljeve ali ne i sredstva da ih ostvari i dezorijentisanog Zapada koji ima sredstva ali ne razmišlja kako da ih koristi.

 

Kada je o Zapadu reč, isto važi i za EU, gde članice teško da govore istim jezikom o Rusiji, i za SAD, gde je pak i dalje teško naći pravu ravnotežu između uzdržavanja i angažovanja.

 

U međuvremenu zemlje JIE ploviće u mutnim vodama novog takmičenja. Većinom će ići ka Zapadu ali i držati sve opcije otvorenim.

 

Tekst je objavljen 23. oktobra u magazinu Američki interes (The American Interest) koji se bavi pitanjima spoljne politike, međunarodnih odnosa, odbrane, globalne ekonomije. Reč je o izvodu iz knjige Bečeva "Suparnička sila: Rusija na Jugoistoku Evrope".

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

17.11..2017, Beograd
Organizator: Koalicija 27
15.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, UNDP
15.11.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin
14.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, Ministarstvo rada, EU info centar
07.11.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar, PKS
03.11.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fondacija Fridrih Ebert
01.11.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
31.10.2017, Beograd
Organizator: EPuS i FPN
01 - 02.11.2017, Novi Sad-Beograd
Organizator: Francuski institut
25.10.2017, Beograd
Organizator: Koalicija prEUgovor
24.10.2017, Beograd
Organizator: Evropski pokret u Srbiji
23.10.2017, Beograd
Organizator: RYCO
17.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
12.10.2017, Beograd
Organizator: Građanske inicijative
11.10.2017, Beograd
Organizator: TACSO
10.10.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU i Tim UN
09.10.2017, Brisel
Organizator: Savet za regionalnu saradnju
06.10.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
05.10.2017, Beograd
Organizator: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridirh Ebert
02.10.2017, Beograd
Organizator: CZKD
28.09.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Tempus
26.09.2017, Beograd
Organizator: EUNIC Srbija
22.09.2017, Novi Sad
Organizator: CINS
21.09.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo pravde
20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA