Brisel: Stvorite jedinstveno tržište Zapadnog Balkana      

Objavljeno : 17.03.2017. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska komisija predlaže Zapadnom Balkanu uspostavljanje jedinstvenog tržišta, kao put ka prosperitetu i prečicu ka EU. Tim povodom Fajnenšel tajms prenosi reči ekonomskog savetnika Vlade Srbije Vladimira Krulja da Beograd tu zamisao podržava, a Dojče vele intervju sa evropskim komesarom Johanesom Hanom koji smatra da je to rešenje da prestanemo da "jedni drugima skačemo za vrat".

 

Na samitu Zapadnog Balkana u Sarajevu, evropski komesar za proširenje Johanes Han je rekao da bi uspostavljanje jedinstvenog tržišta, prema konzervativnim procenama, omogućilo otvaranje 80.000 radnih mesta.

 

"Predlažemo zajedničko tržište Zapadnog Balkana kao osnov za pristupanje EU u budućnosti. Naša ambicija je da uklonimo prepreke i stvorimo jedinstven ekonomski prostor, a dugoročni cilj je integrisati tržište Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU", rekao je Han.


Ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana, ocenio je, veoma je važan kako bi zemlje regiona postale punopravni članovi EU ne samo u pravnom smislu, nego i smislu ekonomske snage i moći. Ali, kako je rekao nakon samita za Dojče vele, ekonomska saradnja ima ključnu ulogu u izgradnji mira, a tome služi i Berlinski proces pojačane političke saradnje i intenziviranja ekonomskih veza i infrastrukturnih projekata.

 

"Berlinski proces nije ništa drugo nego kopiranje osnivačke ideje Evropske unije prema kojoj se intenziviranjem saradnje, oduzima želja da jedni drugima skačemo za vrat. Tu postoji nekoliko oblasti, kao što je transportna. Sama činjenica da se grade autoputevi povezuje zemlje. Isto kao i železničke linije. To vodi povećanoj međuzavisnosti", navodi Han u intervjuu za Dojče vele (DW).

 

Predlog bi obuhvatio zemlje regiona koje teže EU - Srbiju, Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Prema navodima FT-a, evropski zvaničnici ukazuju da, uprkos liberalizovanju tarifa, postoje prepreke za trgovinu i ogrnaičenja protoka kapitala.

 

U intervjuu je pomenut i otpor Crne Gore i Kosova ovakvom predlogu, a Han je rekao da je posao timova EU koji pripremaju samit regiona u Trstu za jul ove godine da pripreme informacije i razveju sumnje.

 

"Ako u Crnoj Gori misle da to smanjuje njihove šanse za brz prijem u Uniju, to nikako neće biti slučaj. Naprotiv, ta zemlja koja je i danas najdalje otišla, doživeće novi polet. Možemo brže uspostaviti zajedničko tržište, nego što će Crna Gora biti primljena u EU. Moguće je da će zemlja profitirati čak i više od drugih zemalja", naveo je evropski komesar, dodajući da bi jedinstveno tržište pomoglo i onima koji zaostaju da se ubrzaju.

 

Fajnenšel tajms prenosi i izjavu savetnika Srbije za pregovore o EU Vladimira Krulja, koji kaže da Beograd podržava takav predlog.Kao posebne argumente navode i da je potrebno usklađivanje propisa o infrastrukturi i energetici, jer ukoliko projekat počinje u Zagrebu a završava se u Beogradu, potrebni su jedinstveni stadardi recimo za građevinske dozvole, kako bi investitori imali manje posla s birokratijom. Ako bi ti propisi bili u skladu i sa EU, to bi doprinelo i evropskim integracijama.

 

"Trebalo bi da se prodaju kao jedinstveno tržiđte od više od 20 miliona ljudi", rekao je jedan viši zvaničnik Evropske komisjie, a preneo FT.

 

Prvi put lideri Balkana u regionu

 

Na samitu Zapadnog Balkana u Sarajevu, čiji je domaćin bio predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, učestvovali su premijeri Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Duško Marković, Makedonije Emil Dimitrijev, Albanije Edi Rama, Kosova Isa Mustafa i ministar spoljnih poslova Italije Anđelino Alfano.

 

Evropski komesar Han je čestitao premijerima jer je to, kako je rekao, prvi put da su se premijeri Zapadnog Balkana okupili na području Zapadnog Balkana", što je veliki gest i pokazuje koliko je napredak ostvaren.

 

Han je rekao da je na sastanku još jednom uverio premijere u "ozbiljnost i jak interes EU" da radi na daljoj integraciji Zapadnog Balkana.

 

On je za Dojče vele, na pitanje o uticaju Evrope u više brzina na Balkan, rekao da se protivi toj ideji, koja bi podrazumevala da deo zemalja brže napreduje u povezivanju u određenim oblastima.


EU ključna za saradnju na Balkanu

 

Samit je održan u trenutku povećanog interesovanja EU za region, nakon nedavne posete šefice evropske diplomatije Federike MOgerini regionu, koja je liderima EU prenela zabrinutost zbog napetosti i mogućeg uticaja drugih sila u regionu. Evropski lideri su na samitu ovog meseca dali političku podršku evropskoj perspektivi Balkana i povećanom angažmanu Unije u tom pravcu.

 

Na samitu u Sarajevu, premijeri Zapadnog Balkana su usvojili zajedničku izjavu u kojoj su istakli da je postojanje evropske perspektive ključno za međusobnu saradnju i napredak pojedinačnih zemalja i celog regiona.

Domaćin samita, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je da su inicijative iznete na današnjem sastanku zvaničnika Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Kosova delimično pretočene u zajedničku izjavu.

"Naša poruka je da želimo da evropska perspektiva ostane potpuno prisutna, želimo aktivnije i češće prisustvo predstavnika EU i veći obim investicija na prostoru Zapadnog Balkana", izjavio je Zvizdić na konferenciji za novinare po završetku samita.

Zvizdić je rekao da su na sastanku predloženi projekti koji treba da budu realizovani u svakoj zemlji i u regionu, pre svega saobraćajni i energetski projekti, a da EU treba da pomogne u njihovoj realizaciji. Na sastanku se, dodao je, razgovaralo o evropskim integracijama, ekonomskoj saradnji, infrastrukturnim projektima, saradnji u oblasti obrazovanja, očuvanju mira i stabilnosti.


Cilj samita bio je, prema njegovim rečima, predstaviti i definisati zajedničke interese i inicijative za naredni samit Zapadnog Balkana u Trstu sredinom jula.



"Govorili smo i o problemima, nismo hteli da ih sakrijemo pod tepih", rekao je Zvizdić i dodao da su svi pokazali da su potpuno orijentisani ka kreiranju "ambijenta kvalitetne saradnje, međusobnog razumevanja i uvažavanja i očuvanja stabilnosti".

 

Šta posle samita?

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić postavio je pitanje efekta ovakvih sastanaka.

"Lepo što ćemo mi da izađemo sa još jednom deklaracijom, divne su nam fotografije, frizure su nam super, samo što čim prođe današnji dan, opet ćemo da imamo svađe i sukobe", rekao je Vučić, uz ocenu da zemlje Zapadnog Balkana na zajedničkim skupovima uvek govore o ekonomiji i pitanjima koja ih spajaju, a kada se skupovi završe, vraćaju se političkim temama ili ne pričaju uopšte.

Prema njegovim rečima, da je više učinjeno na pitanju ekonomskog spajanja, bilo bi manje problema u slanju nekakvih drugačijih poruka građanima regiona.

Vučić je naveo da svi u regionu veruju u evropsku perspektivu, ali da niko u Srbiji više ne pominje datume, dodajući da mu se čini da je slična situacija i u mnogim zemljama Zapadnog Balkana. Dodao je da bi voleo da je evropska perspektiva u regionu nešto jasnija.

 

Crnogorski premijer Duško Marković ocenio je da je "popustila" pažnja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i da je evropska perspektiva regiona "zapela u administrativnom pristupu proširenju".


"Evropska perspektiva regiona je donekle zapela u administrativnom, odnosno formalističkom pristupu procesu proširenja, umesto snažnog fokusiranja na magistralne, strateške odluke i umesto nedvosmislene podrške proevropskim političkim snagama u državama Zapadnog Balkana", kazao je Marković.


Marković je rekao da se ponekad stiče utisak da je prevladalo mišljenje da će se proces proširenja odvijati, makar i sporo i rutinski, bez obzira na turbulencije u samoj EU, bez obzira na snažan upliv takozvane treće strane na Zapadni Balkan, ali da on smatra da se "Zapadni Balkan ne može pridruživati Evropskoj uniji ni sporo, ni rutinski", naveo Marković.


On je izrazio očekivanje da, uprkos sopstvenim izazovima, Evropa pojača svoje prisustvo u regionu, da se proces proširenja ne usporava zbog formalnih, birokratskih ili drugih razloga koji nisu suštinske prirode, već da afirmiše kvalitetno urađen posao svake države u pregovaračkom procesu i na taj način drži otvorenim svoja vrata za Zapadni Balkan.

 

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Beta

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

luxemburg mali

20.04.2017, Beograd
Organizator: EU info centar

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA