EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Litvanija smanjuje energetsku zavisnost od Rusije    

Objavljeno : 16.07.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Nekadašnja sovjetska republika Litvanija napravila je plan da smanji energetsku zavisnost od Rusije. Prema proceni ministra energetike Litvanije Arvidasu Sekmokasu, Rusija previše naplaćuje gas Litvaniji, i to iz političkih razloga. On je planirane poteze svoje zemlje uporedio sa potezima pešaka u šahovskom meču protiv jakog protivnika - Rusije. Među planiranim merama su dodatna liberalizacija tržišta, povezivanje sa evropskom mrežom i izgradnja gasnog terminala. Najslabija karika je plan izgradnje nuklearne elektrane.


"Formula za cene gasa veoma je složena, a deo nje je politički koeficijent K", rekao je litvanski ministar energetike Sekmokas, govoreći o tome zašto njegova zemlja plaća previsoku cenu gasa. Sekmokas je posebno istakao da je taj koeficijent u potpunosti proizvoljan.

Kada je reč o drugim razlozima, on je naveo nedostatak konkurencije, jer cena pada kada se poveća broj potencijalnih dobavljača.

 

Prema rečima Sekmokasa, Rusija je Litvaniji kao malom klijentu mogla da postavi uslove po principu "uzmi ili ostavi", dok u odnosu sa Nemačkom, velikom zemljom, ruski državni monopol Gasprom sebi nije mogao da dozvoli takav luksuz već je primenio drugačiju pregovaračku strategiju.

Ministar energetike Litvanije smatra da su novi energetski propisi EU, takozvani treći energetski paket, najveća pomoć njegovoj zemlji u oslobađanju zavisnosti od Rusije. Treći energetski paket donosi obavezu da se proizvodnja energije odvoji od distribucije. Parlament Litvanije je direktive EU već usvojio. Tekst o liberalizaciji tržišta gasa usvojen je u junu 2011. godine, a struje sedam meseci kasnije.

Pored toga, ministri energetike EU u februaru 2011. godine odlučili su da do 2015. godine u EU ne bi trebalo više da bude "izolovanih energetskih ostrba", a pod time su u velikoj meri mislili na tri balitičke zemlje koje su i dalje deo sovjetske mreže.

"Politički gledano, problem je rešen. Sprovođenje u delo je manji problem", ocenio je Sekmokas.,

Agenda za energetsku nezavisnost

Background

Litvanija od Rusije uvozi 80% energije od zatvaranja nuklearne elektrane Ignalina 2009. godine. U Litvaniji se smatra da energetska zavisnost od Rusije predstavlja problem za položaj te zemlje.

 

Nuklearka Ignalina zatvorena je nakon što je na samitu najvećih privreda sveta G7 1992. godine odlučeno da je potrebno zatvoriti i nju, kao i četiri jedinice nuklarke Kozloduj u Bugarskoj i Bohunice u Slovačkoj zbog viskog rizika. Do sada su sve zatvorene, a demontiranje elektrane Ignalina je u toku.

 

O zatvaranju nuklearnih elektrana ove zemlje su pregovarale i prilikom pregovora o pristupanju EU i to je uneto u ugovore o pristupanju. Prevremeno zatvaranje je donelo velike troškove ovim zemljama, pa one od EU zbog toga dobijaju finansijsku podršku.

 

Sekmokas je izneo i kalendar postizanja energetske nezavisnosti do 2020. godine.

Do kraja 2014. godine planirano je da se razdvajanje proizvodnje i distribucije energije u potpunosti primeni u Litvaniji. Do tada bi trebalo i da se, pod nadzorom države, izgradi i počne da funkcioniše terminal za tečni gas na vodi.

U 2016. godini očekuje se da se prenosni sisem Litvanije uskladi sa evropskom mrežom operatera prenosnih merža za struju ENTSO-E. Evropska komisija je dobila ovlašćenje da pregovara sa Rusijom i Belorusijom, a Litvanija je usvojila zakon o ovom usklađivanju.

Čini se da će u ovom pogledu problem predstavljati ruska enklava Kalinjingrad, koja se nalazi između Poljske i Litvanije i od 1946. godine je u sastavu Sovjetskog saveza, a danas je ruska enklava. Međutim, ukoliko Rusija želi tamo da izrgadi nuklearnu elektranu, i u njenom je interesu da se ta enklava uskladi sa EU.

Litvanija takođe gradi energetske veze sa Poljskom, Švedskom i Finskom. Rok za izgradnju veze sa Poljskom je 2016. godina.

Nuklearka - najslabija karika

Smatra se da je najslabija karika ovog plana izgradnja nuklarne elektrane u opštini Visaginas.

Zvanična procena je da će troškovi iznositi pet milijardi evra, a početak izgradnje planiran je za 2015. godine.

Potrebni zakoni već su usvojeni, a i ministar finansija je dao pozitivno mišljenje u pogledu državnih obveznica. Ostaje pitanje da li će Poljska, kao što je ranije najavljeno, učestvovati u projektu. Prema sadašnjem planu, Litvanija učeštvuje sa 38%, Estonija sa 22%, Letonija sa 20% a japanski holding Hitači (Hitachi) sa 20%.

Evropska komisija jeste nedavno dala pozitivno mišljenje za izgradnju. Međutim, to mišljenje može biti dovedeno u pitanje.

Komisija je, naime, navela da Visaginas treba da bude ekonomski održiv čak i u slučaju da u regionu bude nekoliko novih nuklearnih elektrana.

Belorusija, naime, navodno planira da izgradi nuklarnu elektranu sa ruskom tehnologijom u mestu samo 50 kilometara udaljenom od Viljnusa, z finansijsku podršku EU. Rusija je nedavno takođe počela da gradi nuklearnu elektranu u Kaljiningradu, koji se takođe graniči a Litvanijom.

Analitičari smtraju da nuklearka u Visaginasu neće biti isplativa.

Takođe, profesor političkih nauka na univerzitetu u Viljnusu Arunas Molinas ukazao je da ne postoji ni politička saglasnost o izgradnju nuklearke.

Na izborima 14 oktobra, naime nije isključnenoa pobeda opozicionih socijal demokrata. "Čini se da socijaldemokrate po pitanju Visaginasa imaju drugačije mišljenje (od vladajućeg desnog centra)", rekao je on, dodavši da ne bi bilo iznenađenje ukoliko bi zaustavili projekat.

Problem je i uklanjanje nuklarke Ignalina, koje teče nedovoljno brzo. Dva poslanika evropskog desnog centra Evropske narodne partije nedavno su posetiila ovu lokaciju i zapretila čak da će od Komisije zatražiti da suspenduje sredstva za pomoć za zatvaranje ove elwektrane zbog sporog napretka u radovima.

Visaginas isuviše skup

Istraživačica briselske kancelarije međunarodnog Ist-Vest instituta (East West Institute) Danila Bočkarev ocenila je da je optimistična u pogledu izgradnje terminala za tečni gas, ali ne i u pogledu izgrađe nuklarne elektrane.

Terminal kako je navela, nije toliko skup, značajan je za sigurnost zemlje i može da opstane ukoliko se postigne makar ista cena gasa kao od ruskog Gasproma.

Pored toga, postoji i politička volja, o čemu svedoči i usvojeni propis koji obavezuje lokalna komunalna predzeća da kupuju najmanje 25% gasa preko novoh terminala. Unajmljen je i terminal za regasifikaciju u luci Klaipeda u 10-godišnjem ugovoru vrednom 560 miliona evra. Preliminarni ugovori o snabdevanju poptisani su sa jednom španskom i jednom američkom kompanijom, a pegovara se i sa Katarom.

Litvanija može da podnese cenu, a ocenila je ona, dodavši da će jedini pravi izazov biti pronalaženje snabdevača gasom.

"Situacija u pogledu nuklarke Visaginas je manje ružičasta", ocenila je ona.

Troškove je procenila na 7 milijardi evra, odnosno 20% bruto domaćeg proizvoda Litvanije, 40% BDP Estonije ili 32% BDP Letonije, pri čemu se može očekivati i rast cene posebno zbog novih bezbednosnih zahteva koji se uvode nakon nesreće u japanskoj elektrani Fukušima.

Visaginas će takođe imati konkurenciju u ruskoj Baltičkoj nuklearnoj elektrani koja bi mogla da ima direktan pristup potrošačima u baltičkom zemljama.

Ruska nuklearka suočiće se sa istim problemima kao i Visaginas, ali će kao ruski projekat moći da računa na lakši pristup finansijama, na primer preko ruskih državnih banaka.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Elektroprivreda Srbije
luxemburg mali
Argus

15.09.2014, Beograd
Organizator: Misija OEBS u Srbiji
05.09.2014, Beograd
Organizator: Delegacija EU u Srbiji i Sekretarijat za saobraćaj Beograda

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA