Berlinski proces treba modifikovati      

Objavljeno : 10.07.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Berlinski proces je jedina politička konferencija visokog ranga koja je isključivo fokusirana na preostale zapadnobalkanske (ZB) zemlje koje nisu članice EU. Usred višestrukih kriza unutar EU koje su skrenule pažnju Unije sa proširenja poslednjih nekoliko godina i uz sve više članica usmerenih ka proširenju, Berlinska inicijativa koju je Nemačka promovisala 2014, neophodna je za pripremu zapadnobalkanskih zemalja za članstvo. Do sada su održana tri samita, a sledi onaj u Trstu 12. jula. U međuvremenu neki analitičari smatraju da su potrebne izvesne promene u Berlinskom procesu kako bi bio što efikasniji za zemlje regiona.

 

Ono što je u tom procesu najvažnije, navodi se u dokumentu Savetodavne grupe za Balkan u evropskoj politici (BiEPAG) "Budućnost Berlinskog procesa", svakako je bavljenje nekim od ključnih stukturnih problema u regionu. U tom formatu Berlinski proces je domaćin EUZB6 serije samita koje treba nastaviti i po isteku pet godina, odnosno i posle 2018, kako je ranije planirano.

 

U sažetku ove politike, BiEPAG predlaže nekoliko strukturnih promena koje treba uvesti u okviru Berlinskog procesa i posle Londonskog samita 2018. godine, kako bi se učinio efikasnijim za zemlje na koje se odnose i korisnijim za njihove građane.

 

U procesu, pored zemalja ZB, učestvuju Nemačka, Francuska, Italija, Slovenija i Hrvatska, kao i Evropska komisija i međunarodne finansijske institucije.

 

Očekuje se da proces bude stabilan u smislu broja učesnika, s obzirom da bi povećanje nosilo rizik promene dinamike i agende za sopstvene interese.

 

Kad je reč o kontekstu, međutim, proces je raznovrstan dotle da uključuje regionalnu kooperaciju, bilateralne teme, i druga pitanja u vezi sa mladima, migracijom, povezanošću, ekologijom i od nedavno vladavinom prava.

 

Pripreme za godišnje samite nisu uvek transparentne, a odabir godišnjih tema se čini pre kao ad hoc vežba nego kao deo pažljivo planirane strategije.

 

Posledica nejasno definisanih ciljeva procesa omogućava zemljama ZB da manipulišu percepcijom ostvarenih rezultata u komunikaciji sa drugim akterima i javnošću. Zato je u budućnosti važno da se unutar Berlinskog procesa broj tema ograniči i da se odrede prema prioritetima kako bi se izbeglo razvodnjavanje konkretnih zadataka.

 

Takođe, ključno je i da se izbegne dupliranje pristupnog procesa što Evropsku komisiju obeshrabruje da se suštinski uključi u proces.

 

Strukturu Berlinskog procesa, prema mišljenju analitičara BiEPAG, treba modifikovati u cilju dodatnog pritiska odozgo na dole na zemlje učesnice i učiniti ga efikasnijim. Bilo bi važno da se proces dalje institucionalizuje, da se postave opipljivi ciljevi koje treba ostvariti.

 

U tom smislu važno je da se zemljama postave konkretne obaveze mimo usvajanja deklarativne posvećenosti ciljevima. Implementaciju odgovornosti bi trebalo nadgledati cele godine i ocenjivati na samitu, uz mogućnost da se javno imenuju i kritikuju vlade koje kasne sa primenom.

 

Potencijal Berlinskog procesa je vidan jer su brojni donatori i regionalne i međunarodne organizacije koje se bave Zapadnim Balkanom, kao i velike evropske kompanije ispoljile zainteresovanost za proces. Od njegovog početka u leto 2104, brojni programi i inicijative su započeti, ali je njihova implementacija prilično razočaravajuća.

 

Uz to, instrumenti finansiranja ne mogu lako da se preusmeravaju kako bi odmah koristili onima kojima su najviše potrebni i koji su pogođeni socijalnim i ekonomskim uslovima u regionu. Kako bi se taj jaz premostio, Nemačka je najavila "Berlin plus", dodatak Berlinskom procesu, kako bi se što bolje spremili da odgovore potrebama regiona. To bi trebalo upotrebiti za obezbeđivanje važnije uloge regionalnim organizacijama i evropskim kompanijama, posebno onim koje su uključene u teme o povezivanju da poguraju Zapadni Balkan da se direktnije i odlučnije uključi u merila evropskog jedinstvenog tržišta.

 

Uspeh Berlinskog procesa, mimo činjenice da pospešuje napore da zemlje ZB budu uključene u EU pristupne procese, bio je obeležen i nekolikim opipljivim rezltatima prethodnih samita, pre svega osnivanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i potpisivanjem Deklaracije o regionalnoj saradnji i Rešavanju bilateralnih nesuglasica.

 

Kako bi se momentum produžio, ključno je da svaki sledeći samit proizvede po jedanu vidljivu uspešnu priču koja bi građanima Zapadnog Balkana donela trenutno olakšanje i podsetila ih na dobrobiti evropskog projekta.

 

Jedna takva inicijativa bi mogla da ide u pravcu dogovora o inkluziji ZB6 u evropsku politiku "roming kao kod kuće". Potencijalna implementacija tako opširnog dogovora bila bi u potpunoj saglasnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP), kao što bi olakšao i postupno usklađivanje regionalnih zakonodavstava sa evropskim zakonima i standardima, tako stvarajući novi podsticaj u regionalnoj ekonomiji za privlačenje investicija.

 

To bi pripremilo region za buduće učešće u evropskom zajedničkom tržištu. Još važnije je što bi to iskreno približilo građane jer bi, na primer, i oni iz EU i sa ZB štedeli u romingu, posebno kad već postoji kretanje ljudi između te dve regije.

 

Na kraju, napori unutar Berlinskog procesa bi prvenstveno trebalo da budu fokusirani na ispunjavanje Kopenhaških pristupnih kriterijuma, kao što je, recimo, sposobnost zemlje kandidata da preuzme obaveze članstva uključujući privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije. Imajući ovo u vidu, trebalo bi pojačati efekat proširenja insistirajući na nezavisnosti ključnih institucija i jačanju demokratskih snaga u ZB6, zaključuje se u dokumentu BiEPAG.

 

Berlinski proces koji obuhvata šest zemalja EU i zemlje Zapadnog Balkana, pokrenut je 28. avgusta 2014. godine kao forum susreta na najvišem nivou predstavnika vlada Zapadnog Balkana, privrednih komora i civilnog društva. Dosadašnja godišnja okupljanja održana su u Berlinu, Beču i Parizu.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

20.09.2017, Pančevo
Organizator: Gradska uprava Pančeva
19.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU, EU info centar i SKGO
18.09.2017, Beograd
Organizator: BOŠ i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
15.09.2017, Beograd
Organizator: Beograd Prajd
14.09.2017, Beograd
Organizator: POINTPULS i BCBP
15.09.2017, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji
14.09.2017, Vlasinsko jezero
Organizator: Evropski PROGRES
13.09.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku
06.09.2017, Beograd
Organizator: Ujedinjene nacije
05.09.2017, Beč
Organizator: Energetska zajednica
25.08.2017, Beograd
Organizator: Balkanmagazin i EPS
25.07.2017, Beograd
Organizator: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
06.07.2017, Beograd
Organizator: Ministarstvo zaštite životne sredine i Nacionalni konvent
04.07.2017, Beograd
Organizator: ISAC fond i Fridrih Ebert fondacija
30.06.2017, Beograd
Organizator: Centar za spoljnu politiku i Fridrih Ebert fondacija
22.06.2017, Beograd
Organizator: CEP, EU Info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
22.06.2017, Beograd
Organizator: Fondacija Hajnrih Bel
15 - 17.06.2017, Beograd
Organizator: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, Mreža za nasleđe JIE
14.06.2017, Beograd
Organizator: Ambasada Italije u Srbiji
15.06.2017, Beograd
Organizator: Novinska agencija Beta
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
18.05.2017, Beograd
Organizator: EU info centar
25.05.2017, Beograd
Organizator: EU Info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA