EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Ulaganja ključna za stabilnost cena struje    

Objavljeno : 27.04.2012. Štampa El. pošta bookmark
 

Struja u Srbiji je daleko niža od tržišne i za domaćinstva i za privredu. To će se, po svoj prilici, postepeno menjati, a veliki deo privrede već sledeće godine izgubiti pravo na snabdevanje po regulisanim cenama i moraće da se snabdeva na tržištu. Cene koje će tada morati da plate kratkoročno gledano mogu zavisiti od suše i cena goriva. Međutim, dugoročno gledano, potrebna su ulaganja u prenos i proizvodnju struje. Kako je rečeno na konferenciji o održivoj energiji Re:Enerdži (Re:Energy), novac za to može da se nađe, ali uz poboljšanje investicione klime. Povoljan uticaj trebalo bi da odigra i razvoj regionalnog tržišta jugoistočne Evrope, koje je predviđeno ugovorima, ali se uglavnom ne primenjuje.

 

"Para ima, ali projektom se mora pokazati da se uloženi novac može vratiti" sa odgovarajućom kamatnom stopom, rekao je šef sektora za trgovinu energetske kompanije EFT Mladen Apostolović.

 

Na panelu na kojem su učestvovali i direktor Dkrekcije za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević i menadžer za međunarodne projekte Austrijske mreže (Austrian Power Grid) Milan Vukasović, ukazano je da postoji i potencijal za razvoj regionalnog tržišta, između ostalog s obzirom na to da je godišnji prekogranični potencijal 30 teravata.

Background

Prema Zakonu o energetici usvojenom 2011. godine, u 2013. godini će veliki potrošači iz privrede morati da se snabdevaju na tržištu. Od početka 2015. godine, tu mogućnost dobiće i domaćinstva i mala preduzeća. Predviđeno je da cenu struje ubuduće utvrđuje Agencija za energetiku, a ne Vlada Srbije To su prvi koraci u liberalizaciji tržišta struje, koja za sada nije počela uprkos zakonu iz 2004. godine.

 

Region koji čine Zapadni Balkan, Slovenija, Mađarska, Rumunija i Bugarska je neto uvoznik energije. Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina su neto izvoznici, dok Srbija uglavnom ima uravnoteženu potrošnju.

 

Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a više od 20% je niža nego u najsiromašnijim zemljama EU Bugarskoj i Rumuniji. EU, ali i energetske kompanije, traže da se cene povećaju i posebno za privredu približe tržišnim. Uz to su potrebne mere za zaštitu manje imućnih slojeva stanovništva.

 

Međutim, u regionu, koji obuhvata Zapadni Balkan, ali i Mađarsku, Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, elektroprivrede imaju unutrašnje probleme i niske regulisane cene za stanovništvo i privredu, koje su posebno niske u Srbiji, a smanjuju interesovanje za trgovinu, a samim tim i likvidnost tržišta. Kako je naveo Apostolović, bez interesa nema razvoja tržišta, osim na papiru.

 

Pored toga, kako je istakao, zemlje uvoze i de fakto izvozne i uvozne takse, i one postoje i u sve tri zemlje regiona koje izvoze energiju - Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji, od kojih samo BiH planira da ih ukine.

 

Prema rečima Apostolovića, ugovori za prenos energije često sadrže ogradu koja omogućava otkazivanje prenosa, što unosi neizvesnost.

 

Kako je naveo predstavnik EFT-a, ovom trenutku se najviše isplati ulagati u reverzibilne hidroelektrane, jer su najisplativije, i u čiste tehnologije proizvodnje na ugalj. Elektrane na ugalj imaju tu prednost što je cena goriva stabilna, za razliku od gasa, na primer, pa je situacija čista i moguće je dobiti kredit, istakao je on.

 

Direktor direkcije za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević složio se s tim mišljenjem, ocenivši da je ulaganje u obnovljive energije dosta skupo i da će jedino kapaciteti na vetar imati određenu ulogu u narednom periodu.

 

Kao nepovoljne okolnosti na energetskom tržištu Srbije, Vlaisavljević je naveo nepovoljne makroekonomske uslove, činjenicu da se zimi svaki treći kilovat potroši na grejanje, da je ekonomska situacija loša, zbog čega je manja i naplata, da je energetska efikasnost niska i u domaćinstvima i u privredi, kao i da je regulisana cena struje i za privredu i za građane niska, niža čak nego u regionu.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Guido Gerding, Wikimedia

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

Partner rubrike

Elektroprivreda Srbije
luxemburg mali
Argus

24.12.2014, Beograd
Organizator: Fondacija Centar za demokratiju

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Ivan Cvejić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA