Projekat podržali

Evropska Unija

Soros

Sponzori mreže

 

EurActiv Newsletter
Prijava na NewsLetter


Beta OMS

Janmat: Veliki uticaj države na ekonomiju    

Objavljeno : 22.11.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Frejk Janmat (Freek Janmaat), šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji

 

Uticaj države na privredu me pomalo brine. Mislim da bi država trebalo da se usmeri na smanjenje tog uticaja, budući da je to deo ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Potrebno je smanjiti subvencije, a siromašne građane zaštititi ciljanim merama od prevelikih troškova, na primer za cene struje. Vlada nas je uputila uplanove za reforme sistema javnih nabavki. Smatramo da je doslednija primena zakona bolja od opsežnih reformi sistema. U svakom slučaju, kapacitete sadašnje Uprave za javne nabavke treba iskoristiti, a ugovaranje i kontrolu ne treba poveriti jednoj instituciji, već ih treba razdvojiti.

 

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović


U Srbiju ste došli tek nedavno. Kakvi su vaši dosadašnji utisci o ekonomskom sistemu Srbije i da li imate neke preporuke za srpske vlasti?

 

Mislim da su institucije, a tu mislim na primer na ministarstva i agencije, po pitanju zaposlenih dosta dobre i da raspolažu znanjem i iskustvom. To je na mene ostavilo veoma dobar utisak.

 

Ono što me malo brine je opšti uticaj države na privredu koji se ispoljava na razne načine, na primer kroz nivo subvencija, privatizaciju koja nije toliko napredovala, sistem kontrolisanih cena, državne monopole... Tu treba dosta učiniti, između ostalog i zbog toga što su baš to ekonomski kriterijumi iz Kopenhagena za zemlje koje se pridružuju EU. Oni podrazumevaju slobodno tržište i sposobnost privrede da se suoči sa pritiskom konkurencije na unutrašnjem tržištu.

U tom smislu mislim da bi bilo veoma dobro da se Srbija prilikom kreiranja politike usredsredi na smanjenje tog uticaja države na privredu.

 

U kojim sektorima su monopoli najveći problem?

 

Rekao bih da je u sektoru struje, gde imate samo jednog snabdevača - EPS. To je očigledno. Pored toga, u transportnom sektoru, ali i u poštanskom sektoru. Reč je pre svega o sektorima u kojima imate državna preduzeća koja su ustvari monopoli.

 

Da li je to problem i u privatnom sektoru?

 

Imamo indikacije da bi to mogao da bude slučaj u nekim segmentima tržišta hrane, možda i u nekim segmentima sektora osiguranja. Zato je veoma dobro što imamo Komisiju za zaštitu konkurencije koja razmatra sve navodne slučajeve kršenja zakona o konkurenciji. Smatram da je tu značajno i podizanje svesti u kompanijama o suštini tog zakona i o pravilima.

 

Smatrate li da Komisija za zaštitu konkurencije ima kapacitet da kontroliše monopole?

 

Razgovarao sam nedavno sa njima i ostavili su veoma dobar utisak na mene. Naravno, i zakon o konkurenciji i primena su relativno novi u Srbiji, tako da takođe pokušavamo da im pomognemo obukama i prikupljanjem više iskustva u toj oblasti. Radim ovde od septembra što znači da sam relativno nov, ali iz onoga što sam do sada video prilično sam uveren da mogu da ostvare dobre rezultate u budućnosti.

 

Pomenuli ste subvencije, koje su znatno više u odnosu na bruto domaći proizvod od proseka u EU. Kakve mere su potrebne da bi se one smanjile?

 

Ne mislim da je za to potrebna nova regulativa. Nivo subvencija se obično obrađuje u podzakonskim aktima za sprovođenje zakona, pa se to može relativno brzo promeniti.

 

U kojim sektorima su subvencije najveće?

 

U sektorima koje još država kontroliše, na primer u sektoru energetike, takođe u transportu i poštanskom sektoru.

 

Subvencije se delom koriste i da bi se štitilo stanovništvo od tržišnih cena koje ne može da plati. Kakav je vaš stav prema tome?

 

Moglo bi se razmisliti o tome da se ciljano zaštite siromašne i socijalno osetljive grupe. Sada se subvencije daju svim građanima bez razlike. Moglo bi se razmisliti na primer o mogućnosti da se u sektoru struje daju različite cene socijalno ugroženim grupama, u poređenju sa prosečnim potrošačem struje.

 

Da li ste povodom toga imali kontakte sa srpskim vlastima?

 

U stalnom smo dijalogu sa vladom u okviru takozvanog Unapređenog dijaloga. Naredne nedelje ćemo recimo imati sastanak u Briselu o ekonomskim i finansijskim pitanjima, a među temama će biti pitanje subvencija i državne pomoći.

Kakve su obaveze Srbije prema EU u pogledu državne pomoći?

Srbija je napravila dobar korak usvajanjem zakona o državnoj pomoći pre nekoliko godina i uspostavljanjem Komisije za kontrolu državne pomoći koja se sastoji iz zaposlenih u ministarstvima, ali jedan član je iz Komisije za zaštitu konkurencije. Uspostavljen je i inventar državne pomoći, odnosno lista svih mera državne pomoći koje se primenjuju trenutno u Srbiji i koja je Komisiji poslata pre nekoliko meseci.

 

Kada je reč o narednih nekoliko godina, 1. januara 2012. Srbija će morati da se prilagodi propisima EU o državnoj pomoći u sektoru državnih preduzeća koja obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa. U vladi, kako nas uveravaju, rade na promeni Uredbe o tome. Uredba će se primeniti i na sektor medija koji delom i dalje kontroliše država.

A od 1. januara 2013. sva državna pomoć koju odobrava vlada moraće da se uskladi sa propisima EU o državnoj pomoći.

Da li ste već videli uredbu?

Nisam još video uredbu, bio sam u kontaktu sa Komisijom za kontrolu državne pomoći pretprošle nedelje, moraćemo da vidimo kako izgleda ta uredba.

Uredba će se znači primeniti i na medije?

Da, pod istim uslovima kao i na državna preduzeća u drugim sektorima privrede.

Kada ste predstavljali Mišljenje Komisije, naveli ste problem visokih troškova za plate u Srbiji zbog poreza i doprinosa. Kakva je vaša preporuka po tom pitanju?

Potrebno je da napravimo razliku između neto plata i plata koje uključuju poreze i socijalne doprinose. Jer, kada je reč o neto zaradama, mislim da je Srbija dosta konkurentna u poređenju sa drugim zemljama u regionu u pogledu troškova rada. Ali kada se dodaju porezi na rad i doprinosi, dobija se dosta visoka bruto zarada i ne toliko konkurentna u poređenju sa drugim zemljama.

Mi se zalažemo da Vlada razmotri kako se porezi i doprinosi mogu smanjiti. Videli smo i da se i u programu Međunarodnog monetarnog fonda predlaže da se ti porezi i doprinosi zamene prihodno neutralnim merama poreske politike i indirektnim porezima, na primer porezom na dodatu vrednost.

Moraćemo da vidimo ishod, to je mera koju će, procenjujemo, verovatno preduzeti naredna vlada.

Nedavno je ministar ekonomije Nebojša Ćirić predlagao smanjenje opterećenja na plate. Da li ste imali kontakte o tome sa srpskim vlastima?

To su mere o kojima ćemo takođe razgovarati ove sedmice jer, kako sam rekao, imamo sastanak o ekonomiji u Briselu.

Ko će učestvovati na tom sastanku i kada se on održava?

Uglavnom predstavnici ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja. Na dnevnom redu je i statistika, tako da će biti i neko iz Zavoda za statistiku. Sastanak se održava 24. i 25. novembra.

Da li bi jedno od rešenja bilo uvođenje razlike u oporezivanju manjih i većih zarada?

Nemam stav o tome. To nije zahtev u pogledu tekovine EU jer svaka članica ima sopstveni poreski sistem i svaka zemlja, u ovom slučaju Srbija, treba sama da donese odluku.

U toku je reforma sistema javnih nabavki i izrada novog zakona. Kako ocenjujete taj proces?

Generalno gledano imamo izvesne rezerve prema velikoj izmeni postojećeg sistema. Napomenuli smo da bismo pridali veliki značaj tome da se, za početak, zakoni bolje primenjuju.

Jedna stvar koju ćemo u svakom slučaju istaći je da ne bi bilo dobro imati kombinaciju različitih funkcija u sistemu javnih nabavki u jednoj instituciji. Na primer funkcije kontrole i ugovaranja bi trebalo razdvojiti u dve institucije, ne bi trebalo da budu objedinjene u jednu.

Kakav je vaš stav prema najavljenoj mogućnosti ukidanja Uprave za javne nabavke?

Nema pravila o sistemu javnih nabavki, svaka zemlja članica može da osmisli sopstveni sistem. Kada je reč o Upravi, istakli smo dve stvari o kojima treba voditi računa ukoliko bude bilo reorganizacije institucija. Kapacitete Uprave za javne nabavke ne treba izgubiti. Ljudi koji tamo rade stekli su iskustvo. Činjenica je da je Uprava za javne nabavke jedna od institucija u sistemu javnih nabavki sa najboljim rezultatima. Ukoliko ih (Upravu) treba spojiti sa drugom institucijom, osoblje treba takođe prevesti u tu drugu instituciju. Druga stvar je ono što sam već pomenuo, treba poštovati razdvojenost funkcija koje ne treba kombinovati.


Da li ste dobili neku povratnu informaciju od vlasti?

Bili smo u kontaktu sa njima i pokazuju razumevanje za te preporuke. Sada treba videti kako izgleda konačan nacrt zakona.

U javnosti su iznošene kritike da se novi propisi donose gotovo u tajnosti, bez dovoljnog učešća civilnog društva.

Koliko znamo, javna rasprava će trajati mesec dana. Zadovoljni smo da će u tih mesec dana zainteresovane strane imati vremena da reaguju na nacrt koji će im vlada predstaviti.

Koliko je odmakla liberalizacija tržišta struje?

Nedavno usvajanje zakona o energetici u julu ove godine veoma je dobar korak. Taj zakon stvara uslove za liberalizaciju tržišta struje. A liberalizacija tržište struje je potrebna jer to iziskuje Ugovor o energetskoj zajednici koji je Srbija potpisala. Od 1. januara 2015. potrebna je potpuna liberalizacija distribucije i snabdevanja tako da kompanije mogu slobodno da pristupe tržištu struje.

Dobra strana zakona odnosi se na Agenciju za energetiku koja je od sada nadležna za utvrđivanje nivoa cena struje, što je do sada radila vlada. Očekujemo da se time formira cene struje koja je više zasnovana na tržištu, što je takođe jedan od zahteva pravnog nasleđa EU i Sporazuma o energetskoj zajednici.

Koliko povećanje cena je potrebno?

Ne znam tačnu tržišnu cenu tako da se ne bih upuštao u procene o tržišnoj ceni.

Da li je infrastruktura za prenos struje u Srbiji prepreka za uključivanje na regionalno tržište?

To nije tako veliki problem, jer infrastruktura postoji. Mislim samo da niske cene mogu da budu problem za nove investicije.

Ukoliko imate, kao što je sada slučaj, neke nove investicije, posebno u oblasti obnovljivih energija, vetroparkova na primer, potrebne su vam i prenosne mreže. Moguće je da će zbog niskih cena teže stići investicije u nove mreže.

U Izveštaju je Komisija ukazala na nedovoljno ulaganje u puteve i železnice. Koliko ima prostora za finansiranje u uslovima krize?

Naravno da je uvek teško kada ste u situaciju da, mada to još ne znamo, može da dođe do druge krize u svetu, ili u najmanju ruku u EU.

Mi smo u EU dosta ulagali u transport, 17 miliona evra godišnje u proseku u poslednjih 8-10 godina. Moramo da vidimo kakva je mogućnost da Srbija dobije status kandidata jer će nam to omogućiti da finansiramo i investicije EU u transport iz takozvane 3. komponente IPA koja se odosi na regionalni razvoj. Do sada smo Srbiji pomagali uglavnom za unapređenje infrastrukture i nadzorom. Status kandidata će nam omogućiti i direktnije investicije u izgradnju nove infrastrukturu.

Kada će Srbija moći da koristi novac ukoliko dobije status kandidata ove godine?

Mi u programiranju pomoći uzimamo u obzir obe mogućnosti - i da Srbija postane kandidat i da je za to potrebno nešto više vremena. Mi smo u programiranju za narednu godinu predvideli i mogućnost za finansiranje projekata iz komponente tri. U tom smislu taj novac je raspoloživ.

Vlada Srbije međutim, kako se najavljuje, neće biti spremna sledeće godine za korišćenje novih komponenti koje iziskuju takozvani decentralizovani sistem?

Sistem decentralizovanog upravljanja je poseban zahtev koji podrazumeva da vlasti mogu same da vode projekte, jer smo to do sada mi radili.

Da li će nova linija Povezivanje Evrope (Conecting Europe), ukoliko bude usvojena, doneti nove mogućnosti za finansiranje infrastrukture u Srbiji?

To ćemo tek videti jer će se to odnositi na period 2014-2020. ili period takozvane nove finansijske perspektive. Konačna odluka o tome da li će budžet Povezivanje Evrope moći da se koristi i u zemljama kandidatima tek treba da se donese.

Da li bi u Srbiji bilo dovoljno projekata značajnih za celu Evropu?

Pretpostavio bih da ima. Samo ukoliko pogledate na kartu vidite da je Srbija u području u kojem je sada više-manje okružena zemljama članicama. Zato bi bilo vrlo dobro imati linije povezivanja kroz Zapadni Balkan, ne samo kroz Srbiju već i kroz druge zemlje regiona.

Koliko će se kriza u EU i evro zoni odraziti na Srbiju?

Vidim dva kanala na koja može da utiče na Srbiju. Jedan je da će izvoz Srbije u EU biti pod pritiskom zbog smanjene agregatne tražnje iz zemalja članica, a Srbija trguje najviše sa EU. Drugi kanal su ulaganja EU u Srbiju. Očigledno je da, ukoliko se uspori privredni rast u zemljama EU, njihove kompanije će teže moći da ulažu ne samo u svoje zemlje već i u inostranstvu poput Srbije.

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar


 

PROJEKTI I KONKURSI

EurActiv franšiza za Srbiju:
Novinska agencija BETA, direktor: Radomir Diklić, glavni i odgovorni urednik: Dragan Janjić
Novinska Agencija Beta
Developed by Zorica Filipović, Predrag Tošić
EKO ZNACKA